Izvor: Vostok.rs, 24.Avg.2013, 14:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Moderno „pravilo Mirande“
24.08.2013. -
Kad je glavni izvor WikiLeaks, 25-godišnji redov vojske SAD Bredli Mening, saznao da ga čeka zatvorska kazna deset godina duža nego ceo njegov prethodni život, proglasio se za ženu. „Zovite me Čelsi Mening,“ – zamolio je istomišljenike, izrazivši nameru da obavi odgovarajuću hormonsku terapiju.
Još jedan razobličitelj, Brazilijanac po imenu Dejvid Miranda, dečko reportera lista Guardian >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << Glena Grinvada (koji je „veza“ između bivšeg saradnika CIA i ANB SAD Edvarda Snoudena) neočekivano je uhapšen na londonskom aerodromu Hitrou. Uzrok je učestvovanje Mirande u objavljivanju Snoudenovih informacija koje su procurile. Ni patina „netradcionalnosti“, ni pripadnost aktivnom delu građanskog društva koje je navodno omiljeno na Zapadu, nisu spasili ove istinoljupce od sudbine da neko vreme nebo gledaju kroz velike crne rešetke.
U situaciji s Mirandom je najzanimljivija reakcija autora britanskih listova. Uvek principijelni džentlmeni s obala Temze ne propuštaju priliku da kritikuju Rusiju zbog problema domaćih ili britanskih novinara na graničnoj kontroli na aerodromima. Međutim, u ispitivanju Brazilijanca koje je trajalo 9 sati i u tome što su mu oduzeti svi elektronski uređaji za čuvanje informacija odjednom su videli najvišu pravdu. Evo mišljenja glavnog urednika britanskog medijskog resursa „Kernel“ Miloa Janopulosa:
- Ovaj Dejvid Miranda je uhapšen sasvim zakonito, pošto je bio učesnik u novinarskom istraživanju lista Guardian, koji je platio njegovu kartu. On je bio nešto poput tovarne mazge za prenošenje dokumenata namenjenih njegovom dečku. Trebalo je da bude uhapšen. A da li je za njegovo hapšenje primenjen pravilan ili nepravilan zakon – to je već deseta stvar. Na kraju krajeva, umesto zakona o terorizmu moglo se primeniti mnoštvo drugih zakona.
Kako se govorilo u sovjetsko vreme, samo da postoji čovek, a član će se naći. Upravo takva situacija je nastala i u vezi s Mirandom. Čak i ako elektronski podaci koje je nosio nisu dobijeni sasvim zakonitim putem, kakve veze to ima s terorizmom za koji je Miranda osumnjičen?
- Po ironiji sudbine, u Americi od 1966. godine važi temeljni presedan – „pravilo Mirande“. Neki prezimenjak Brazilijanca prilikom hapšenja nije bio informisan o tome koja prava ima i zato su njegovi navodi isključeni iz predmeta. Radi se o pravu da čovek ne svedoči protiv sebe, o pravu na savetovanje s advokatom i drugim važnim ograničenjima policijske samovolje. Na holivudskom ekranu scene tipa: „Možete da ćutite...“ izgledaju dirljivo. Međutim, u stvarnom životu država očigledno ne poštuje ova pravila – ni u SAD, ni u Velikoj Britaniji. Kako se ispostavlja, čoveku uopšte ništa ne mora da se kaže.
Po rečima Meningovog advokata, pravnika Dejvida Kumbsa:
- Slučaj redova Bredlija Meninga je prekretnica u slobodi štampe. Potrebne su nam takve reforme da se novinari u buduće ne bi podvrgavali krivičnoj odgovornosti zbog dobijanja informacija – odnosno, zbog toga što pravilno obavljaju svoj posao „pasa-čuvara“ naše demokratije. Da bi novinari dobijali takve informacije potrebni su ljudi kao što je redov Mening. Ljudi koji se ne plaše i koji su spremni da rizikuju slobodu kako bismo uvek bili informisani o onome što se dešava.
Zatvorska kazna od 35 godina, na koju je Mening osuđen, isto kao i pravi lov na njegove istomišljenike – pravobraniteljku Lauru Pojtras, bivšeg radnika po ugovoru s CIA Edvarda Snoudena, a sad i na Dejvida Mirandu – sve to ukazuje na jasnu nameru američkih i britanskih vlasti – i sudskih i izvršnih. To je namera da se zaplaše budući istinoljupci. Da se pokaže da nakon ulaska u „klub razobličitelja“ vaš život u najmanju ruku nikad neće biti normalan. „To je kao zubobolja,“ – kaže Laura Pojtras, ako ne mogu da vas osude, da se drugi ne bi na to usudili – a upravo ovaj cilj su objavili tužioci na suđenju Bredlija Meninga – vaš život se može pretvoriti u pakao, tako što ćete biti uvršteni u crne spiskove. Već sad je očigledno da u SAD i Britaniji ovi spiskovi deluju na aerodromima gde se sumnjivi proveravaju satima i prilikom primanja na posao. Tako da će mnogi od onih koji su ostali na slobodi uskoro pozavideti onima koji su iza rešetaka.
U takvoj situaciji ne čude ni iznenadna genderska kolebanja Meninga, ni nedosledost u njegovim radnjima: čas priznavanje sopstvene krivice po svim članovima optužbe osim jednog, čas namera koja je objavljena u pismu upućenom predsedniku Obami – da „bude u zatvoru zbog slobode“.
Dmitrij Babič,
Izvor: Glas Rusije, foto: EPA
Pogledaj vesti o: London
