Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 06.Dec.2010, 09:51   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Vikiliks: Saveznici SAD finansiraju teroriste

VAŠINGTON -

Iako su američki zvaničnici u javnim nastupima bili relativno optimistični u vezi sa napretkom u ometanju mreže finansiranja terorista, interna dokumenta Stejt departmenta, koja objavljuje veb-sajt "Vikiliks" (Wikileaks) daju pesimističniju sliku, piše današnji ""Njujork tajms".

Poverljivi memorandum državnog sekretara >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << Hilari Klinton iz decembra 2009. godine, navodi da su stanovnici Saudijske Arabije i njenih suseda, svi saveznici SAD, glavni finansijeri mnogih ekstremističkih aktivnosti.

Teroristi koriste mobilno bankarstvo i internet

"Izazov je da se saudijski zvaničnici uvere da pretnju finansiranja terorista iz Saudijske Arabije tretiraju kao strateški prioritet", piše u dokumentu u kome se zaključuje da donatori iz te zemlje čine "najznačajniji izvor finansiranja sunitskih terorističkih grupa u svetu".

Sličnu sliku pružaju depeše iz Ujedinjenih Arapskih Emirata (koje nazivaju "strateški praznim prostorom"), Katara ("najgori u regionu" u borbi protiv terorizma) i Kuvajta ("ključna tranzitna tačka").

U dokumentima se takođe naglašava potreba da se "pokrene neophodna politička volja" kako bi se blokirao novac za terorističke mreže.

Američke diplomate otvoreno procenjuju pretnje koju po SAD predstavlja novac koji teče militantima Al Kaide, talibana, Hamasa, Laškar-e-taibe, i drugih organizacija.

U depešama se daje katalog metoda koje se koriste za finansiranje terorista - od pljački banaka u Jemenu, preko otmica radi otkupa i trgovine drogom u Avganistanu, do redovnih hadžiluka, gde ogromna količina novca prelazi iz ruke u ruku.

"Teroristi izbegavaju kontrolu transfera novca time što ga šalju ispod iznosa koji se mora prijaviti", piše u nedavnoj depeši.

Koriste se, takođe, pouzdani kuriri, u okviru takozvanog sistema "havala", zatim, islamske dobrotvorne organizacije, a sve više mobilno bankarstvo, pripejd kartice i internet.

Američki zvaničnici, izgleda, nemaju jedinstven stav kada se radi o finansiranju grupe oko Osame bin Ladena, lidera Al Kaide. U depeši upućenoj Ričardu Holbruku, specijalnom predstavniku za Avganistan i Pakistan, stoji da "osetljivi izveštaji govore da se sposobnost Al Kaide da dođe do novca značajno pogoršala".

U drugim porukama se, međutim, navodi da ta organizacija može bez problema da prikupi novac od bogatih pojedinaca i simpatizera sa Bliskog istoka.

Nekontrolisano mešanje SAD u poslove EU

S druge strane, Njujork tajms, u najnovijem tekstu posvećenom diplomatskim depešama koje je objavio "Vikiliks", piše da je administracija u Vašingtonu dobila udarac odakle nije očekivala, kada je Evropski parlament u februaru naložio obustavu programa američke vlade za nadgledanje međunarodnih bankarskih transakcija zbog terorističkih aktivnosti, , piše ".

"Paranoja je duboka, posebno u vezi sa američkim obaveštajnim agencijama", navodi se u klasifikovanoj poruci američke ambasade u Berlinu.

"Zapanjeni smo kad smo shvatili koliko brzo su se glasine o navodnoj američkoj privrednoj špijunaži" ukorenile među nemačkim političarima koji se protive programu nadgledanja banaka", piše u depeši, koja je samo jedna od desetak koje otkrivaju duboko nepoverenje nekih tradicionalnih saveznika SAD prema onome što smatraju nekontrolisanim američkim mešanjem u poslove njihovih građana.

Taj program, koji je lansirala administracija Džordža Buša posle napada 11. septembra 2001. godine, omogućio je Amerikancima da proveravaju ogroman broj bankarskih transakcija usmerenih kroz bazu podataka koju vodi konzorcijum "Svift" iz Brisela.

Kada je "Njujork tajms" 2005. godine otkrio postojanje tog programa, to je pokrenulo proteste u Evropi i prinudilo SAD da prihvate nova ograničenja. Do početka 2010. Godine, međutim, već su novi političari bili u Evropskom parlamentu, i prihvatili ono što se u dokumentima Stejt departmenta naziva "fiksacijom" na pitanja privatnosti.

Zvaničnici administracije Baraka Obame smatrali su taj program korisnim oruđem u borbi protiv terorizma, jer je omogućavao praćenje finansijskih transakcija onih za koje se sumnja da finansiraju terorizam, uz istovremeno uključivanje "robusne" zaštite privatnosti.

Mnogi Evropljani su, međutim, bili skeptični. Neki saveznici ne samo da su bili zabrinuti da se taj program koristi za privrednu špijunažu evropskih kompanija, već su smatrali da ima sumnjivu vrednost i da pokazuje prezir prema njihovim zakonima o zaštiti privatnosti, pokazuju klasifikovana dokumenta.

U Austriji je "nacističko nasleđe i upoznatost sa komunističkim režimima" izazvalo raspoloženje "protiv vladinih uzimanja podataka i za čvrstu zaštitu privatnosti", piše ambasada SAD u Beču.

Mnogi Nemci pamte kako je istočnonemačka tajna policija "Štazi" koristila informacije da bi uništila ljudske živote, pišu američke diplomate iz Berlina.

Protivljenje Nemaca je bilo posebno značajno jer su oni bili među nekolicinom saveznika koji su pomogli da celu operaciju sa "Sviftom" ne upropaste stručnjaci za privatnost".

U jednoj depeši se pominje nemački ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mezijer, koji se našao u poziciji koju je želeo da izbegne da se naizgled svrsta uz američke interese na uštrb nemačkih.

Kada su i nemački predstavnici glasali protiv programa sa "Sviftom", kancelarka Angela Merkel, koja ga je podržavala, bila je "besna više nego što su je ikada videli", piše u dokumentima.

Nakon mobilisanja najviših zvaničnika, Obamina administracija je uspela da preokrene tok, tako da je Evropski parlament u julu izglasao obnovu tog programa, pošto su SAD načinile skromne ustupke, kojima su obećali Evropljanima da će imati veću kontrolu nad njim, navodi "Njujork tajms".

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...