Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 03.Jul.2020, 12:33

Balkan ima velika očekivanja od nemačkog predsedavanja EU, Šib uveren u napredak Srbije

U nemačko predsedavanje Evropskom unijom polažu se velike nade, između ostalog i na Zapadnom Balkanu, gde se očekuje podrška za proces proširenja, piše Dojče vele.

Nemačka kancelarka Angela Merkel jasno je dala do znanja šta su prioriteti nemačkog predsedavanja EU: na samom vrhu je suočavanje sa krizom zbog pandemije korone, uključujući obnovu pogođene evropske ekonomije, kao i Bregzit, navodi DW.

Šib uveren u napredak Srbije tokom predsedavanja Nemačke >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << EU

Proširenje EU ostaje visoko na agendi Nemačke tokom šestomesečnog predsedavanja Unijom, izjavio je danas nemački ambasador u Beogradu Tomas Šib i izrazio uverenje da će pregovori o pristupanju sa Srbijom napredovati tokom tog šestomesečnog perioda.

On je istakao da je "Srbija ta koja određuje tempo napretka", napominjući da se tempo zasniva na napretku u ključnim oblastima, kao što su borba protiv korupcije, sloboda medija i vladavina prava.

"Uveren sam da će nova Vlada Srbije, na osnovu veoma snažnog mandata koji je dobila na izborima, ispuniti svoje obaveze i povećati tempo reformi. Spremni smo da pomognemo što je više moguće, sa našim sredstvima i sposobnostima", rekao je Šib u intervjuu za portal European Western Balkans.

U snažnom je interesu EU, kaže Šib, da Srbija bude stabilna i prosperitetna:

"Zato što je ona u našem neposrednom susedstvu i ono što se dešava ovde utiče na nas i obrnuto - što je još jednom pokazano i tokom pandemije. Zbog toga je EU bila, jeste i ostaće najveći donator Srbiji i njen najvažniji ekonomski partner", naveo je Šib.

Dodao je da EU ohrabruje Srbiju da održava prijateljske odnose sa svim zemljama, kao što i Evropa treba da neguje saradnju sa drugim važnim partnerima kao što je Kina.

"Međutim, kao država koja pregovara o članstvu, Srbija treba da deli ključne evropske vrednosti i od nje se očekuje da se usaglasi sa spoljnom politikom EU, poput nedavne Deklaracije Visokog predstavnika u ime EU o nacionalnom bezbednosnom zakonodavstvu o Hong Kongu, koji je usvojio Kineski nacionalni narodni kongres", rekao je Šib.

Komentarišući stavove da EU tokom pandemije korona virusa nije pokazala solidarnost unutar same Unije i prema Zapadnom Balkanu, on je ocenio da nijedan region u svetu nije pokazao toliko solidarnosti kao EU i podsetio da pomoć tog bloka Zapadnom Balkanu za posledice kovida-19 iznosi 3,3 milijarde evra.

Ipak zemlje Zapadnog Balkana imaju ogromna očekivanja od nove uloge Berlina, koja međutim, kako tvrdi Dojče vele, ni u teoriji ne mogu da se ispune.

Albanija i Severna Makedonija imaju najbolje šanse da napreduju u svojim naporima za brže približavanje EU jer se Nemačka za to zalaže već duže vreme, navodi DW.

Ali, prošlog oktobra usporile su ih Francuska, Holandija i Danska svojim stavom da nema pristupanja bez dalekosežnih reformi u zemljama-kandidatima i da je to moguće tek nakon temeljne reforme struktura Evropske unije.

Kako ocenjuje DW, u reakciji tipičnoj za EU, kriterijumi za pristup kozmetički su revidirani i Tirani i Skoplju je konačno u martu dato zeleno svetlo.

Dojče vele tvrdi i da se mnoge balkanske zemlje oslanjaju na Evropsku uniju, a posebno Nemačku, radi finansijske podrške za važne infrastrukturne projekte: na primer, železničku vezu između Niša i Prištine, izgradnju autoputa u Bosni i Hercegovini duž evropskih tranzitnih koridora i izgradnju ili proširenje gasovoda i naftovoda između zemalja jugoistočne Evrope, kako bi se konačno povezale.

Olakšavanje putovanja je na vrhu liste želja svih balkanskih zemalja,a to se posebno odnosi na mlade ljude, navodi DW.

Problem politike EU na Balkanu oduvek je bila fragmentacija nadležnosti, odavno svih 27 zemalja ne vuku zajedno na istu stranu, a pored toga, izbor osoblja u Briselu često nailazi na nerazumevanje.

Dojče vele piše da je tako Španac Žozep Borel odgovoran i za Balkan.

Njegov izaslanik za taj region je bivši slovački ministar spoljnih poslova Miroslav Lajčak.

Međutim, pošto Španija i Slovačka iz unutrašnjepolitičkih razloga odbijaju da priznaju Kosovo, šanse za iskrenu ravnotežu Beograda i Prištine nisu naročito dobre, tvrdi DW.

U poslednje vreme, Sjedinjene Američke Države, koje na Balkanu slede svoje ciljeve, u tom regionu sve više izazivaju EU.

Ciljevi SAD često nisu u skladu s idejama Brisela, a najnoviji primer je stari sukob Srbije i Kosova, navodi Dojče vele.

SAD, kao dugogodišnji posrednik, bukvalno su skinule kajmak kada su 27. juna, bez koordinacije sa Briselom, pozvale lidere dveju strana u Belu kuću.

Spektakularni sastanak je propao samo zato što je američki tužilac Međunarodnog suda za Kosovo u Hagu iznenada objavio optužnicu protiv predsednika privremenih prištinskih institucija Hašima Tačija, koji je kao bivši vođa pobunjenika, zajedno s drugim optuženima, odgovoran za ubistvo oko 100 ljudi u ratu 1998/99, navodi DW.

Time se EU vratila u igru, a u julu će lideri Beograda i Prištine razgovarati u Parizu, što je planirano u Briselu.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...