Izvor: Politika, 02.Maj.2011, 23:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šešelju sloboda ili nastavak suđenja
Šef radikala misli da tužilaštvo nije dokazalo nijednu optužbu protiv njega za zločine u Hrvatskoj, BiH i Vojvodini
Veće Haškog tribunala kojem predsedava sudija Žan Klod Antoaneti saopštićesutraodluku na osnovu pravila „98bis” u postupku koji se vodi protiv Vojislava Šešelja, koja može značiti slobodu lidera radikala ili nastavak procesa izvođenjem dokaza odbrane.
Šešelj je, početkom marta, zatražio od pretresnog veća da ga oslobodi, ocenjujući >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da tužilaštvo nije dokazalo nijednu optužbu protiv njega za zločine u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH 1991–1993. godine. Šešelj je zahtevao i da pretresno veće donese odluku da mu bude isplaćena odšteta od 10 miliona evra za više od osam godina koje je, kako tvrdi, bezrazložno i bez ikakvog pravnog osnova proveo u sudskom pritvoru u Sheveningenu.
Tužioci su, odgovarajući na zahtev optuženog, tvrdili da su izveli dovoljno dokaza o Šešeljevoj krivici po svim tačkama optužnice, uključujući i optužbu da je govorom mržnje direktno počinio zločine nad nesrbima u Vukovaru i vojvođanskom selu Hrtkovci. Šešelj je optužen za ubistva, mučenje, okrutno postupanje, bezobzirno razaranje sela ili pustošenje koje nije opravdano vojnom nuždom, uništavanje verskih objekata i pljačkanje javne ili privatne imovine. Ta dela kvalifikovana su kao zločini protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja.
Po pravilima tribunala, sudije mogu u ovoj fazi da ocene da su tužioci izneli dovoljno dokaza protiv Šešelja po svim tačkama optužnice ili zbog nedostatka dokaza odbaciti celu optužnicu ili neke od njenih tačaka.
Ukoliko sudije ne oslobode Šešelja, suđenje bi trebalo da bude nastavljeno dokaznim postupkom odbrane.
U završnim rečima, tužilac Matijas Markuzen tražio je od suda da odbaci Šešeljev zahtev za oslobađanje, dok je optuženi u svoj replici ponovio kako tužilaštvo nije ništa uspelo da dokaže i da sud treba da ga oslobodi. Ukoliko ne bude oslobođen po svim tačkama optužnice, lider radikala izvodiće dokaze odbrane uz uslov da mu tribunal plati troškove. U suprotnom, Šešelj kako je najavio, neće dokazivati svoju nevinost, već će izneti završnu reč koju će posvetiti neregularnostima suđenja zbog uskraćivanja prava na odbranu.
Šešelju se u Hagu sudi za zločine protiv čovečnosti i povrede ratnog prava i običaja u Hrvatskoj, Vojvodini i Bosni i Hercegovini, od 1991. do 1993. godine. On je u januaru 2009. godine optužen i za nepoštovanje tribunala zbog obelodanjivanja imena tri zaštićena svedoka, zbog čega je osuđen na 15 meseci zatvora. Šešelj je 4. februara 2010. godine i drugi put optužen zbog objavljivanja podataka o 11 zaštićenih svedoka u svojoj knjizi.
Sudski proces počeo je u novembru 2007. godine, četiri i po godine posle Šešeljevog dobrovoljnog dolaska u tribunal. Saslušano je ukupno 80 svedoka tužilaštva, među kojima je 11 veštaka.
D. Čarnić
-----------------------------------------------------------
Haradinaj oslobođen po pravilu „98 bis”
Pravilo „98 bis” omogućava odbrani da iznese argumente po kojima tužilaštvo nije dokazalo svoj slučaj posle iznošenja dokaza i iskaza svedoka. Radikali veruju da bi Vojislav Šešelj mogao već juna ove godine da se nađe na slobodi i uključi u kampanju za predstojeće republičke izbore u Srbiji. Radikali ovaj optimizam temelje na Statusnoj konferenciji koja je u Haškom tribunalu zakazana za sutra, na kojoj će se odlučivati baš po pravilu „98 bis”.
Svaki okrivljeni ima pravo da po iznošenju dokaza tužilaštva, zahteva mišljenje suda da li postoji ijedan dokaz protiv njega. U procesu protiv Šešelja optužnica je sedam puta menjana, sudije su je čak dva puta vraćale tužilaštvu s formulacijom da je „aljkava”.
I Ramuš Haradinaj je svojevremeno oslobođen na osnovu pravila „98 bis”, tako da oslobađanje Šešelja ne bi bio presedan. Po pravilu „98 bis” dovoljno je da Sudsko veće proceni da postoji samo jedan dokaz za moguću krivicu, pa da se proces nastavi.
objavljeno: 03.05.2011
.jpg)
