Izvor: Politika, 02.Dec.2010, 13:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Vikiliks” ne plaši Moskvu
Ruski političari, za sada, ostali izvan „domašaja” Džulijana Asanža, što im svakako ide naruku
Koga, zaista, gađa gospodin Džulijan Asanž objavljivanjem na svom sajtu „Vikiliks” stotina hiljada dokumenata koji, navodno, sadrže informacije do sada skrivane od javnosti? Sudeći prema prvim reakcijama, najviše je uzdrmana administracija američkog predsednika Baraka Obame.
Da li je to zato >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << što diplomate SAD vole da govore i piskaraju sve i svašta, ponekad i sasvim neumesno ili, jednostavno, to od njih traži služba, proceniće nadležni u Stejt departmentu. „Činjenica da je „Vikiliks” ponovo uspeo da se dokopa poverljivih dokumenata samo potvrđuje da su slabosti američke obaveštajne službe i zvaničnika Pentagona sistemske prirode”, mišljenje je Viktora Ozerova, rukovodioca Komiteta za odbranu i bezbednost ruskog Saveta Federacije.
Amerikanci, očigledno, teže od ostalih mogu da „svare” kada neko tako bezočno otkriva njihove male tajne. Stoga i treba očekivati da se sa one strane Atlantika delovanje „Vikiliksa” oceni mnogo dramatičnije nego u ostalim delovima sveta. Sa druge strane, deo odgovora na pitanje zašto su evropski „dvorovi”, za razliku od Vašingtona, hladnokrvno, pa čak i sa jasnom dozom ironije, reagovali na Asanžova „otkrića”, treba tražiti i u činjenici da se diplomatija na Starom kontinentu, za razliku od („mlađanog”) američkog, već hiljadama godina nosi sa najrazličitijim intrigama i podmetanjima, i zna kako da takve izazove, u velikoj meri, neutrališe.
Slično je i u Rusiji, gde se nisu mnogo potresli zbog neumesnih kvalifikacija o Betmenu i Robinu, kako su u pojedinim američkim depešama okarakterisani tamošnji premijer i predsednik – Vladimir Putin i Dmitrij Medvedev. Uostalom, diplomatija na nivou stripova i dečijih filmova teško da je nešto što bi moglo tek tako da poremeti ustaljeno funkcionisanje ruskog Ministarstva inostranih poslova. „Sve ovo je zabavno za čitanje (otkrića „Vikiliksa”). Ali u ozbiljnoj politici radije se rukovodimo konkretnim potezima naših partnera”, izjavio je Sergej Lavrov, prvi čovek Ministarstva.
Ipak, u Asanžovim „otkrićima” ima detalja sa domaćeg terena koji bi mogli da zaintrigiraju rusku javnost i budu tumačeni na najrazličitije načine. Jedan od takvih bez sumnje je onaj koji kazuje da Svetlana Medvedev, supruga predsednika Medvedeva, „aktivno radi na unošenju razdora između pristalica njenog supruga i ljudi koji podržavaju premijera Putina”. Navodi se, takođe, da je prva dama Rusije već napravila spisak činovnika kojima namerava da zagorča život zbog toga što nisu „dovoljno odani” šefu države!
Ovo nas vraća na sam kraj prošlog milenijuma, u vreme kada je Kremljom „carovala” Tatjana Djačenko, kćerka prvog ruskog predsednika Borisa Jeljcina. Dotična dama se tada okružila moćnom ekipom političara i oligarha u pokušaju da u ruke „familije”, kako je imenovana ta grupa, preuzme ključne poluge funkcionisanja ruske države. Kako proističe iz dokumenata koje je objavio „Vikiliks”, Svetlana Medvedeva ne ide istim putem, i pre će biti da je njena namera (ako takva uopšte postoji) da svome suprugu obezbedi što bolju startnu poziciju pred predsedničkih izbora 2012. Ipak, podsećanje na „političku kuhinju Kremlja” uvek izaziva znatiželju i u zemlji i van nje.
Možda upravo imajući u vidu „zaveru” Svetlane Medvedev, ruski analitičari, ali i političari, skeptični su kada je reč o autentičnosti dokumenata koje je objavio „Vikiliks”. U svakom slučaju, prema celoj priči je neophodno odnositi se „sa velikim oprezom”, mišljenje je dumskog deputata Nikolaja Kovaljova. Pogotovo što nije svejedno kako će se koji dokument predstaviti, u kojem kontekstu, i kojim drugim informacijama će biti potkrepljen.
Istini za volju, najveća država na svetu je delovanjem Džulijana Asanža, za sada, samo „okrznuta”.
Kako je početkom novembra objasnio gazda „Vikiliksa”, do dokumenata o delovanju ruskih političara teško se dolazi, a, uz to, uglavnom su pisani na ruskom jeziku, što traži dodatno angažovanje stručnog osoblja. Kako bi mogle stvari dalje da se razvijaju teško je reći, jer na Zapadu je, ionako, odavno uvreženo mišljenje da se u Rusiji sve radi u tajnosti.
Treba reći i da kašnjenje iznošenja u javnost dokumenata u vezi sa Rusijom, objektivno, ide naruku zvaničnicima u Moskvi, prvo, stoga što objaviti bilo šta intrigantno o zakulisnim dešavanjima u ovoj velikoj zemlji, posle onoga što se sručilo na glavu zapadne, a posebno američke, diplomatije, znatno gubi na ekskluzivnosti. Drugo, relativizovanjem značaja do sada objavljenih dokumenata ruske zvanične službe pripremaju teren na kojem bi neke druge, intrigantnije informacije, takođe, izgubile deo očekivane dramatičnosti.
Da li će tako i biti pokazaće naredni potezi Džulijana Asanža.
Slobodan Samardžija
objavljeno: 02.12.2010.
Pogledaj vesti o: Moskva
