Izvor: RTS, 13.Feb.2009, 04:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled štampe (13. 02. 2009.)
Poseta Olija Rena Beogradu, ko je sve želeo rat na prostoru bivše Jugoslavije, sudbina procesa protiv Vojislava Šešelja, plate direktora u javnim preduzećima, teme su današnjih beogradskih dnevnih novina.
Ren: Radićemo sa Srbijom da odblokiramo SSP
Komesar EU za proširenje Oli Ren pružio je danas novu nadu Srbiji za podnošenje kandidature da se pridruži evropskom bloku i >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << pored kašnjenja izazvanog njenim neuspehom da uhapsi haškog optuženika Ratka Mladića
U intervjuu za Frans pres koji je dao tokom boravka u Beogradu, Ren je kazao da osim saradnje sa Haškim tribunalom, prepreke uključuju i primenu trgovinskog sporazuma sa EU.
"Radićemo sa Srbijom kako bismo odblokirali (Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju) jednom kada Haški tribunal i sve članice EU budu uverene u punu saradnju Srbije sa tribunalom", rekao je on.
Ren, koji se danas sastao sa srpskim predsednikom i premijerom Borisom Tadićem i Mirkom Cvetkovićem, dao je pozitivnu ocenu srpskih napora da uđu u trag haškim beguncima.
Tokom sastanka sa Tadićem, "istakao sam značaj da se ubedi Haški tribunal i sve države članice EU u punu saradnju Srbije", rekao je on.
Cilj Beograda - da u 2009. podnese kandidaturu za članstvo u EU, ozbiljno je usporen protivljenjem Holandije, članice Unije koja je stavila veto na dalju integraciju Srbije dok Mladić ne bude uhapšen, ukazuje AFP.
Ipak, Ren je rekao da je taj cilj i dalje dostižan.
"To je vremenski raspored koji smo zajedno predvideli sa zemljama članicama 2007. godine i 2008. godine. Naravno, datumi su prošli i ne možemo da priuštimo isuviše odlaganja ako želimo da postignemo taj cilj".
Ren je početkom godine odvraćao Srbiju od podnošenja kandidature do sredine 2009, upozoravajući da još ima uslova koje treba da ispuni.
"Imamo dva glavna kriterijuma - prvo zemlja mora da ima kredibilan i uverljiv izveštaj o primeni SSP-a. Na drugom mestu, mora da uverljivo nastavi sa zakonodavstvom u vezi sa EU i ekonomskim reformama. Zato, fokusirajmo se na odblokiranje SSP-a i potom krenimo napred", rekao je Ren u intervjuu za AFP.
Boljkovac: Tuđman je želeo rat po svaku cenu
Prvi Tuđmanov ministar unutrašnjih poslova Josip Boljkovac prekjuče je svedočio u procesu protiv Branimira Glavaša i njegovih saradnika optuženih za ratne zločine počinjene nad srpskim civilima u Osijeku početkom proteklog rata, što je izazvalo veliku pažnju domaće javnosti. Međutim, nezadovoljan je kako su hrvatski mediji o tome izveštavali, pa u intervjuu današnjim „Vestima" iz Frankfurta tvrdi da su ga „pedantno cenzurisali". Navodi o tome i konkretni primer:
„Kada me je Glavaš za vreme svedočenja optužio da sam ga gonio zbog rušenja mosta na reci Dravi u Osijeku, s obrazloženjem kako je to uradio da bi se Osijek zaštitio od tenkova JNA, ja sam rekao da je JNA tog momenta bila regularna vojska jedne međunarodno priznate države, a Hrvatska - koja tada još nije bila priznata - deo Jugoslavije. Potom sam obrazlagao ko je tada počeo sa oružanim sukobima u tom delu Slavonije", objašnjava Boljkovac i navodi:
„Rekao sam da su napadnuti Srbi i Jugoslavija, a ne Hrvatska. To je deo mog svedočenja o napadu koji su organizovali Gojko Šušak, Branimir Glavaš i Vice Vukojević protivtenkovskim oružjem, ambrustima, na Borovo selo. Kao što su tada napali Srbe u tom selu da bi isprovocirali rat, iz istog razloga su srušili i most u Osijeku."
Boljkovac u nastavku ponavlja svoje još pre više godina izrečeno uverenje da je „to bio građanski rat koji je nastao kao posledica dogovora između Slobodana Miloševića i Franje Tuđmana o podeli Bosne i Hercegovine i razmeni stanovništva pomoću etničkog čišćenja". Zatim dodaje: „Tuđman je Miloševiću prepustio Bosansku Posavinu, a Milošević njemu pomogao da se reši Srba u Krajini. Imam materijalne dokaze da je bivši general JNA i kasnije general hrvatske vojske Milivoj Petković organizovao povlačenje Hrvata iz Bosanske Posavine."
Na pitanje da li ima dokaze i o navodnom dogovoru Miloševića i Tuđmana, Boljkovac je odgovorio da će navesti samo dva: „Kad je u Osijeku ubijen šef policije Josip Rajhl-Kir, odmah sam doneo odluku o hapšenju ubice i onih koji su to ubistvo organizovali, ali sam istog tog trena smenjen. I gledajte sada kako je Franjo Tuđman objasnio tu moju smenu: 'Joža, Slobo takođe misli da ti više ne bi smeo biti na čelu MUP-a.' Mene je zapravo Tuđman smenio u dogovoru s Miloševićem", napominje Boljkovac. Podsetimo, Rajhl-Kir je ubijen 1. jula 1991, a Boljkovac smenjen sutradan, 2. jula.
