Izvor: Blic, 06.Apr.2008, 00:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sami sebi pucamo u noge
Poslednjih pet godina, pod dve vlade Vojislava Koštunice, dovelo je do mnogih katastrofalnih posledica po čitavu zemlju. Reforme i evropske integracije su jednostavno zaustavljene, državni resursi se rasprodaju u bescenje zbog kratkoročnih političkih obećanja "saveznika", veliki broj afera koje su odjekivale u javnosti nikada nije dobio svoj sudski epilog - kaže u razgovoru za "Blic nedelje" Biljana Srbljanović, dramski pisac i kandidat Liberalno-demokratske partije za gradonačelnika >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Beograda.
- Zataškavanje političke pozadine ubistva Zorana Đinđića, pružanje prilike monopolistima za beskrajno bogaćenje, sve to pokazuje šta je interes naših političkih elita - da na nama tajkuni i njihovi službenici u vlasti zarađuju milijarde, dok Srbija sve više propada.
Kako ocenjujete učinak dve Koštuničine vlade?
Gubitak Kosova je objektivno najveći poraz dve vlade koje su se bavile isključivo i samo projektom "očuvanja Kosova", a ono što je najdugoročnija posledica je potpuni nedostatak spoljne politike Srbije, koja se svela samo na jedno jedino pitanje - a to je "očuvanje Kosova" iako su svi protagonisti te politike potpuno svesni da lažu svoje građane - i one na Kosovu i one u samoj zemlji. Danas Srbija u najvećim i najvažnijim zemljama sveta, čak i među susedima, nema svoje predstavnike, nema ambasadore da zastupaju naše interese, nema diplomatiju ni spoljnu politiku. I to nije čak suštinska odluka, kada pogledate politički moćne ambasadore iz redova DSS, oni jednostavno nisu povučeni, odbili su da napuste svoje rezidencije i slatki diplomatski život, iako su zemlje u kojima su akreditovani priznale Kosovo. S druge strane, profesionalne diplomate, nepartijski ambasadori su povlačeni, sledeći kriterijum snižavanja diplomatskih odnosa sa izuzetno važnim zemljama za Srbiju. To samo znači da se spoljna politika u našoj zemlji poverava jednoj neodgovornoj grupi pojedinaca koji svojim građanima ne ispostavljaju račune za svoje takozvane akcione planove, a zemlja je sve dalje od rešavanja svojih najvitalnijih problema.
Kakva je slika Srbije danas u svetu?
Ona, nažalost, nije nimalo dobra. Većina onog sveta kojem mi prirodno pripadamo razume nas kao permanentno krizno područje koje u spoljnoj politici uporno radi protiv svojih suštinskih interesa, svetu otkriva svoje najveće slabosti, ne pravi saveznike, već protivnike. Mi smo poznati po umetnicima i sportistima, ali i po korumpiranim i nesposobnim, a iznad svega opasnim političarima koji svoje lične prevaziđene političke projekte stavljaju iznad interesa građana. Nedavno je u francuskoj štampi osvanula velika analiza aktuelne situacije u Srbiji, iz pera jednog inače nama vrlo naklonjenog novinara koji je tekst počeo rečima "Srbi su svetski šampioni u disciplini pucanja sebi u nogu". Eto, to je, nažalost, slika naše zemlje, inat političara na štetu građana.
Iako već dugo javno iznosite svoje političke stavove, deo javnosti u Srbiji je iznenađen time što ste se aktivno uključili u politiku. Šta je bio vaš motiv i zašto baš sada?
