Izvor: Politika, 17.Maj.2009, 00:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šešelj protiv Vučića
Nijedna knjiga najradikalnijeg radikala nije uticala na biografije političara koje je napadao, ali su izazvale nekoliko prijava na koje tužilaštvo nije reagovalo
Šešelju bi bilo mnogo bolje da ćuti! Dovoljno je dve rečenice da izgovorim, pa biste videli kako bi povlačio sve knjige ovoga sveta. Tako je odgovorio Aleksandar Vučić, zamenik predsednika SNS-a, posle saznanja da je Vojislav Šešelj, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << predsednik SRS-a, napisao knjigu o njemu i da namerava da napiše još dve.
Šešelj je do sada napisao stotinak knjiga a neke od njih su posvećene ličnostima sa kojima je bio u sukobu: „Srpski bračni par ’Čaušesku’”, „Mafijaška pudlica Nebojša Čović”, „Vašingtonski seksualni manijak Bil Klinton”, „Krvave ručerde Medlin Olbrajt”, „Kriminalac i ratni zločinac Havijer Solana”, „Politički ortakluk Kurve Del Ponte i Kurve Del Koštunice”" Ali, prvi put Šešelj piše o dojučerašnjem partijskom kolegi, s kojim je bio vrlo blizak i koji je otkako je najradikalniji radikal otišao u Hag održao mnoštvo konferencija za novinare braneći svoga šefa.
Čedomir Antić, istoričar, kaže da ne zna kako će te knjige izgledati, ali ako budu kao već objavljene neće imati vrednost za istoriografiju. „Te knjige imaju drugi značaj. Kod onih koji ne čitaju izazivaju poštovanje jer imaju hiljadu strana. Naslov često nema veze sa sadržajem. Ali, Vučić je apologeta Šešeljevog režima. Šešelj je u Hagu, a Vučić i Tomislav Nikolić su do sada podržali sve knjige koje je napisao, pa ako je princip u pitanju trebalo bi da podrže i ovu, a oni je ne podržavaju. Nikolić je govorio da svaki seljak u Srbiji ima traktor, kuću i Šešeljevu knjigu ’Ideologija srpskog nacionalizma’.”
Antić kaže da je oštro kritikovao „Ideologiju u Novoj srpskoj političkoj misli” 2005. godine, i da mu na tu kritiku nije odgovoreno. „Šešelj je kao vrlo mlad doktorirao, inteligentan je, ali je vrlo rano napustio nauku. U njegovim knjigama je ključan naslov, a na stranicama je obično pres-kliping. Međutim, njegovo okruženje je do sada uzdizalo takav manir.”
Cvijetin Milivojević, direktor PR Agencije Pragma, kaže da je Šešelj u poslednjih pet i po godina od kada je u Hagu, hiperproduktivan jer mu je to jedina komunikacija sa Srbijom. „U ovoj fazi skribomanije pošto su mu otpale ’desna i leva ruka’ mora da odgovori a pošto nije u Skupštini onda piše.”
Milivojević podseća da je Šešelj kada je kao mlad izašao prvi put iz zatvora bio praktično na ulici i tada je živeo od prodaje knjiga. „U drugoj fazi ideološki sadržaj je trebalo da veže simpatizere i članove stranke ali i da se finansira SRS. U to vreme su u tome učestvovali Vučić i Nikolić, bili su i pisci recenzija i ne mogu se sada abolirati.”
Kao Šešeljevu vrlinu Milivojević ističe što je on za razliku od mnogih drugih najmanje puta tužio neki medij. „Imao je krilaticu – piši šta hoćeš o meni samo mi objavi sliku. On je shvatio marketing. Ali, kao doktoru pravnih nauka ne priliči mu da piše pamflete, kao ni drugima, ali to je partijski život u Srbiji. Treba reći i da su mnogi koje je uvredio, prvo njega politički diskriminisali. To je njegovo oružje i oruđe za političku bitku. On je bio i u lošim odnosima sa Miloševićem i u dobrim sa Koštunicom i Đinđićem. Imao je razne faze.”
Žarko Korać, predsednik SDU, kaže da postoje dva nivoa u vezi sa poslednjom knjigom. „Jedan je emotivan gde je bilo mnogo ljubavi, ali je razlaz bio težak, baš zato što su bili bliski. To je kao u filmu ’Ben Hur’ koji je dobio najviše Oskara, prijateljstvo Rimljanina i Jevrejina koje prerasta u mržnju, ili kao oceubistvo, odnosno odnos Širaka i Sarkozija ili Tonija Blera i Gordona Brauna. Zanimljivo je da Šešelj piše o Vučiću. Njihov razlaz je bio dugotrajan i ružan. U istoriji je takav slučaj zabeležen kada je Stojan Protić bio na samrtnoj postelji a Nikola Pašić nije došao da ga poseti, dok kralj jeste. Ali, u politici takav odnos nije ništa novo.”
Antić kaže da je od Šešeljevih knjiga čitao samo „Ideologiju” a da je još neke prelistao. Milivojević je kao novinar dobio desetak njegovih knjiga ali je takođe čitao samo „Ideologiju”. „Nijedna njegova knjiga nije uticala na biografije političara, ali zato je imao i malo tužbi. Knjige su imale uticaj na njegovo članstvo i apologete, ali šire ne, pa zato verovatno tužilaštvo nikada nije pokretalo postupak. Postoji diskvalifikacija prema svemu što napiše jer odnos prema njemu nije ozbiljan. Čitaoci su ga ignorisali, ali s marketinškog stanovišta njegovo pisanje nije beznačajno.”
Korać objašnjava da su Šešeljeve knjige kompilacija raznih dokumenata i da podsećaju na dadaistički kolaž. „U nekima je čak i slog bio različit. Sada je isti. Niko nije pisao tako uvredljive knjige. Ali, te knjige su super jer ih niko ne čita. Ponekad neki mediji prenesu neki deo.”
Ivana Anojčić
[objavljeno: 17/05/2009]