„Evo vam i drugog dokaza", nastavlja Boljkovac: „Kada sam u junu 1991, nešto pre nego što je ubijen Kir, bio na razgovorima u Bačkoj Palanci sa tadašnjim srpskim ministrom unutrašnjih poslova Radmilom Bogdanovićem i Mihaljem Kertesom, Bogdanović mi je rekao: 'Šefovi su se dogovorili.' Uostalom, šta je kod Miloševića celi rat radio najbliži Tuđmanov saradnik Hrvoje Šarinić? Bio je kod njega najmanje 40 puta."
Boljkovac takođe napominje da je Tuđman „želeo rat po svaku cenu" i objašnjava: „Rat nije bio nužnost već namera. Po tom njegovom konceptu Srbi su trebali nestati iz Hrvatske." Za sebe kaže da je bio protiv rata i to argumentuje podatkom da nijedan Srbin nije bio otpušten iz hrvatske policije dok je on bio ministar, zbog čega je bio i na udaru ekstremne hrvatske emigracije koja je nameravala da ga likvidira.
Enigma za kraj?
Ni dva dana od kako je Haški tribunal prekinuo suđenje lideru radikala Vojislavu Šešelju ne znaju se konkretni razlozi za tu odluku. Nepoznato je i kada će se proces nastaviti. Sve što je predsednik veća sudija Žan Klod Antoneti rekao u ovoj situaciji, koja se dogodila prvi put u istoriji ovog međunarodnog suda, bilo je da se suđenje prekida "do daljeg ili do nove odluke sudija". Kao razlog, navedeno je "kompromitovanje integriteta postupka". Šta se krije iza toga, pita se javnost. I stručnjaci, advokati sa dugim stažom u Tribunalu traže odgovor na ovu enigmu.
- Ovo je prvi put da tužilaštvo traži prekid suđenja na samom kraju svog slučaja - upozorava advokat Zoran Jovanović. - Pošto je jedan deo te sednice bio zatvoren za javnost, ne možemo da znamo sve razloge zašto je to traženo. Ne zna se da li postoji neka smetnja za nastavak postupka, da li može da se otkloni ili ne, kao ni koliko će vremena trebati za nastavak.
Prema do sada raspoloživim informacijama, prekid suđenja je zatražilo tužilaštvo pre oko mesec dana, posle tvrdnji zaštićenog svedoka da su mu pretili saradnici optuženog. Jovanović, međutim, sumnja da je to pravi razlog.
- Problema sa svedocima je bilo i u drugim predmetima, konkretno u slučaju "Haradinaj" - podseća on. - Tužilaštvo je tu isticalo da je zbog toga i izgubilo slučaj. Ali, nikada nisu tražili prekid suđenja.
Ova odluka sudija protiv koje je bio predsedavajući Antoneti, otvara Šešelju prostor da zatraži da bude pušten na privremenu slobodu dok traje prekid suđenja. Naime, pored toga, što ima pravo na brzo i ekspeditivno suđenje, na njegovoj strani su i osnovni argumenti.
- Šešelj se doborovoljno predao i država je, prema Zakonu o saradnji sa Haškim tribunalom, obavezna da mu da garancije - naglašava naš sagovornik. - Osim toga, zahtev za privremeno puštanje na slobodu može da se podnese u svakoj fazi postupka usled nekih okolnosti kao što je ova.
Nema odgovora na pitanje ni šta sada sledi. Ipak, prema pravilima Tribunala, kada tužilaštvo završi sa izvođenjem svojih dokaza, optuženi ima pravo da zatraži da bude oslobođen, ako smatra da tužilaštvo nije dokazalo optužnicu i ako odluči da zbog toga ne iznosi svoju odbranu. Sudije bi zatim zakazale raspravu na kojoj odlučuju o zahtevu optuženog. Rokovi za sve to nisu određeni, ali praksa Tribunala pokazuje da se sve to završava za oko dve nedelje.
Ono što se, zna, međutim, je da će se tokom odlaganja, održavati rasprave na kojima će se rešavati administrativna pitanja. Pored toga, zna se i da je sudija Antoneti obrazložio svoje izdvojeno mišljenje na 14 strana. Nije hteo da pročita sve kako je rekao, već samo "nešto, kako bi gospodin Šešelj znao" njegov stav.
Direktorima ostaju velike plate
Direktorima u javnim preduzećima neće biti smanjivane plate, kako je ranije najavljeno u Vladi, već će imati obavezu da Cvetkovićevom kabinetu dostave iznose svojih plata, kao i obračune po kojima su došli do tih iznosa, a zatim i da sve te podatke objave na internet stranicama svojih preduzeća. Menadžeri neće imati pravo na bonuse, a Vlada će dati mišljenje o iznosu direktorskih plata, saznaje „Blic" u Vladi Srbije.
Ova preporuka naći će se na dnevnom redu sednice Vlade Srbije narednog četvrtka i trebalo bi da odmah zatim da počne da se sprovodi. Direktori javnih preduzeća koji su do sada imali velike plate, bez obzira na rezultate svog rada, moći će da odahnu jer će im iznosi biti zagarantovani. Ekonomisti s kojima je „Blic" razgovarao, tvrde da na prvi pogled ovakva odluka neće doprineti tržišnom ili boljem radu javnih preduzeća jer menadžeri neće imati dodatni stimulans.
Kako „Blic" saznaje u Vladi Srbije, ovo rešenje urađeno je kao finalni stav Vlade o platama direktora svih 28 javnih preduzeća iako su u kabinet premijera stigla dva različita predloga Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu i Ministarstva finansija.