U ovom trenutku duboke i suštinske krize u koju je zemlja zapala, verujem da je zemlji potreban jedan oštar rez sa svom dosadašnjom političkom praksom, da zemlju moramo iščupati iz vladavine partija i njihovih finansijera i da je moramo vratiti na put evropskih vrednosti. Ja sam se u svojoj karijeri dosta rano potpuno ostvarila i nemam nikakvu potrebu da se dokazujem preko politike. Ali jednostavno više ne želim da sedim ispred kompjutera ili televizora, komentarišem, mrštim se, dobacujem, analiziram, pišem blogove, gunđam i negodujem za mali krug istomišljenika, već da se zaista angažujem u sklopu jedne sasvim nove politike koja zaista može da promeni sve. Ja sam u svom životu već dosta dobila, i uspeh i privatnu sreću i neki lični mir. Mislim da je vreme da nešto od toga i vratim ovom gradu iz koga sam potekla, u kojem sam sve što o životu znam - naučila.
Kakva Vlada treba Srbiji posle 11. maja?
Srbiji treba proevropska vlada koja nije bazirana ni na kakvim partijskim dilovima, pet principa, šestom i nultom principu, već na jednom zajedničkom primarnom cilju - a to su što brže evropske integracije prema svim zakonima civilizovanog modernog sveta.
Mislite li da je moguća saradnja DS i LDP u vladi s obzirom na razlike oko
kosovskog pitanja?
Razlika u pitanju Kosova i nije takva kakva se u medijima čini, sasvim je jasno iz mnogobrojnih kontakata sa predstavnicima većinske demokratske stranke da je njihov stav prema Kosovu zapravo identičan stavu LDP-a, da je to i za njih, kao i za LDP, sasvim jasno jedan tragičan momenat u našoj novijoj istoriji, ali i jedna za sada završena priča, koju na silu održavaju političari željni novih ratova i kriza, zarad ličnog održanja na vlasti. Problem je u tome što ta stranka nikako da smogne snage da počne javno da govori istinu. Taj njihov odnos prema građanima, kao da smo maloletni ili glupi, pa nas treba "sačuvati" od surove istine i zamazivati nam oči nemogućim obećanjima, za mene je uvredljiv i nepošten. Što duže to rade, to će duže trajati ova kriza, ipak će na kraju i DS morati da istupi i svojim biračima iskreno kaže - Kosovo je otišlo, život ide dalje, a naš život je naša odgovornost.
Mnogi smatraju da DS, G17 i LDP zajedno neće imati dovoljno glasova za formiranje Vlade, te da će DSS ili SPS biti jezičak na vagi. Možete li da zamislite manjinsku vladu DS-LDP koju podržavaju socijalisti u Skupštini?
Ne. Ja ne mogu da poverujem u tu priču da je SPS reformisan, oni se nikada nisu ogradili od svoje krvave političke prošlosti, svog predsednika i njegove ideologije ratova i zločina, to su svi oni isti ljudi koji prostom dijetom i novim odelima neće postati demokrate. Nije istina da naši građani imaju kratko pamćenje i da se ne sećaju odgovornosti ključnih figura politike devedesetih u katastrofi koja je zadesila i zemlju i naciju. Zbog toga mislim da ni sa jednim ni sa drugim, ni sa SPS, ni sa njihovim novomilenijumskim klonom DSS ne sme biti saradnje, jer to samo može da donese štetu građanima.
Iako ste mnogo kritikovali Tadića zbog popustljivosti Koštunici, javno ste ga podržali pred drugi krug izbora. Lider LDP to nije učinio. Mislite li da je pogrešio?
Naprotiv, ja sam uradila baš isto ono što i Čedomir Jovanović, javno sam glasala za Tadića u drugom krugu, kao što i sve svoje političke odluke donosim javno. Glasači LDP-a i koalicije okupljene oko nje jesu jedno posebno glasačko telo. Oni nisu disciplinovana partijska vojska koja bespogovorno radi ono što "vrh" nalaže. Ja sam odlučila da u referendumskoj situaciji moram glasati i za slabog predsednika koji ne zadovoljava sve moje političke kriterijume, koji sklapa koalicije štetne po mene kao građanku i čija slabost preti da zemlju sunovrati u propast. Odlučila sam da, kao građanka, slabom predsedniku, onim najvažnijim što imam - a to je moj glas, pomognem da ojača, pružim mu onu "poslednju šansu" da počne da radi svoj posao. Čedomir Jovanović je uradio potpuno istu stvar, izašao je u jutro drugog kruga na glasanje dajući svojim biračima jasno do znanja šta je njegova odluka i time uticao na javno mnjenje.
