Izvor: Politika, 28.Sep.2014, 12:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Može li DSS bez Koštunice
Da li će Demokratska stranka Srbije opstati bez svog osnivača i jedinog predsednika Vojislava Koštunice? Nova demokratija nije preživela promenu imena u Liberalnu stranku, na čijem čelu više nije bio Dušan Mihajlović. DS je opstajao, ne samo zato što je veća stranka, već zato što je jedina koja je glasanjem menjala predsednike.
Doskorašnji potpredsednik DSS-a Nenad Popović obrazložio je svoj razlog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za napuštanje stranke i osnivanje Srpske narodne partije time što posle odlaska Koštunice DSS više nije isti. Aleksandar Popović, v. d. predsednika stranke, odgovorio mu je da to jednostavno nije tačno. „Jeste drugačije nego kada je on bio na njenom čelu, ali stranka i dalje postoji.”
Da li bi SPO opstao bez Vuka Draškovića i LDP bez Čedomira Jovanovića? Da li će drugačiji DSS sa novim predsednikom uspeti da ponovo uđe u parlament?
Branko Radun, politički analitičar, kaže da je DSS poražen i pre odlaska Koštunice i da ne bi imao sjajnu budućnost.
„Koštunica nije imao naslednika, bio je prvi i jedini predsednik, za razliku od nekih drugih stranaka koje su imale više predsednika, pa je zato i odlazak lidera izgledao drugačije. Nenad Popović je dosta značio u stranci i posle njegovog odlaska ostaje samo brend, ali bez novog lidera i ideja stranka ne može da funkcioniše. To naročito važi za manje stranke, one ne mogu da prežive kada lider ode. DS je preživeo promene i dolaskom Borisa Tadića stranka je mnogo dobila jer se on pokazao kao uspešan političar. I SNS je ojačala promena. Šešelj ne bi bio predsednik Republike, a Nikolić jeste. Ali, Vučića nema ko da nasledi, kao što je on nasledio Nikolića, i SNS posle njegovog odlaska ne bi opstao kao jaka stranka. Isto važi za LDP i URS, oni nemaju budućnost bez svojih lidera. Odlaskom Dinkića stranka je nestala, a bez Jovanovića stranka ne bi postojala, kao ni NDS bez Tadića. Ni SPS, iako nije mala stranka, ne bi opstao bez Dačića.”
Radun kaže da se u kampanjama ulaže u ličnosti, što je globalni trend.
„SPS bi možda i preživeo bez Dačića ali onda ne bi imao 15 već pet odsto. Naši političari su na sceni duže od dve decenije i praktično nema novih.”
On objašnjava da ljudi glasaju za ličnost a manje za ideologiju i da zato stranke teško preživljavaju odlaske lidera. „DS je opstajao i kada su odlazili predsednici, ali je jedva preživeo i pocepao se odlaskom Tadića. DSS je imao problem i sa Koštunicom, jer nisu prešli cenzus, a od 2012. godine otišlo je nekoliko stotina članova.”
I Dragomir Anđelković, politički analitičar, kaže da se Srbi mnogo više vezuju za lidere nego za ideologije i programe.
„Promenom lidera faktički se rađa nova partija, iako ostaje spoljna forma. Lider menja karakter stranke, a povlači i prekomponovanje biračkog tela. U tom procesu neke stranke ojačaju, a druge se marginalizuju. Posle ubistva Đinđića, DS se tokom borbe za partijsko nasleđe podelio i iz njega se izrodila, bar po formi, nova partija. U takvim situacijama obe stranke tvrde da su one istinski baštinici. Sada izgleda da se DSS postepeno gasi, i da iz njegovih redova nastaje SNP, koji pretenduje da spoji izvorne principe DSS-a sa modernim, dinamičnim pristupom politici, koji je toj partiji nedostajao. Ostatak DSS-a opterećen je pretendentima na lidersku poziciju i sujetama, što je recept za propast, a SNP su osnovali, ne baš brojni, pripadnici vrha nekadašnjeg DSS-a za koje se vezuje efikasnost.”
Anđelković kaže da će SNP ostati privržen DSS-u ako pažljivo radi na izbalansiranosti metodološke modernizacije i ideološke doslednosti.
„Ako u tome uspe, onda će imati svetlu budućnost, počeće da raste i zauzeće značajnu poziciju na političkoj sceni.”
Miodrag Radojević, politički analitičar, kaže da DSS, kao i većina opozicionih partija, prolazi kroz period karakterističan po laganom „topljenju” rejtinga i podseća da je partija već imala loše rezultate na poslednja dva izbora, a konstantan pad birača čitavu deceniju. On kaže da stranka neće menjati osnovni kurs, neutralnost i protivljenje evropskim integracijama, ali, iako je jasno profilisana, opterećuje je komunikacija s biračima i način predstavljanja ideja.
„To treba da prilagodi savremenim zahtevima, u kojima je ambalaža važnija od kvaliteta proizvoda, inače će, kao i mnoge druge stranke, biti suočena s potrebom da preživi. Kao stranka umerene desnice, ona je donekle na pravim šinama, ali sa zastarelom lokomotivom. Predstojeći izbori za lidera mogu dati i odgovor na pitanje da li je stranka u stanju da se oporavi, modernizuje i objedini oko novog lidera, ili je to uvod u nove deobe u kojima će pristalice poraženog tabora nastaviti politički angažman na drugom mestu.”
Ivana Anojčić
objavljeno: 28/09/2014
