Izvor: Vesti-online.com, 21.Nov.2013, 12:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ozna sve dozna
Fasciniranost tajnim službama, državnim tajnama, mračnim dosijeima kojim bi kada bi ih se dočepali, raskrinkali mafiju i uplašili političke moćnike, odavno je hobi za svetinju u Srbiji. Onda se pojavio taj Vikiliks i veo zatajnosti kao da je pao i raspršio večnu privlačnost tajne.
Jelena Arsenović
Da bi se rušenje iluzije o svemogućim špijunima zauzdao, većina ljudi u Srbiji prestala je da >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << čita depeše američkih diplomata. Zar da nam Amerikanci otkriju kako je gotovo svaki srpski političar udvorica Velikom bratu iz Bele kuće.
Kako cinkare političke partnere, omalovažavaju vlastiti narod, a o Srbiji svedoče kao o zloj maćehi iz Pepeljuge. I sve to samo da bi se preporučili kauboju iz Vašingtona. Bolje je kada se od usta do usta, sa slave na slavu, priča nadograđuje, razrađuje i poentira u duhu mašte slavnog sreskog špijuna Alekse Žunića.
Zablude o svemoćnosti čoveka na čelu tajnih službi su pogotovu bile vidljive kada je na Brionskom plenumu Josip Broz ražalovao Aleksandra Rankovića svih bezbedonosnih pozicija i poslao u duboku političku ilegalu. Do kraja života Leka je ćutao, ostajući odan auri pravog ključara naših istorijskih i privatnih tajni. Njegova sahrana koja je i pored zabrane okupila sto hiljada ožalošćenih duša, posvedočila nam je još jednom kako se u nas poštuju razne Ozne i Udbe i njihovi čelni ljudi.
Ta fasciniranost debeovcima nije usahnula ni u novom milenijumu, prepunom termina o pravima na privatnost, na zaštitu ličnih podataka i sličnih pojmova iz prebogatog prtljažnika ljudskih prava. Tako će prvi čovek srpske policije i predsednik Vlade Ivica Dačić umesto na grob svom nekadašnjem političkom mentoru Slobodanu Miloševiću radije napraviti presedan i položiti cveće na grob drugu Marku.
Sledeći tu putanju poštovanja resora sile razumljivo je zašto se nije odrekao policije kada ga je prvi potpredsednik izazvao na megdan razvlašćivanja, podnoseći ostavku na funkciju ministra odbrane.
Znao je Dačić da vicepremijer ne vuče status najmoćnijeg čoveka u državi na osnovu liderstva najveće stranke, već iz sveznajuće funkcije glavnog koordinatora svih bezbednosnih službi. Otud, malo po malo, pa se Vučiću otme neki tajni podatak o pokvarenim tajkunima ili o korumpiranim političkim konkurentima, a puk usklikne:
"Znali smo"! Onomad je i premijer, isprovociran prozivkom tadašnjeg poslanika DŠ Miloša Jovanovića da bi kao predsednik Vlade mogao da se upristoji i u javnosti ne nastupa u alkoholisanom stanju, iznervirano uzvratio da bi on svašta mogao da kaže o Koštunici. Samo kada bi hteo da citira sva ta tajna dokumenta koja su mu dopala ruku.
Nikome tada nije palo na pamet da ministru policije zameri zloupotrebu državne funkcije u razračunavanju sa opozicionim liderom. Još manje da se zapita, ako tako preti čoveku koji ga je politički rehabilitovao i SPS omogućio učešće u postoktobarskoj vlasti, kako li će tek podatke iz tajnih dosijea koristiti u obračunu sa manje prepoznatljivim i manje zaštićenim građaninom nego što je to Vojislav Koštunica?
Da je informacija moć uzda se i bivši čelnik DB Rade Marković. Valjda je zato, pre nego što će zaginuti 40-godišnju robiju zbog višestrukog ubistva, iz arhiva Službe sa sobom poneo tajne dosije. Probrane, tek toliko da mu se nađe u trgovini za vlastitu slobodu. Ko bi ga znao čime to preti Marković, obećavajući da ukoliko ih njegova supruga objavi da će na šteti biti ne samo on, već i država.
Pošto nam je do Radeta ko do lanjskog snega, zabrinuti smo za Srbiju. Za državu u kojoj ovovremenski Žunići ulaze u državne tajne arhive ko u samoposlugu i u kojoj presuđeni ubica može da ucenjuje.
Pogledaj vesti o: Veliki Brat
Nastavak na Vesti-online.com...
