Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 23.Avg.2014, 09:13   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Dačić: Nije bilo pritisaka Nemačke

Ministar spoljnih poslova i prvi potpredsednik Vlade Ivica Dačić izjavio je da u Nemačkoj nije bilo nikakvih pritisaka i da Berlin pre svega zanima hoće li Srbija ostati na evropskom putu, kao i da do kraja godine može da se očekuje otvaranje poglavlja 32 i 35 u pregovorima sa EU. Nemačka kancelarka Angela Merkel ističe da sve zemlje regiona imaju evropsku perspektivu, a da članstvo zavisi od brzine sprovođenja >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << potrebnih reformi.

"Njih pre svega zanima hoće li Srbija ostati na evropskom putu, što je apsolutno neosporno. Želeli bi da Srbija bude motor približavanja celog regiona Evropskoj uniji i stabilizaciji prilika u regionu. Srbija kao faktor rešavanja problema je ključna za stabilnost regiona. Oni u tome očekuju konstruktivnu ulogu i pomoć", kazao je sinoć Dačić po povratku iz Berlina.

Gostujući u Dnevniku RTS-a, Dačić je rekao da nemački ministar spoljnih poslova Frank-Valter Štajnmajer nije ni spominjao ed memoar Evropske unije, i da u Nemačkoj nije bilo pritisaka jer su "svi svesni situacije i principijelnog stava Srbije", koji se, kako je kazao, sastoji iz tri dela.

"Prvi deo je da mi podržavamo teritorijalni integritet Ukrajine. Drugi da ne možemo da uvedemo sankcije Rusiji jer bi to štetilo našim nacionalnim i državnim, a pre svega ekonomskim interesima jer bismo građane doveli pred veoma opasne rizike. Treće pitanje je da Srbija neće zloupotrebljavati kontramere koje je Rusija uvela članicama EU", rekao je Dačić.

Dačić je naveo i da može da se očekuje da će do kraja godine biti otvorena poglavlja 32 i 35 u pregovorima sa EU, koja se odnose na finansijsku kontrolu i normalizaciju odnosa sa Prištinom.

"Pregovori nisu na dugom štampu", istakao je Dačić. Naveo je i da je vlada utvrdila pregovaračku poziciju za poglavlje 32 i napomenuo da Srbija nije kriva za kašnjenja u implementaciji Briselskog sporazuma.

"Očekujemo i da poglavlje 35 bude otvoreno do kraja godine. Bilo bi veoma dobro i korektno da se takav pristup Vlade Srbije ovekovoči u odluci otvaranja poglavlja 32 i 35", naveo je Dačić.

Govoreći o predstojećoj Konferenciji o Zapadnom Balkanu u Berlinu, Dačić je napomenuo da su takve inicijative postojale i ranije, ali da su služile za promociju onih koji su takve samite organizovali.

Sada je situacija drugačija budući da je nemačka kancelarka Angela Merkel inicijator ovog samita, naglasio je Dačić i dodao da drugačijoj slici doprinosi i to što će se sledeće godine taj samit održati u Austriji, a za dve godine u Francuskoj.

Cilj konferencije je da se nađu zajednički ciljevi i da se izvrši artikulacija tih ciljeva, rekao je Dačić, dodajući da se sve zemlje ozbiljno pripremaju za ovaj samit.

Dačić je dodao da će se konferencija sastojati iz tri dela.

"Prvi deo je sastanak premijera sa Angelom Merkel. Drugi deo je sastanak sa šefom nemačke diplomatije Štajnmajerom, a treći deo je sastanak sa ministrom finansija Nemačke", rekao je Dačić.

Prema njegovim rečima, na sastancima će biti reči i o konkretnim ekonomskim projektima i regionalnim pitanjima od značaja za stabilnost celog regiona.

Merkel: Brzina reformi odlučuje o trenutku prijema

Nemačka kancelarka Angela Merkel povodom konferencije o Zapadnom Balkanu, koju nemačka vlada organizuje u četvrtak u Berlinu, ističe da sve zemlje regiona imaju evropsku perspektivu, a da članstvo zavisi od brzine sprovođenja potrebnih reformi.

Ona je uoči balkanske konferencije, istakla da sve zemlje imaju šansu da postanu članice EU i da je to cilj koji zajedno slede.

"Svim zemljama Zapadnog Balkana samo obećali evropsku perspektivu i iza toga stojimo. Vremenski okviri između pristupanja Slovenije i Hrvatske ne moraju biti nikakva mera za pristupanje drugih zemalja, već je na svakoj državi kada će i kako moći da pristupi", poručila je ona.

Nemačka kancelarka je ukazala da sada imamo različite nivoe približavanja.

Ona je podsetila da su sa Srbijom i Crnom Gorom započeti pristupni pregovori, da Albanija i Makedonija imaju status kandidata i Bosna i Hercegovina i Kosovo rade ka tome, što, kako je istakla, znači da je pred svakim izazov da stvori preduslov za pristupanje EU - kroz strukturne reforme, reforme u oblasti vladavine prava, borbi protiv korupcije i transparatnnim strukturama.

"Što brže zemlje prođu taj proces brže će moći i da pristupe", podvukla je Merkelova.

Ona je odbacila da EU primenjuje dvostruke aršine u prijemu novih članica, ukazujući da se jasno videlo koja je procedura na putu do članstva na primeru Hrvatske, kao i da se u vezi Rumunije i Bugarske neprestano prave izveštaji o vladavini prava i napretku u demokratizaciji i borbi protiv korupcije.

"Naše iskustvo ukazuje da sve što se ne reši tokom pristupnog procesa ne čini potom mnogo jednostavnije članstvo i zbog toga zemlje to ne treba da smatraju barijerom ili preprekama, već podsticajem da stvarno rade uspešno u korist sopstvenih građana, koji su delimično jako frustrirani o nedostatku vladavine prava, o možda sudovima koji ne rade dovoljno dobro ili korupciji u sopstvenoj zemlji", objasnila je Merkel.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...

Press: Dačić: Nije bilo pritisaka Nemačke

Mondo: Dačić: Nije bilo pritisaka Nemačke