Izvor: RTS, 13.Jun.2024, 08:34
До мора и назад резервоар скупљи до две хиљаде; гориво јефтиније у БиХ, у Грчкој скупље, код нас цене на средини
Уредница "Енергије Балкана" Јелица Путниковић рекла је за РТС да се цена горива не може дугорочно прогнозирати. Горвио је јефтиније у БиХ, у Републици Српској, у Северној Македонији, у Грчкој је скупље, тако да онај ко иде у Грчку треба да га наточи у Србији, напомиње >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Путниковићева. Говорила је и о могућој изградњи рафинерије у Смедереву.
Годишњи одмор су актуелни, многи путују колима, па возаче интересује какве ће бити цене горива током целог лета и код нас и у региону, зато што то није мала ставка када путујемо аутомобилом.
Јелица Путниковић рекла је, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, да се тешко може дугорочно прогнозирати цена горива јер се из недељу у недељу мењају цене.
"Оно што је већ класично је да је гориво јефтиније у Босни и Херцеговини, Републици Српској, у Северној Македонији, а у Грчкој је много скупље. Ко иде за Грчку треба да наточи или у Србији или на путу до Грчке. Ако се иде у Црну Гору, може се наточити пре", саветује Путниковићева.
"Морамо рећи да су цене горива код нас негде на средини. Много је оних који кажу - нису нам плате такве као што су нам цене горива“, додаје Путниковићева.
Напомиње да се цене сирове нафте и деривата одређују на светском тржишту и сада је нафта мало поскупила. Цена барела је 82 долара, што је отприлике нека цена која од Нове године - око 80 долара за барел.
"И добро је што нема већих поскупљења, тако да је за 1.000 до 2.000 динара скупљи резервар до мора и назад. То је оно што су возачи већ израчунали, а битно је да наточе квалитетно гориво и да бирају где ће га купити, да једноставно аутомобил не би стао на путу до мора“, напомиње Путниковићева.
Да ли се враћамо на нафту
"Као и у свим сегментима живота, имамо разне лобисте, имамо разне рекламе, они који би нешто да продају рећи ће нам да је боље пити куповну воду него воду из водовода, увек ће наћи неко оправдање зашто нешто кажу“, рекла је она.
"Зелена агенда коју је Европска унија не само прихватила већ је и спроводи, иде на ту варијанту да се престане користити било које фосилно гориво и угаљ, све више је излазио из употребе док није кренула прича са санкцијама Русији, са одустајењем Европе од куповине руског природног гаса, онда су упаљене термоелектране у Немачкој на угаљ које су биле конзервиране“, подсећа Путниковићева.
Према њеним речима, сирова нафта и деривати у неким сегментима саобраћаја не могу да се замене ни до 2050. године у пуном обиму – тако да ће остати.
Наводи да ће тешко авион да лети на "неку струју", на соларни нови погон - водоник још није направљен, још није решено технолошко питање безбедног складиштења водоника а и превише је скуп.
“Батерије су много тешке за авионе, бродски саобраћај такође има проблем са загађењима која су евидентна и ту треба да се користе нове технологије на смањењу загађења. Грађевинске машине користе дизел, не могу радити силне машине које граде путеве на неки други енергент. Значи, то је све оно што мора остати још дуги низ година и само је битно да се ти деривати произведу тако да што мање загађују животну средину“, истакла је Путниковићева.
О градњи рафинерије у Смедереву
Говорећи о потенцијалној градњи рафинерије у Смедереву, Путниковићева каже да ако неко сматра да ће му се то исплатити, он ће уложити новац.
"Ово није прва најава градње рафинерије у Смедереву и ја претпостављам да та кинеска компанија има интерес да уложи, јер ту је реч о више од две милијарде - 2,3 милијарде је помињана цифра као инвестиција“, наводи она.
Каже да оно што је неопходно да би рафинерија могла да ради, то је да се продужи нафтовод од Панчева до Смедерева.
"Питање је ко ће то финансирати. Мислим да држава то не би требало да финансира, већ ако инвеститор има интерес да направи рафинерију, онда мора да обезбеди новац јер ми имамо рафинерију која може да задовољи све потребе Србије за нафтним дериватима“, рекла је уредница "Енергије Балкана".
Када се прича о конкуренцији, знамо да што се тиче цена горива - држава одређује највишу продајну цену, значи немамо тотално слободно тржиште нафтних деривата и тако је откад је кренула енергетска криза не само у Србији, у већини земаља и код нас у окружењу и у Европи, подсећа Путниковићева.
Да ли ће заиста бити изграђена, видећемо, како каже, кад направе неке нове кораке, кад најаве нешто, јер било је пуно разних информација не само о овој рафинерији, већ и о неким другим стварима.
Исплативост инвестиције
"Оно што аналитичари кажу - ако би та рафинерија успела да се наметне на регионалном тржишту, на европском тржишту, онда би могли да зараде довољно да им се исплати инвестиција", рекла је она.
Путниковићева подвлачи да нафтни деривати не могу да се возе камионима, ауто-цистернама или возовима на велике удаљености.
Али оно што је сигурно је да је Европа која је почела да затвара старе рафинерије, није их модернизовала - сада увози нафтне деривате из Азије са Блиског Истока, јер неће да купује руске деривате. Тако да би за ту рафинерију у том сегменту било простора, да нађе своју неку "нишу", подвукла је уредница "Енергије Балкана".
Додаје да тог инвеститора чека много веће улагање од те 2,3 милијарде, па ћемо видети да ли ће да процени да је то исплатива инвестиција.
Рафинеријама у свету није истекао рок
Јелица Путниковић истиче да рафинеријама у свету није истекао рок, далеко од тога.
"Добро је што се и наша рафинерија прилагођава светским трендовима и уопште технолошким трендовима у преради нафте, и што су рафинерије све више повезане са петрохемијом. Знамо да је НИС постао већински власник ХИП Петрохемије и да се сада ради на томе да то буде једна технолошка целина, јер то раде и Мађари у Молу. И оно што је битно, око нас је толико пуно ствари у којима су деривати нафте искоришћени као сировине", закључила је Путниковићева.
