Izvor: Politika, 21.Avg.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Život haških brodolomnika
Hrvatski mediji ovih dana tvrde da su na istom spratu smešteni Ante Gotovina i Radovan Karadžić. Kako se o njihovom potencijalnom druženju još ništa ne zna oni podsećaju na jedno od najzanimljivijih prijateljstava unutar zatvora – ono između Mladena Naletića Tute i Vojislava Šešelja koji su navodno bili nerazdvojni. Jadranka Šešelj je to više puta potvrdila kroz anegdotu da njen suprug često preti da će ako mu se ne povećaju mesne porcije pojesti Tutu, a Tuta ga upozorava >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da ima tuberkulozu pa mu neće prijati.
Haški advokati su svojevremeno rado prepričavali šalu koju su Naletić, Šešelj i Zoran Žigić priredili Milanu Milutinoviću. Rekli su mu da će u pritvoru biti sprovedena kontrola svih prostorija i da je jako važno da svaka ćelija bude sređena, a ako ne bude mogao bi da trpi ozbiljne posledice. Poruka je ozbiljno shvaćena, legenda kaže da je Milutinovićeva ćelija prosto sijala. Čim je zaspao, navedene komšije su međutim, u njegovu ćeliju ugurali veliki zajednički frižider. Kada je ujutru stražar primetio da nema frižidera i da je kod Milutinovića ovom je trebalo mnogo vremena da dokaže nevinost pre svega zahvaljujući činjenici da sam ne bi uspeo da gura frižider...
Glavni organizator proslava pravoslavnih praznika u Sheveningenu, sve do smrti, bio je Slobodan Milošević. Haški pritvorenici još pamte kako je on pre tri godine pripremio obilan uskršnji ručak, na koji su bili pozvani svi pritvorenici iz istog dela pritvora. Bivši predsednik Srbije je u pritvorskoj kantini tada naručio tri pečena praseta i veliku voćnu torbu. Opšte je poznato da je za većinu optuženih bez obzira na nacionalnost bio i ostao predsednik. Ne samo da su ga tako oslovljavali već su ga uvažavali kao predsednika.
Inače, pravila pritvora u Sheveningenu zabranjuju da porodice optuženika, kao i svi ostali, unose hranu i cigarete.
– Unosi se samo odeća za optužene i, eventualno, knjige i novine. Ništa drugo – kaže supruga jednog od haških pritvorenika. Pritvorenike mogu da posećuju članovi porodice, prijatelji i drugi. Zanimljivo je da pritvorenik ima pravo da odbije da se sastane sa bilo kojim posetiocem, osim sa predstavnikom tužioca suda ili sa inspektorom koga je imenovao sud. Svi posetioci moraju da podnesu zahtev Sekretarijatu suda kako bi dobili dozvolu za posetu. Posete nadzire osoblje pritvorske jedinice, ali se razgovori, u principu, ne prisluškuju i ne snimaju. Ukoliko postoji sumnja da se ova sloboda zloupotrebljava, mogu se nametnuti posebna ograničenja.
Ćelije u kojima borave pritvorenici su oko 10 metara kvadratnih. U njima se nalazi krevet, radni sto, fotelja, televizor i orman za garderobu. Okrivljeni mogu u ćeliji da koriste i svoj laptop.
Tokom boravka u pritvorskoj jedinici stanari imaju pravo da nose sopstvenu odeću ukoliko je ona, prema mišljenju upravnika, čista. Po potrebi, civilnu odeću može da obezbedi i pritvorska jedinica. Korišćenje ličnih predmeta koji ne predstavljaju opasnost za bezbednost i red takođe je dozvoljeno. Osim toga, pritvorenici jednom nedeljno mogu da, za sopstveni novac, u zatvorskoj radnji kupuju sitnice za ličnu upotrebu. Ukoliko nemaju dovoljno novca, mogu od upravnika zatražiti da se obrati sekretaru suda za dodelu sredstava u tu svrhu.
Održavanje lične higijene u Sheveningenu je veoma važno. Svaka ćelija ima tuš i toaletni deo. Od svih pritvorenika se očekuje da stalno održavaju ličnu higijenu i da im odeća i prostor budu čisti i uredni. Garderoba se menja u redovnim razmacima, a pritvorenicima je na raspolaganju perionica i berberin.
Pritvorenici najradije provode vreme u sali za fizičku aktivnost, teretani i biblioteci...
Oni koji borave u Sheveningenu mogu o sopstvenom trošku da nabavljaju i u ćeliji drže knjige, novine i drugi pribor za čitanje i pisanje. Naravno, ukoliko tužilac zahteva da im se to iz određenih razloga ne uskrati. Uz posebnu dozvolu upravnika, takođe, mogu da nabavljaju materijal i opremu za bilo koji hobi koji je u skladu sa bezbednosnim pravilima, i redom pritvorske jedinice. Knjige se jednom nedeljno mogu pozajmljivati iz biblioteke zatvora. Televizor i radio-aparat mogu se iznajmiti samo uz odobrenje upravnika, koji takođe odlučuje o iznosu najamnine.
