Izvor: Vesti-online.com, 29.Nov.2013, 12:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Rusi dolaze

Evropa ima alternativu, a Srbija je dobila - nadu!

Dr Radivoje Petrović

Ako nekome do sada ovo nije bilo jasno, sigurno će posle serije različitih dešavanja poslednjih nedelju dana imati manje dilema u vezi sa tim. Počinjanje radova u Srbiji na izgradnji Južnog toka, zaključivanje ugovora i sporazuma sa moćnim kineskim partnerima o radovima na ključnim energetskim objektima u Srbiji, kakvi su TE Kosotolac i Nikola Tesla, Koridor 11, a možda i brza pruga Beograd-Budimpešta, >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << ubedljivi govori u srpskoj javnosti o evroazijskim integracijama i novi autorski tekst dr Vojislava Koštunice o potrebi da se Srbija prikloni političkoj neutralnosti, praktično su pokazali svu besmislenost i glupost političke mantre žutih demokrata, koju je aktuelna vlast doskora bezrezervno prigrlila kad je reč o integracijama.

Simbolično zavarivanje cevi u Šajkašu je paradigma velike geopolitičke prekretnice, sa posledicama koje se možda još ne mogu sagledati u celini: Južni tok nije samo projekat koji Srbiju pretvara u energetsko čvorište ovog dela Evrope, dajući joj tako energetsku samostalnost, u savremenom svetu važniju i od one vojne. U političkom pogledu Srbija je time postala strateška i interesna zona koju više objektivno neće moći da svojataju, pa ni ucenjuju, zapadni šerifi predvođeni SAD i Nemačkom, kao što je to bilo do sada. Sa Južnim tokom Srbija je objektivno postala dodatna briga Rusije, pa ćemo valjda konačno posle decenija opšte napuštenosti, što zbog sebe što zbog drugih, najzad imati bratskog saveznika koji neće dozvoliti da nam svaki čas zavrću ruku i udaraju čvrge od kojih glava puca.

Sklapanjem novih poslovnih i investicionih aranžmana, od kojih je onaj sa Rusima i Kinezima krajnje povoljan, vidimo da je moguće poslovati sa svetom bez ustupaka teritorije, ili delova nacionalnog tržišta. Još ni datum nismo dobili od Evropske unije, a gotovo da smo im poklonili Kosmet? Analogija naše evropske sudbine sa Ukrajinom postaje jasnija kada se zna da je ova država očekivala desetine milijardi evra u sledećih sedam godina, a dobila bi samo jednu, da je ostala na evropskom putu. Pri tome, za tehničko prilagođavanje Evropi morali bi kao buduća članica EU da izdvoje 165 milijardi evra.

Srpskoj kontrolisanoj javnosti je, namerno ili slučajno, promakla nedavna opaska predsednika Nikolića da će Srbija ući u Evropu za dvocifren broj godina. Reč je o poznatom, ali potiskivanom argumentu u političkim raspravama o sistematskom ucenjivanju, uslovljavanju, nametanju i nacionalnom ponižavanju, kao oprobanoj metodologiji evropejstva našeg doba. U sve prisutnijoj priči o evroazijskim integracijama, koju je pre dve godine obelodanio Vladimir Putin, nema ni reči o nametanju gej parade, otimanju teritorije, ili slanju tipova poput Jelka Kacina da zabadaju nos gde im nije mesto. Danas se pojavljuje zapravo mogućnost istorijskog izbora, koji bi za Srbiju, u ovakvoj vrsti marionetstva i zavisnosti značio - nadu. Ako hoće da pokuša da opstane.

U tom smislu se kao šlag na političkoj torti pojavljuje i zalaganje dr Koštunice za političku neutralnost Srbije. Ta ideja naslanja se na onu vojnu, izborenu zahvaljujući opciji koju upravo on simbolizuje, a koja u sebi programsko-politički uspeva da objedini sve ono što smo poslednjih dana imali prilike da vidimo kao otpor praktičnom ostvarenju politike koja nas već mnogo godina vuče na dno i preti da nas uvuče u NATO.

Poslednji put smo se kao narod radovali upravo kada smo krenuli alternativnim putem, ponosni da učestvujemo u jednom megaevropskom projektu, a da nas zbog toga niko nije kažnjavao. Valjda ćemo imati dovoljno pameti kao država da iz toga izvučemo nauk, pokazujući pre svega dojučerašnjim ucenjivačima kako sve na svetu ima alternativu.

Pa i Evropa.
Pogledaj vesti o: Vojislav Koštunica

Nastavak na Vesti-online.com...