Izvor: Kurir, 30.Nov.2010, 19:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
VIKILIKS: NA KOJIM JE LEKOVIMA PREDSEDNICA ARGENTINE
LONDON - Američka državna sekretarka Hilari Klinton je decembra prošle godine uputila ambasadi u Buenos Ajresu tajnu depešu kojom od američkih diplomata u Argentini traži da ispitaju "na kakvim je lekovima" argentinska predsednica Kristina Fernandes, jer se "ponaša anksiozno i gubi nerve"
LONDON - Američka državna sekretarka Hilari >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << Klinton je decembra prošle godine uputila ambasadi u Buenos Ajresu tajnu depešu kojom od američkih diplomata u Argentini traži da ispitaju "na kakvim je lekovima" argentinska predsednica Kristina Fernandes, jer se "ponaša anksiozno i gubi nerve".
Hilari Klinton je uputila više pitanja američkim diplomatama u Buenos Ajresu da joj razjasne ponašanje argentinske predsednice, "dinamiku odnosa" sa bivšim mužem Nestorom Kiršnerom i najbližim saradnicima, kako "emocionalni afekti" utiču na njenu sposobnost odlučivanja, kako se "najbolje smiruje"...
Kristina Fernandes je poznata po čvrstom stavu i oštrom jeziku, kao političarka uvek spremna da kritikuje rivale, medije, privatne kompanije... Ona je na vlasti od 2007. pošto je na izborima pobedila bivšeg muža Kirhnera koji je bio predsednik Argentine u periodu 2003-2007, a smatra se i da je bio pod njenim uticajem. Kirhner je, inače, iznenada preminuo prošlog meseca.
Tajna depeša američke državne sekretarke sa pitanjima o predsednici Argentine nalazi se među četvrt miliona poverljivih poruka do kojih je došao internet sajt "Vikiliks" koji je taj materijal, pošto je za vikend bio onemogućen da ga plasira, prosledio velikim svetskim listovima, među kojima i britanskom Gardijanu koji je to objavio, preneo je Rojters. Klintonova je u ponedeljak izjavila da američka vlada "duboko žali" zbog objavljivanja poverljivih informacija i da će pojačati bezbednost kako bi bili sprečeni budući pokušaji slični curenju materijala iz Stejt departmenta do kojih je došao "Vikiliks".
Na objavljenu tajnu depešu Hilari Klinton kojom traži informacije o "mentalnom stanju" predsednice Argentine, reagovao je predsednik Venecuele Ugo Čaves, poznat po kritikama na račun Vašingtona. Čaves je u izjavi državnoj televiziji izrazio "solidarnost s predsednicom Argentine" i ocenio da "neko treba da se pozabavi mentalnim zdravljem gospođe Klinton...
"Ona se oseća superiornijom od Obame... Zato što je bela, ona smatra da je superiornija od crnog predsednika", rekao je Čaves, kako prenosi Rojters.
Inače, ambasador SAD u UN Suzan Rajs je izjavila da objavljene depeše po kojima se SAD bave špijunažom u UN neće narušiti ulogu američke diplomatije u svetskoj organizaciji. "Uverena sam da će američki diplomati ovde u UN i širom sveta i dalje raditi izvrsno kao što rade svaki dan, podržavajući i promovišući interese SAD", rekla je ambasadorka Rajs novinarimna u sedištu UN u Njujorku, prenele su agencije.
Ona je zamoljena da komentiriše izvestaje na temelju objavljenih dokumenata u londonskom "Gardijanu", da je misija SAD pri UN u Njujorku bila uključena u prikupljanje podataka o diplomatima i službenicima UN, uključujući lične ili finansijske podatke, kao što su kreditne kartice i brojevi računa. Rajsova je odbila da direktno odgovori na optužbe jer, kako je istakla, one potiču iz poverljivih dokumenata.
"Pustite zatvorenike da umru"
Kuvajtski ministar unutrašnjih poslova Džaber Al-Halid Al-Sabah predlagao je Vašingtonu da se otarasi kuvajtskih zatvorenika u Gvantanamu pošto ih njegova zemlje ne može prihvatiti jer su "truli", piše u dokumentima do kojih je došao sajt "Vikiliks". "Pustite ih da umru", rekao je kuvajtski ministar jednom američkom diplomati, kako piše u telegramu od 5. februara 2009. čije delove objavljuje pariski Mond. U tom trenutku u američkoj bazi na Kubi, Gvantanamu, bila su i četiri Kuvajćanina. "Oni su truli ... Bolje je otarasiti ih se. Uhvatili ste ih u Avganistanu, pa ih vratite tamo, u ratnu zonu", rekao je kuvajtski ministar. Isti ministar je, pošto su američki marinci u Zalivu zarobili sedam iranskih švercera hašišom čiji je brod tonuo, rekao osmehujući se: "Bog je hteo da ih kazni, a vi ste ih spasli. Oni su sada vaš problem. Trebalo je da ih pustite da se udave". Sajt "Vikiliks" i pet svetskih dnevnika uključujući i pariski Mond, u nedelju su počeli da objavljuju poverljiva dokumenta Stejt departmenta.
SAD: Koliko je Turska pouzdan saveznik?
Američke diplomate pitaju se koliko je Ankara pouzdan partner Vašingtona, pogotovo što je sadašnje tursko rukovodstvo podeljeno i u njemu ima uticajnih islamista, ističe se u najnovijim dokumentima objavljenim na sajtu "Vikiliks". U depešama koje je preneo nemački Špigl, premijer Tajip Erdogan se opisuje kao državnik koji ima "malo razumevanja u politiku izvan Ankare". Prema pisanju lista Zaman, Amerikanci su posebno zabrinuti zbog "neoosmanskih vizija" ministra spoljnih poslova Ahmeta Davutoglua.
U vladajućoj Partiji pravde i razvoja mnoge uticajne ličnosti imaju islamističku prošlost, a premijer Erdogan postavlja islamiste i na uticajne položaje u bankama, ističe se u američkim depešama na koje se pozivaju turski novinari. Američke diplomate su skeptične i pitaju se "koliko je Turska pouzdana kao partner SAD", pogotovo posle naglog pogoršanja odnosa sa Izraelom i , istovremeno, unapređenja saradnje sa Iranom. U Turskoj su, zasad, suzdržani u komentarisanju otkrića "Vikiliksa". Premijer Erdogan smatra da prvo treba dobro sagledati o čemu se radi, pa tek onda davati ocene i primedbe.
Ministar spoljnih poslova Davutoglu izjavio je da je zahvalan Americi što je Turska bila jedna od nekoliko zemalja koje je Vašington unapred obavestio o sadržaju dokumenata i da ova otkrića neće poremetiti odnose dve zemlje.
Razmeštaj bombi B-61
NATO je osudio objavljivanje na sajtu "Vikiliks" američke diplomatske prepiske o razmeštanju američkog taktičkog nuklearnog oružja u Evropi. Portparolka Alijanse Oana Lungesku ocenila je da je taj potez "ilegalan i opasan", prenela je agencija AP. Objavljena dokumenta pokazuju da se većina od oko 200 američkih nuklearnih glava, koliko ih je preostalo u Evropi, nalazi u Belgiji, Holandiji, Nemačkoj i Turskoj. Odavno se sumnja da se nuklearno oružje nalazi u ove četiri države, ali su i NATO i vlade tih zemalja do sada odbijale da to potvrde. Reč je o nuklearnim bombama tipa B-61, najstarijem američkom nuklearnom oružju, koje se još nalazi u arsenalu napravljenom pedesetih godina prošlog veka.
