Izvor: Politika, 24.Jan.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tajno trgovanje
Politička trgovina se događa u svim društvima. Politički kompromis postaje trgovina kada ga radi druga partija
Predsednik Demokratske stranke Srbije Vojislav Koštunica je protekle nedelje u jednoj izjavi, ocenjujući Vladu, rekao, između ostalog, da ona opstaje zahvaljujući političkim trgovinama. Ne zvuči lepo, a ako je tačno, postavlja se pitanje kako su opstajale prethodne vlade u višestranačju. I da li su neke manje a druge više „trgovale”. I >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zašto pojam političke trgovine kod nas ima pežorativno značenje.
Vladimir Goati, predsednik „Transparentnost Srbija”, kaže da nije postojala nijedna vlada posle 1991. godine koja nije opstajala na trgovini, zato što nijedna stranka nije osvojila više od 50 odsto glasova. „Male su šanse da se to uskoro i dogodi, zato što u našem društvu postoje duboke i trajne podele. Te podele se vide u odnosu prema Evropi, Kosovu, starom režimu. I u Engleskoj koja više nije dvopartijska država, i koja je imala dve koalicione vlade bilo je podela.” Pitanje je i da li bi prva višestranačka vlada i Skupština bile praktično jednostranačke i takoreći bez problema, odnosno trgovine, da nije bilo većinskog sistema. Goati kaže da je SPS tada dobio 46,1 odsto glasova a 77,6 odsto ili 194 mandata u Skupštini, što je bio rezultat većinskog sistema u kome prvom ide „sve”. „Tako dolazi do nepodudarnosti između partijske strukture biračkog tela i strukture parlamenta. Veštačka većina se po pravilu raspada što se SPS-u i dogodilo 1992. godine.”
Đorđe Vukadinović, politički analitičar, kaže da su sve vlade, osim ako neka stranka ima većinu, više ili manje plod trgovine. „Samo je pitanje mere, stepena i principijelnosti.” On kaže da su prva višestranačka vlada 1991. i Dosova 2000. godine imale najčistiju situaciju jer je bilo jasne većine. „Sve postizborne koalicije uključuju manje ili više trgovine, a o trgovini govore oni koji su loše prošli na izborima ili nisu uspeli dobro da trguju posle izbora. Ipak, u ovoj vladi bilo je više trgovine nego inače jer je bilo znatno više aktera i više strana koje treba zadovoljiti. Vlada je glomazna i heterogena i to joj otežava funkcionisanje ali je legalna i legitimna. Tačno je da je i prva i druga Koštuničina vlada bila heterogena, moralo se i tu „peglati” i miriti, ali sada su tu Čanak i Palma i to je brod kojim je teško upravljati.”
Jovan Komšić, sociolog politike, kaže da u politici uvek ima trgovine, pa je bilo i u prvoj Miloševićevoj vladi. „Tada je SPS trgovao međusobno. Manje je trgovine u dvopartijskim sistemima, u heterogenom društvu je veći stepen trgovine.”
Politika je puna kompromisa, ali u nekom trenutku se to okarakteriše kao trgovina. „Politički kompromis postaje trgovina kada ga radi druga partija. Politička trgovina se događa u svim društvima", kaže Goati. Vukadinović misli da ne postoji jasna linija kada kompromis prelazi u trgovinu. „Stvar je u neprincipijelnosti trgovine. Najčešće ima kompromisa ali u nekom trenutku prevagne trgovina. Ako je to masovna pojava birači su nezadovoljni.” Komšić kaže da trgovina počinje pred izbore između birača i političara, ali da je mnogo veća pri sklapanju vlade i ulasku u upravne odbore javnih preduzeća. „Predsednik Republike Boris Tadić je rekao da je to sastavni deo demokratije, i ja se slažem s tim ali to mora biti mnogo javnije.”
Kod nas pojam političke trgovine, uprkos tome što postoji svuda, ima pežorativno značenje. Goati kaže da je pitanje kompromisa mentalni problem, odnosno da je teško izvući se iz starog mentalnog sklopa koji je propovedao jedinstvo i homogenizam. „Mi još živimo u tom svetu koji je i pre socijalizma to poručivao. Trgovina onda izgleda kao nešto prljavo. Nekada se govorilo radnici, seljaci i poštena inteligencija. Taj mentalni sklop neće se menjati u sledećim decenijama. U politici postoji gvozdeni zakon raspodele plena prema snazi učesnika u koaliciji. U Belgiji, za koju se ne može reći da nije demokratska zemlja, kada se deli dobit posle izbora mesto predsednika vlade vredi tri poena, ministara dva a mlađih ministara jedan poen. To se tamo ne smatra nepoštenim i o tome se ne govori.”
Vukadinović kaže da ovaj pojam nosi pežorativno značenje zbog kvazirevolucionarne čistoće. Ali, kaže i da u politici ipak sve nije dopušteno. „Većina građana ima utisak da je crta pređena na našoj političkoj sceni.”
Komšić kaže da su još u srednjem veku bili prokaženi oni koji su baratali novcem, a da se kod nas politička trgovina, koja je legalna transakcija, ne shvata na pravi način jer smo nezreli i politički neobrazovani. Ipak, on kaže i da bi dogovaranje stranaka trebalo institucionalizovati, odnosno da bi dogovaranje trebalo da bude javno.
Ivana Anojčić
[objavljeno: 25/01/2009]
Pogledaj vesti o: Vojislav Koštunica
.jpg)