Pritvorenici imaju pravo da telefoniraju, o sopstvenom trošku, radnim danom u bilo koje vreme između 9 i 17 časova. Ukoliko nemaju novac, od upravnika mogu da traže da telefoniraju na račun suda. Telefonski razgovori se, u principu, ne prisluškuju i ne snimaju. Ukoliko postoji sumnja da pritvorenik zloupotrebljava ovu slobodu, mogu se zavesti dodatna ograničenja (slučaj Vojislava Šešelja, predsednika Srpske radikalne stranke).
Osim telefonskih razgovora, kao i u svakom drugom zatvoru, i u Sheveningenu su dozvoljene posete.
– Pritvorenike mogu da posećuju članovi porodice, prijatelji i drugi. Zanimljivo je da pritvorenik ima pravo da odbije da se sastane sa bilo kojim posetiocem, osim sa predstavnikom tužioca suda ili sa inspektorom koga je imenovao sud. Svi posetioci moraju da podnesu zahtev Sekretarijatu suda kako bi dobili dozvolu za posetu. Posete nadzire osoblje pritvorske jedinice, ali se razgovori, u principu, ne prisluškuju i ne snimaju. Ukoliko postoji sumnja da se ova sloboda zloupotrebljava, mogu se nametnuti posebna ograničenja.
Da bi neki optuženik imao pravo na novčanu pomoć, neophodno je, da bude državljanin Srbije i da se dobrovoljno predao Haškom tribunalu, kao i da je zatražio takvu pomoć od Nacionalnog saveta. Svakog meseca država izdvoji oko dva miliona dinara za pomoć osuđenicima i njihovim porodicama. Od toga više od 60 odsto odlazi na troškove putovanja najužih članova porodice. Reč je o tri vrste pomoći koju vlada na njihov zahtev, odnosno na zahtev njihovih porodica, može da odobri, svojevremeno je objasnio Dušan Ignjatović, direktor kancelarije Nacionalnog saveta za saradnju s Haškim tribunalom. Pomoć se daje optuženima za nadoknadu troškova u pritvoru, za pune troškove članovima uže porodice kada idu u posetu u Hag, kao i materijalna pomoć koja se porodicama pruža iz humanitarnih razloga.
Svaki srpski pritvorenik kome je odobrena pomoć mesečno dobija po 200 evra za troškove u pritvorskoj jedinici. Deo tog novca odlazi i na telefonske pozive.
Istovremeno, supruga i deca imaju zagarantovane tri povratne avionske karte na liniji Beograd – Amsterdam – Beograd, na svaka dva meseca. Osim toga, svaki član porodice koji otputuje u Hag dobija i po 250 evra na ime ostalih troškova, kao što su, recimo, smeštaj i ishrana.
Nacionalni savet za saradnju s Hagom može da pomaže porodicama optuženika koje borave na teritoriji Srbije. One, naime, imaju pravo na razliku u novcu između prosečne zarade u Srbiji i ukupnih mesečnih prihoda svih članova porodice.
U cifru od dva miliona dinara, kako kaže direktor kancelarije Nacionalnog saveza za saradnju s Hagom, ne ulaze troškovi puta kada se optuženi privremeno puštaju na slobodu i kasnije vraćaju u pritvor. Ne ulaze ni troškovi odbrane, jer njih finansira Tribunal, ili sami optuženi ukoliko ova institucija proceni da oni imaju „višak sredstava” iz kojih mogu da namire advokate. Dok borave na privremenoj slobodi, haški optuženici ne dobijaju nikakav novac.
Marijana Milosavljević
----------------------------------------------------
Pobuna haških zatvorenika
Posle iznenadne smrti Slobodana Miloševića haški pritvorenici svih nacionalisti protestovali su u pritvorskoj jedinici u Sheveningenu, sa zahtevom da specijalna komisija ispita uslove u kojima žive i kvalitet zdravstvene nege. Zahtevali su od SB UN, koji je osnivač Međunarodnog suda za ratne zločine na prostoru bivše Jugoslavije, da formira nezavisnu stručnu komisiju koja će da kontroliše njihov boravak u Sheveningenu, jer se posle smrti Slobodana Miloševića, ne osećaju bezbedno.
– Pritvorenici se plaše za svoje živote, posle saznanja da su toksini u telu Miloševića otkriveni još pre dva meseca. Neki od pritvorenika žalili su se da se o njihovom zdravlju stara samo jedan lekar opšte prakse. Dodatnu uzbunu izaziva i nemogućnost pružanja pomoći, ukoliko im zatreba. U ćelijama nema nikakvog uređaja kojim bi se čuvari zatvora pozvali u slučaju kada je to potrebno, prenela je tom prilikom jedna makedonska televizija.
Hrvatski „Večernji list” objavio je izjavu Davora Kordića, koji je prošle nedelje bio u poseti bratu, optuženom Dariju Kordiću, da je video Slobodana Miloševića dan pre njegove smrti i da je bio u lošem stanju.
– Jedva je hodao. Bio je oronuo i neobrijan, upalih obraza i tamnih podočnjaka, piše „Večernji list”.
[objavljeno: 22/08/2008.]
