Izvor: Politika, 09.Okt.2010, 23:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Katarza ili čistka
Zakon o lustraciji, odnosno o odgovornosti za kršenje ljudskih prava, usvojen 2003. godine s važnošću od 10 godina, pošto je pao u zaborav, ponovo je vaskrsao. Nenad Čanak, predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine, rekao je da će tražiti da se zakon izmeni tako što će mu se važnost produžiti još 10 godina i formirati komisija kako bi Zakon mogao da se sprovede. Čanak je podsetio da je Zakon donet za vreme vanrednog stanja, da je posle toga došlo do pada Dosove vlade, a da je Vojislav >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Koštunica bio protiv ovog zakona pa je DSS izašao sa sednice kada se o njemu glasalo. Vlada Mirka Cvetkovića za dve godine nije uspela time da se bavi, zaključio je on.
Donošenje Zakona o lustraciji je inicirao Građanski savez, model je uradio Centar za unapređenje pravnih studija, i na osnovu njega je Vlada uradila konačnu verziju. Čanak kaže da bi taj zakon najviše išao u prilog SPS-u, jer „kada bi se završilo s ovim procesom onda bi mogli da kažu: mi smo pred istorijom čisti i pred Bogom i pred ljudima, možemo da idemo dalje. I u DOS-u je bilo onih koji su najblaže rečeno trebali da budu lustrirani, koji su pretrčavali u poslednjem trenutku da bi se zaštitili od lustracije ili Haga. Tu je bilo raznog sveta i raznog interesa.”
Ovome u prilog svedoči izjava Ivice Dačića, lidera socijalista, koji je na primedbu novinara da su opet „vaskrsle” nekadašnje perjanice poput Gorice Gajević i Ratka Markovića odgovorio: „Predlažem da ih streljamo. Čak i da je bilo lustracije, do sada bi prošao taj period i oni bi se vratili. Marković je pisao sadašnji Ustav sa Dragorom Hiberom i Zoranom Lončarem, pa nikome tada nije smetalo. A Gajevićeva je samo jedna od 200 pravobranilaca u Srbiji. Što se mene tiče oni sigurno neće biti u rukovodstvu partije.” Marković se, inače, vratio u javnost kada je imenovan za predsednika Upravnog odbora Instituta društvenih nauka, što je on odbio pod pritiskom javnosti.
Zakon o lustraciji donele su i sprovele sve zemlje u okruženju iako je u nekima bilo otpora. U Albaniji je predsednik iskoristio pravo da ga ne potpiše, u Češkoj ga je potpisao Vaclav Havel, u Slovačkoj je svaka osoba koja je htela da se kandiduje na javnu funkciju potpisivala izjavu o eventualnoj saradnji sa komunističkim režimom, a kažu da se lustracijom najviše pozabavila Istočna Nemačka. Zašto kod nas i pored Zakona koji je na snazi nije ništa učinjeno? Šta je kočilo da se društveno neprihvatljive osobe odstrane iz javnog života, odnosno organa uprave i da li je „katarza” moguća sada?
Potpredsednik Srpske radikalne stranke Gordana Pop Lazić je kratka i jasna. „Naš stav je od početka bio jasan – da smo protiv toga. To nikada nije trebalo raditi. Ko to traži od nas? EU da bismo pristupili? Ko je to tražio od zemalja u okruženju? Kada je čula da to traži Čanak, odgovorila je da to nije vredno pažnje.
Vladimir Vuletić, sociolog, kaže da je ova tema kod nas odveć politizovana, jedni bi da je zabašure a drugi da sve ubace u ovu priču. „Za neka zlodela nema zastarevanja, ali ne možete da lustrirate profesore na Univerzitetu a da glavni stubovi ekonomije i dalje rade. Ali, lustracija kod nas nije moguća jer je sve prožeto rodbinskim vezama i kadrovima koji su tu bili i pre Miloševića. U Mađarskoj je, prema istraživanju, u rodbinskim vezama sa prethodnom nomenklaturom bilo tri odsto kadrova a kod nas oko 50 odsto.”
„Lustracija treba da bude što duže oročena, ali je to jako teško sprovesti. U istočnoj Evropi je bio drugi tip komunizma tako da je to kod njih bio obračun sa režimima koji su bili nametnuti od strane SSSR. Milošević je ovde izabran, jeste i krao izbore, ali je imao većinu i njegova politika je dobijala podršku ljudi. Ali, svakako da ni u ime naroda ne možete da činite nešto što nije u redu. Lustracija u Hrvatskoj i Sloveniji nije bila jaka kao u istočnoj Evropi, i zato što je Beograd za njih bio neka vrsta Moskve. U Slovačkoj je prošlo više vremena dok su to obavili, a u Istočnoj Nemačkoj je to urađeno temeljno.”
Saša Gajin, koordinator u CUPS-u, podseća da je posle usvajanja Zakona oformljena Komisija koja nije radila zbog čega je Vesna Rakić-Vodinelić, koja je učestvovala u izradi modela akta, dala ostavku. „Ovo sada izgleda više kao priča radi priče, bez namere da se krene u tom pravcu. To je sakupljanje političkih poena. Taj zakon neće zaživeti, on je mrtvo slovo na papiru, pravno je primenjiv ali politički nije. Da je postojala namera da se lustracija obavi – to bi bilo učinjeno ranije. Nedostaje politička volja da se stvari isprave, od toga je jača želja da se ostane na pozicijama i da ne bude zameranja. Stvaranje neprijatelja se politički ne isplati.”
Ivana Anojčić
objavljeno: 10/10/2010
Pogledaj vesti o: Vojislav Koštunica
