Izvor: Politika, 20.Jun.2013, 16:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Depeše sa „Vikiliksa” protiv sudije Merona?
Teodor Meron imao je bliske odnose sa američkom vladom. Utisak među mojim bivšim kolegama je da je predsednik dobijao instrukcije od nje, tvrdi danski sudija Frederik Harhof
Američka diplomatska prepiska koju je objavio „Vikiliks” izgleda podupire tvrdnje danskog sudije Frederika Harhofa da je predsednik Haškog tribunala Teodor Meron pomagao ciljeve američke administracije pri oslobađanju visokorangiranih osumnjičenih Ante Gotovine, Mladena Markača, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Momčila Perišića, Jovice Stanišića i Franka Simatovića, piše danski levičarski nezavisni dnevnik „Information”.
Harhof je prošle sedmice izneo tvrdnju u pismu njegovim kolegama da je predsednik Međunarodnog krivičnog suda za ratne zločine počinjene u bivšoj Jugoslaviji Meron vršio pritisak na sudije da puste vodeće hrvatske i srpske oficire, podseća AFP, a prenosi Tanjug.
Francuska novinska agencija navodi da depeše Stejt departmenta iz Haga objavljene na „Vikiliksu” izgleda podupiru njegove tvrdnje, uključujući jedan iz 2003. o susretu Merona s neimenovanim američkim ambasadorom.
Na tom sastanku, Meron se navodno zalagao da američka vlada glasa za okončanje mandata glavne tužiteljke Haškog tribunala Karle del Ponte, opisujući je kao prvenstveno medijsku ličnost koja je prevashodno zainteresovana za svoju sopstvenu zaostavštinu. „Meron je pozvao američku vladu da se usprotivi produženju i izrazio rezerve o proširenju njenog mandata za još godinu dana”, navodi se u toj depeši o Del Ponteovoj, koja je napustila tribunal 2008. godine.
Danski dnevnik, koji je obelodanio postojanje američkih depeša, navodi da je Del Ponteova razvlačila sudske predmete i tako stavljala prepreke na putu SAD i Rusiji da dovrše rad tribunala”.
Dnevnik piše da Harhof veruje da se Meron zalagao za ubrzavanje sudskih postupaka radi uštede i prestanka 20 godina dugog pravnog procesa.
Haški tribunal formiran je 1993. godine zbog suđenja počiniocima genocida, ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti tokom krvavog raspada bivše Jugoslavije, navodi AFP, dodajući da su Srbi često kritikovali pristrasnost suda protiv njenih državljana, koji su često osuđivani, dok su Hrvati, Bošnjaci i Albanci sa Kosova oslobađani.
Pasus iz druge poverljive depeše iz 2003. o susretu Merona i drugog američkog ambasadora opisuje sudiju kao najeminentnijeg pristalicu napora vlade SAD.
U informaciji se citira neimenovani bivši pravni savetnik tribunala, koji kaže da depeše pokazuju da je Meron blisko sarađivao sa američkom vladom.
„Utisak među mojim bivšim kolegama je da predsednik dobija instrukcije od američke vlade. A dokumenti ’Vikiliksa’ sigurno ne doprinose njegovom slučaju”, rekao je taj savetnik.
U pismu Harhof je tvrdio da je oslobađanje dvojice hrvatskih generala – Ante Gotovine i Mladena Markača i tri Srbina – bivšeg načelnika jugoslovenske vojske generala Momčila Perišića, šefa službe bezbednosti Srbije Jovice Stanišića i njegovog zamenika Franka Simatovića, suprotno ustanovljenoj praksi tribunala da se vojni komandiri smatraju odgovornim za zločine koje su počinili njihovi potčinjeni.
Harhof je rekao da je sud umesto toga krenuo ka politici da komandiri mogu biti osuđeni jedino ako može biti dokazano da su znali za nameru njihovih potčinjenih da počine zločin. On je sugerisao da su američki i izraelski zvaničnici bili umešani u ta oslobađanja.
Harhof je napisao da verovatno nećemo saznati da li je ijedan američki ili izraelski zvaničnik ikada vršio pritisak na predsedavajućeg suda, Amerikanca, ali da informacije o upornom pritisku tog istog predsedavajućeg suda, Amerikanca, na njegove kolega u slučajevima Gotovine i Perišića navode da mislimo da je bio rešen da postigne oslobađanje, a posebno da je imao dovoljno sreće da ubedi starijeg turskog sudiju da promeni stav u poslednjem trenutku.
AFP podseća da je jedini turski sudija u tribunalu, 77-godišnji Mehmet Gunej. „Većina slučajeva vodiće do toga da oficiri komandiri slobodno išetaju odavde. Tako da američki (i izraelski) vojni lideri mogu da odahnu”, napisao je Harhof, a prenosi francuska agencija.
Danski sudija nije želeo naknadno da komentariše za medije ovo pismo, naglasivši da ga je uputio na privatne, a ne javne adrese, a komentar nije dao ni Meron na čiji račun su iznete optužbe.
R. H.
-----------------------------------------------------------
Tribunal neće da komentariše pismo sudije Harhofa
Predstavnici sudskih veća i tužilaštva Haškog tribunala odbili su juče da komentarišu pismo u kojem je danski sudija Frederik Harhof kritikovao predsednika suda Teodora Merona zbog politički motivisanog uticaja na kolege.
U pismu prijateljima, koje je neko od njih dostavio danskoj štampi, sudija Harhof sugerisao je da je sudija Meron, za račun SAD i Izraela, podvrgao pritisku sudije tribunala da hrvatskog generala Antu Gotovinu, srpskog generala Momčila Perišića i bivšeg šefa Službe državne bezbednosti Srbije Jovicu Stanišića oslobode krivice za zločine u Hrvatskoj i BiH. Pre nego što je postao američki državljanin, sudija Meron bio je ambasador Izraela u UN. Portparolka suda Magdalena Spalinska rekla je samo, na redovnoj konferenciji za novinare, da je odlučeno da se nijedan aspekt priče nastale Harhofovim pismom ne komentariše.
Izveštači iz tribunala postavili su neuobičajeno mnogo pitanja, među kojima je bilo i: „Na koji način će sud ponovo uspostaviti svoj kredibilitet”, ali odgovor je bio isti: „Bez komentara”.
Upitana da li u tribunalu postoji telo u kojem bi sudije, između sebe, mogle da izraze nezadovoljstvo ili razmatraju sopstveni rad, Spalinska je odgovorila da su sudije sve vreme u vezi, međusobno i sa predsednikom suda.
Spalinska je izjavila i da pismo sudije Harhofa neće uticati na izricanje presude lideru Srpske radikalne stranke Vojislavu Šešelju, zakazano za 30. oktobar. Sudija Harhof je u procesu Šešelju član raspravnog veća.
Spalinska je odbila da „spekuliše” šta bi se dogodilo sa presudom Šešelju, ukoliko bi sudija Harhof podneo ostavku.
Beta
objavljeno: 20.06.2013
Pogledaj vesti o: Wikileaks