Kako objašnjavate enormno bogaćenje pojedinaca posle 2000. godine?
Nemam ništa protiv bogatih ljudi, mislim da bez vizionara iz poslovnog sveta nema razvitka ni napretka. Ipak, naravno da sam, kao i svi moji sugrađani, ogorčena količinom neprocesuiranih ljudi, koji su ogroman kapital stekli u periodu ratova, na sumnjivim poslovima i često u sprezi sa zločinima i mafijom. Osim toga, to razdvajanje društva na samo dve klase, na ultrabogatu manjinu i ostatak koji manje-više jedva spaja kraj s krajem, to je stvarno, onako ljudski, nedopustivo. Takvo raslojavanje stvara jedno nesolidarno društvo. Među milijarderima je i mnogo ministara u vladi i kada ti ministri, koji su izuzetno bogati i to ne samo za naše uslove, kada ti ljudi, iz svojih međusobno zaraćenih kabineta, iz kojih stalno dolaze korupcionaške afere, svojim skupim službenim kolima u okviru svoje izborne kampanje koja košta kao godišnji budžet nekoliko univerziteta, obilaze blatnjava predgrađa i obećavaju asfalt, obdanište i kanalizaciju, autoputeve, i Kosovo i Evropu, te rečenice neminovno deluju neiskreno, ta vlast neminovno deluje strahovito udaljena od "normalnih" ljudi, njihovih problema i potreba.
Šta su po vašem mišljenju najveći problemi Beograda, odnosno šta biste prvo promenili da ste gradonačelnik?
Beograd je velegrad, najveći i najznačajniji grad u regionu. Partije iz koalicije na vlasti razdelili su ga kao lovački plen, partijski ljudi postavljeni su na rukovodeća mesta javnih preduzeća, uprave grada, posebno ona gde se raspolaže velikim novcem. Meni je dosta da gledam tu partijsku okupaciju naših života. I državi, a pre svega Beogradu, potrebna je najpre depolitizacija javnih preduzeća, odluka da se direktor više ne postaje zahvaljujući podobnosti i političkim vezama, već prema profesionalnim sposobnostima. Poštena privatizacija gotovo svih javnih preduzeća u gradu, osim onih od strateškog značaja, donela bi gradu dodatan kapital koji mu je u ovom trenutku neophodan da reši najosnovnije probleme konstantnog saobraćajnog kolapsa, izgradnje i rekonstrukcije mostova, rešenje velikog zagađenja itd. Za mene je najvažnije da građanima objasnim da nemam nameru da politikom vodim grad, već da imam tim sposobnih stručnjaka od velikog integriteta bez obzira na to što nisu u partiji ili su čak iz stranke koja nije LDP. Mene zanima stručnost, a ne partijska knjižica.
Ponovo u mom Beogradu
Kako biste uskladili svoj posao i trenutni život u Parizu sa obavezama gradonačelnika Beograda?
Ja sam u Pariz otišla za svojim mužem koji je, nakon petogodišnjeg života u Beogradu, otišao na drugi posao. Mi oboje smatramo i Beograd i Pariz svojim kućama, on govori srpski i odlikovan je našim najvišim državnim odlikovanjem za zasluge za ovu zemlju i ovaj grad. Posao na Univerzitetu u Beogradu nikada nisam napuštala, ja sam prisutnija u Beogradu mnogo više nego što se to javno zna. Moj angažman u mom gradu je nešto potpuno normalno i logično, a od muža mogu da dobijem samo podršku u ovoj novoj etapi našeg života, ponovo u mom Beogradu.
Pogledaj vesti o: Vojislav Koštunica
