Izvor: B92, 18.Jul.2011, 04:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Građanski zakonik košta milion evra
Beograd -- Građanski zakonik, na čijoj izradi već pet godina radi 13 članova posebne Vladine komisije, biće najskuplja srpska knjiga u istoriji.
Prema grubim procenama, koštaće nas čak oko milion evra!
Na ime nadoknada, do sada je samo članovima komisije isplaćeno gotovo 35 miliona dinara neto. Kada se uračunaju troškovi ljudi koji rade po potkomisijama i troškovi recenzije i štampanja, kao i činjenica da zakonik neće biti završen bar još dve godine, dolazi >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << se do frapantne milionske cifre.
Članovi komisije, koju je 2006. formirala tadašnja vlada Vojislava Koštunice i čiji se sastav menjao, ugledni srpski pravnici, na ime mesečnih nadoknada do sada su dobili tačno 34.884.298 dinara. Na spisku su se u prvi mah našli univerzitetski profesori prava, jedan tadašnji ministar i nekoliko advokata. Oni su dobili zadatak da naprave srpski građanski zakonik, koji nemamo još od 1946. godine.
Profesori nezadovoljni
I Oliver Antić, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, koji je takođe član komisije, tvrdi da je iznos nadoknade mali u odnosu na složen pravnički posao na kojem su angažovani. "Izrada građanskog zakonika je najsloženiji pravnički posao koji zahteva višegodišnji rad. U njemu treba da se usklade svi propisi koji uređuju građanske odnose, odnosno imovinsko pravo. U zakoniku mora da se nađe sve, od stvarnog prava, preko obligacionog, porodičnog i naslednog, ali i uvodni deo koji objedinjuje sve ove oblasti. U prilog tome koliko je izrada zakonika značajna govori podatak da je Valtazar Bogišić, u vreme kada je pravio Opšti imovinski zakonik za Kneževinu Crnu Goru, od njih dobio toliko novca da je nekoliko narednih godina živeo u petosobnom stanu u centru Pariza", navodi Antić.
U poslednje vreme, čak i iz stručnih krugova, sve češće se može čuti da se rad na izradi građanskog zakonika poprilično otegao.
"U prvoj godini rada komisija je održala manje od 20 sednica. Sada su se nešto provrednili, jer im je izgleda neko skrenuo pažnju da bi trebalo da požure. Za sve to vreme na njihov račun je svakog meseca stizala pozamašna svota", otkriva izvor Presa.
Prema podacima iz Generalnog sekretarijata Vlade Srbije, iznos mesečne nadoknade za članove komisije menjan je nekoliko puta u prethodnih pet godina, a iznosi su uvek bili daleko veći od prosečne srpske plate. Tako je u martu 2007. na račun članova komisije mesečno stizalo 87.216 dinara, dok je predsednik zarađivao 98.118 dinara.
Preračunato u evropsku valutu, oni su u to vreme dobijali 1.207, odnosno 1.073 evra. Kada je počela svetska ekonomska kriza, nadoknade su im odlukom Vlade umanjene (vidi tabelu), da bi od aprila ove godine opet porasle.
"Vlada je u oktobru 2009. umanjila za 50 odsto visinu mesečnih naknada za rad predsednika, sekretara i članova komisije. Zbog promene vrednosti osnovice u aprilu 2011. naknade su ponovo povećane, pa je iznos neto naknade za predsednika komisije sada 61.396 dinara, dok je za članove 54.574 dinara", navode u Generalnom sekretarijatu Vlade Srbije.
Prema računici Presa, samo predsednik komisije dobio je do sada 2.990.074 dinara, a svaki član koji je od početka u njenom sastavu po 2.657.852 dinara.
Međutim, predsednik Advokatske komore Srbije Dragoljub Đorđević, koji je član komisije od prošle godine, kaže da su ove nadoknade „neprimereno niske" i da bi bilo bolje da im ništa ne plaćaju.
"Taj posao je čist entuzijazam! S obzirom na visinu nadoknade, možda bi bilo bolje da se ništa ne isplaćuje, jer je to neprimereno niska zarada za ogroman napor koji se ulaže u rad na ovako značajnoj istorijskoj kodifikaciji. Svi mi koji na njemu radimo imamo veliku odgovornost pred generacijama koje dolaze, jer će građanski zakonik predstavljati temelj našeg društva u budućnosti i svedočiti o dostignutom stepenu ljudskih sloboda u našoj zemlji", ističe Đorđević.
Pogledaj vesti o: Vojislav Koštunica
