Izvor: Blic, 25.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Žurka za spas gradskog duha
Spasavanje „novosadskog mentaliteta", urbanog gradskog duha sa podrazumevajućim, a već pomalo skrajnutim šmekanjem, držanjem ruku u džepovima i opuštenim druženjem poznatih i manje poznatih gradskih faca, bio je „glavni zadatak" preksinoćne žurke u prepunom „Radio kafeu". Zvaničan naziv „Dani Novog Sada u Novom Sadu" opravdao je i Festival mini filma, gde je svoje radove posvećene gradu u kojem žive predstavilo 15 autora.
Manifestacija je, navode >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << organizatori, i zamišljena kao „praznik novosadskog mentaliteta", a gostima su, uz osmeh, posluženi 'leba, masti, soli i paprike. Šta bi to bio „novosadski mentalitet", koje su mu prednosti i zašto je i čime narušen, pa ga treba posebno čuvati, za „Blic" su poneku reč rekli i posetioci „Radio kafea".
Kolumnista Duško Bogdanović, donekle razočarano, veli da mu se priča o „novosadskom" danas čini potpuno bespredmetnom i uzaludnom.
- Živimo u gradu koji se davi u sopstvenom prostakluku, bezobrazluku i latentnoj agresiji. Aktuelna formula preživljavanja se svodi na princip: rešenje svog problema se nalazi u zagorčavanju života drugima! Recimo, smeće će se zafrljačiti sa prozora ili terase u neposredni okoliš zgrade u kojoj se stanuje ili ostaviti uz dovratak komšiji, nedostatak prostora za parkiranje će se lagodno regulisati tako što će se svojim vozilom zagraditi uredno parkirani tuđi automobil, a dobro raspoloženje, uz preglasnu muziku i dernjavu, pretočiće se u noćnu moru za neposredno susedstvo - kaže Bogdanović.
On je uveren da se „taj bezobrazluk vežba od kolevke pa do groba", zahvaljujući „nehajnim roditeljima" koji puštaju svoju „nevaspitanu derištad da, urlajući po nekom lokalu i javnom prostoru, obesmisle prijatne trenutke drugih". Bogdanović primećuje da su najstariji Novosađani „najrevnosniji prekršioci pravila da se ulica prelazi na pešačkom prelazu ili, isključivo, kada je na smaforu zeleno svetlo".
- To su benignije slike našeg svakodnevlja. Mnogo su ozbiljnije one u kojima svedočimo o pljačkama, otimačinama, siledžijstvu brojnih narkomana koji beznadežno bauljaju gradom, najmonstruoiznijim ubistvima ili užasnim posledicama saobraćajnih nesreća, uzrokovanih prebrzom vožnjom, uz alkohol, obavezno. Novi Sad više nije lep i bezbedan grad. U Novom Sadu se više ne živi udobno i lagodno. A, biće, slutim, još gore - pesimističan je Bogdanović.
Ni poznati umetnik i jedan od primarijusa „Art klinike", Nikola Džafo, kojem je film „Rastao sam pored Dunava" doneo prvu nagradu na mini festivalu, nema znatno vedriju sliku o „gradu kulture".
- Ta fraza je smešna! Ne znam ko je to uopšte smislio, a trebalo bi ga pronaći. Novi Sad ima bazu, ali nije potvrdio sebe, barem ne u prethodnih 20 godina, počev od obrazovanja i kulture, pa sve do privrede. Grad je trenutno, kako mi se čini, u nekakvoj fazi preoblačenja, i ne znam da li je to dobro ili ne. Znam da bi sve, pa i sami ljudi koji su često određeni nekim svojim ksenofobijama, bilo drugačije, kada bi postojale dobre „vođe" i dobre strukture koje će podržati napore da se uradi nešto dobro i kvalitetno - misli Džafo, priznajući da je nostalgičan prema „vrednostima, zgradama i ulicama", koje se iz dana u dan sve više urušavaju.
Za razliku od njih, bivši gradonačelnik Novog Sada i sadašnji potpredsednik Skupštine Vojvodine, Borislav Novaković veruje da narečeni „maniri" ni u kom slučaju nisu „novosadski".
- Tipično novosadski je da šmekate sa strane, osmehujete se pogledima, držite ruke u džepovima i otežete dok pričate. Da budete pomalo uobraženi i usporeni. Novosadski je i da se prošetate nedeljom popodne, provozate biciklom i udahnete miris Dunava, pečenog kestenja i kuvanih kukuruza. Ono što nije novosadski to je da budete grubi i netolerantni, da na ulici čujete samo jedan jezik ili dođete nenajavljeni u posetu bez cveća - pobraja Novaković.
„Novosadsko" ne treba da se menja
- Kad pomislim na Novi Sad i „novosadsko", uvek mislim na nešto lepo, nešto što ne treba menjati. Tu podrazumevam i građevine, i ljude, i brojna mesta u gradu. Nažalost, ima ljudi koji na razne načine upropaštavaju Novi Sad, ali mislim da je grad, ipak, jako lep - kaže Ljiljana Plavšić, učenica četvrtog razreda Grafičke škole, dobitnica specijalnog gran prija na Festivalu mini filma, za kratko ostvarenje „Iza vremena".
