Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 01.Okt.2014, 16:57   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Štiglic: Štednja će upropastiti Evropu

Profesor na američkom univerzitetu Kolumbija i dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju Džozef Štiglic poručio je Evropskoj uniji da mere štednje koje primenjuje dokazano imaju štetne posledice i da će je to upropastiti.

On navodi nesporne činjenice da su sve zemlje EU na ivici ekonomske stagnacije, ako ne i nove, treće uzastopne recesije, da većina zemalja EU još nije dostigla pretkrizni nivo BDP >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << i da je stopa nezaposlenosti izuzetno visoka, a među mladima alarmantna.

Prema Štiglicovoj računici, BDP evrozone je danas 15 odsto manji nego što bi bio da nije bilo krize 2008. godine. To konkretno znači da je od početka recesije izgubljeno 6.500 milijardi dolara, a samo ove godine, tvrdi Štiglic, izgubljeno je 1.600 milijardi, prenosi Index.

Investicije, koje se pokušavaju podstaći ulagivanjem krupnom kapitalu, ne mogu, kaže Štiglic, spasiti evropsku ekonomiju.

"Države se nadaju da će niže poreske stope za korporacije stimulisati investicije, što je obična glupost, jer investicija nema zbog nedostatka potražnje, a ne zbog visokih poreza", tvrdi Štiglic.

Ugledni nobelovac navodi da je smešna tvrdnja zagovornika štednje da je ona uspešna i da se to vidi iz činjenice da ekonomija više ne ide nizbrdo.

Ako je to kriterijum po kojem ćemo se ravnati, onda možemo reći i da je skok s litice najbolji način silaska niz planinu, ironično je komentarisao Štiglic.

On za nametanje mera štednje optužuje Nemačku i ističe da to utiče ne samo na širenje osećaja beznađa u čitavoj EU, već uslovljava i slabljenje demokratije.

Kada građani stalno glasaju za promenu politike - a malo koja politika im je bitnija od one koja utiče na njihov životni standard - a govori im se da se o ekonomskim pitanjima odlučuje negde drugde, trpe i demokratija i vera u evropski projekt", tvrdi Štiglic.

On kao primer navodi Francuze, koji su na izborima dali glas navodno socijalističkoj vladi Fransoa Olanda, koji im je obećao da će povećati poreze najbogatijima i budžetsku potrošnju, kako bi se olakšao život najsiromašnijima i podstakla ekonomija.

Rezultat je upravo suprotan: francuska vlada smanjila je poreske stope za velike korporacije i krenula u smanjenje budžetske potrošnje. Oland je zbog toga najnepopularniji predsednik u istoriji Francuske i jedina uteha mu je tapšanje po leđima nemačke kancelarke, kaže Štiglic.

Svoj uticaj Nemačka na sličan način pokušava da iskoristi i u Italiji, koju tera na masovnu privatizaciju, ali premijer Mateo Renci za sada se, piše Štiglic, tome uspešno odupire "jer ima dovoljno zdravog razuma da shvati da rasprodaja državne imovine dugotrajno nema previše smisla".

Takve odluke, tvrdi Štiglic, moraju se zasnivati isključivo na tome hoće li građani od njih imati koristi ili neće. A istorija je pokazala da neće.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...