Izvor: Blic, 05.Maj.2008, 11:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kosovska karta
Sergeju Lavrovu, ruskom ministru spoljnih poslova, oteo se uzdah „bolje ikad nego nikad", uzdah koji bi čovek očekivao da čuje od srpskog premijera, pa makar on predsedavao raspuštenoj, tehničkoj vladi, tim pre što je Vojislav Koštunica dao veliki doprinos pregovorima s Evropskom unijom o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju.
Ali, nije to na mene ostavilo najjači utisak prošle nedelje. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Moglo se očekivati da će Brisel to ponuditi Srbiji, moglo se očekivati da će Božidar Đelić iskoristiti naoštrenu olovku, moglo se očekivati da Boris Tadić neće propustiti priliku da se slika na ceremoniji potpisivanja u Luksemburgu, kao što se moglo očekivati da će tandem Koštunica i Velja Ilić tvrditi da je sve to prevara. O radikalima da ne govorim.
Da je stvar važna svedoči i činjenica da je akt potpisivanja odmah okarakterisan kao izdaja, što je omiljena srpska disciplina u opanjkavanju političkih protivnika, kad nema boljih argumenata.
Na mene je najjači utisak ostavilo ono što je nekako ostalo potcenjeno u celoj ovoj priči. A to su različite izjave oko ovog potpisivanja u centralnom i svernom delu Kosova i Metohije. I dok su političari koji reprezentuju, kako-tako, interese Srba iz enklava, pozdravili Đelićev potpis, dotle su ovi iz severnog dela Kosova, koji za sebe takođe tvrde da reprezentuju Srbe, barjaktarili u istrazi poturica i, valjda, prvi lansirali gromopucateljnu optužbu o izdaji.
U jednoj dimenziji stvar je ohrabrujuća. Mogao bi ovo biti valjan dokaz parole „Kosovo je Srbija", jer su u Srbiji podeljena mišljenja o tome.
U suštini, ova unutarkosovska razlika proizilazi iz različitih interesa ljudi o kojima svi tvrde da se staraju. Samo što su ovi sa severa na infuzionom sistemu matice, a ovi iz enklava su tek kapilarno povezani s izvorima novca i moći, pa pošto se svako o svom jadu zabavio, logično je i da različito sagledavaju reperkusije određene politike na svoj položaj i mogućnost opstanka u kosovskoj realnosti.
Našim političarima, međutim, teško je da to sagledaju, posebno u predizborno vreme, a posebno je teško Koštuničinom DSS-u koji osim kosovske nema neku čvršću kartu u rukama, pa sad igra na tu jednu jedinu, s malim nadama da izvuku i ulog s kojim su ušli u igru, jer sva istraživanja javnog mnjenja pokazuju da je od svih parlamentarnih stranaka DSS jedini gubitnik, odnosno da samo njima pada procenat podrške, što će reći da ga čerupaju i sleva i zdesna.
To još ne znači da Koštunica i njegovi neće bitno uticati na sastavljanje nove vlade. Velika je verovatnoća, ukoliko rezultat DSS-a bude poražavajući u odnosu na njihova sopstvena predviđanja, da se opredele za podršku manjinskoj vladi koju bi sastavila pobednička stranka na izborima.
A kosovska retorika splasnuće do nekih narednih izbora.
.jpg)
