Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 24.Mar.2021, 05:40

Danas 22 godine od NATO agresije

Danas se navršava 22 godine od NATO agresije na tadašnju SR Jugoslaviju, kada je tokom neprekidnih 78-dnevne vazdušnih napada, prema podacima koji zvanično nisu usaglašeni, poginulo od 1500 do 3500, a povređeno više od 12 hiljada ljudi. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić prisustvovaće obeležavanju Dana sećanja na stradale u NATO agresiji 1999. godine. Kako je saopšteno iz njegovog kabineta, Vučić će prisustvovati >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << svečanosti u 20 časova u Kombank dvorani u Beogradu.

Prema podacima Ministarstva odbrane Srbije tokom vazdušne agresije Alijanse ubijeno je 2. 500 civila, među njima 89 dece i 1. 031 pripadnik Vojske i policije.

Prema istom izvoru teže i lakše je ranjeno oko 6.000 civila, od toga 2.700 dece, kao i 5.173 vojnika i policajaca, a 25 osoba se i danas vodi kao nestalo.

Za 11 nedelja svakodnevnih vazdušnih napada, NATO je izvršio 2. 300 udara na tadašnju SR Jugoslaviju i bacio 22. 000 tona projektila, među kojima 37. 000 zabranjenih kasetnih bombi i bombi punjenih obogaćenim uranijumom.

Tokom intervencije, teško su oštećeni infrastruktura, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, spomenici kulture, crkve i manastiri. Procene štete koju je imala SRJ kreću se od 30 do 100 milijardi američkih dolara.

Povodom godišnjice NATO agresije predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je u Lajkovcu da je obaveza Srbije da oprosti, ali je i obaveza da nikada ne zaboravi.

Zato ćemo, kazao je, gajiti kulturu sećanja, nećemo se stideti žrtava, već ponositi onim što je Srbija činila da sačuva svoju slobodu, svoja ognjišta i zemlju, rekao je Vučić.

Zbog pandemije korona virusa prošle godine nije bilo centralnog obeležavanja NATO agresije, a sutra će u Kombak areni biti , kako je održan prigodan program.

" Sećaćemo se naše poginule dece, civila, vojnika, ali i policajaca koji su bili krivi samo što su čuvali zemlju I branili njene granice", poručio je on.

U Srbiji se tek od 2015. počelo sa centralnim obeležavanjem početka NATO agresije, koja je sve do tada nazivana "bombadovanjem".

Do tada cveće i venci su glavnom polagani u organizaciji lokalnih vlasti na spomen obeležjima poginulih širom zemlje.

Srbiju je tog 24. marta napala koalicija 19 najmoćnijih zemalja sveta u nameri da joj otme Kosovo i Metohija, ali taj cilj do danas nije ostvaren.

Agresija NATO-a na Srbiju je izvedena pod nazivom “milosrdni anđeo”, a neposredna povod za to je bio navodni masakr civila u Račku i odbijanje jugoslovenske delegacije da potpiše Sporazum iz Rambujea.

Okončana je 9. juna 1999. potpisivanjem Kumanovskog sporazuma. Ovaj sporazum je predviđao da će se jugoslovenske snage bezbednosti povući sa Kosova, a da će biti uspostavljen UNMIK, civilna misija Ujedinjenih nacija.

Inače, NATO je Srbiju napao bez odobrenja UN-a.

Petković: Želeli da sruše Srbiju a srušili pravo i pravdu

Dvadeset druga godišnjica NATO agresije na našu zemlju obavezuje nas da se sa pijetetom setimo svih nevinih žrtava koje su pale tokom dugih 78 dana bombardovanja zarad nečijih težnji da od Srbije otme deo teritorije.

Toga dana želeli su da u prah sruše Srbiju, a umesto toga srušili su pravo i pravdu.

Svi razlozi za udruženu međunarodnu agresiju na jednu nezavisnu i suverenu državu, pravdani navodno humanitarnim pobudama, padaju pred činjenicom da je za tih 11 nedelja ubijeno 3.500 ljudi, ranjeno 12.000, a da danas na Kosmetu nema više od 200.000 proteranih Srba, ali ima opustelih srpskih gradova, po kojima su sipane tone osiromašenog uranijuma.

Naše Kosovo i Metohija bilo je kamen u cipeli onih moćnika namerenih da po svaku cenu do kraja sprovedu svoju secesionističku politiku. U tom naumu sredstva nisu birali.

Međutim, projekat stvaranja takozvane "kosovske državnosti" koji je tada započet, a za koji se mislilo da je trajno završen 2008. godine jednostrano proglašenom secesijom naše južne pokrajine, danas se pokazuje krajnje promašenim.

Srbija se diplomatski i ekonomski bori za Kosovo i Metohiju snažnije nego ikada, kroz brojne projekte podrške, ekonomskog osnaživanja, infrastrukturnih i kapitalnih investicija, ali i za pregovaračkim stolom.

Jer nam je danas, više nego ikad, potrebna mudra i odmerena politika odbrane nacionalnih interesa.

Na to nas obavezuju životi i male Milice Rakić iz Batajnice i Sanje Milenković iz Varvarina i ostale dece, njih 87, mučki stradalih tokom 11 nedelja pod bombama.

Njihove žrtve, zahtevaju od nas da danas za svu našu decu gradimo sigurnu budućnost politikom dijaloga i kompromisa i težimo pronalaženju trajnog mira na ovim prostorima, ali nikada ne zaboravljajući nevine žrtve i užas bombardovanja koji je zadesio našu zemlju 1999. godine.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...

Blic: Vučić danas na obeležavanju Dana sećanja na stradale u NATO agresji