Izvor: Politika, 25.Jun.2014, 16:02   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Povratak Šešelja

Pitamo se – šta stoji iza tog iznenadnog napada humanosti Haga koji nijednom do sada nije došao na ideju da Šešelja privremeno pusti na slobodu

Gotovo je izvesno da će se Vojislav Šešelj posle jedanaest skandaloznih godina bez presude u haškom zatočeništvu vratiti u Srbiju narednih dana na privremenu slobodu pre izricanja presude. Argumenti sudskog veća u prilog Šešeljevog privremenog oslobađanja su da je potrebno vreme da se novi sudija upozna sa slučajem.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
Haški tribunal se odjednom setio da je Šešelj u Ševeningenu jedanaest dugih godina i da mu je zdravlje narušeno te da treba da pokaže svoje humano lice. Moglo bi se lako desiti da Hag Šešelja vrati baš negde na Vidovdan, pa da mu na taj srpski praznik pristalice prigodno i simbolički organizuju miting dobrodošlice. Jedan je otišao tamo na Vidovdan, a drugi bi mogao da se trijumfalno vrati.

Pitamo se – šta stoji iza tog iznenadnog napada humanosti Haga koji nijednom do sada nije došao na ideju da Šešelja privremeno pusti na slobodu. U vezi s tim je i indikativno prkosna lista koju je i Šešelj uputio Haškom tribunalu u kojoj ih upozorava da neće nositi nanogicu i da će se baviti javnim poslovima i politikom, a u to spada i kritika tribunala. Očigledno je da je Šešelj shvatio da će sigurno biti pušten, pa je želeo da dodatno poentira.

Zašto se to sve desilo baš sada i zašto je Šešelj očigledno siguran da će biti privremeno pušten na slobodu? Jasno je iz ovog i drugih slučajeva da je Haški tribunal politički ili, preciznije, geopolitički sud koji u velikoj meri služi kao instrument za disciplinovanje neposlušnih naroda i pojedinaca.

Srbi su bili na meti Zapada devedesetih, pa su bili i najbrojniji zatočenici i osuđenici ovog tribunala, dok su svi drugi bili kažnjeni tek toliko da „se Vlasi ne dosete”. Isto tako, da je Hrvatska, recimo, pravila probleme oko Bosne, rizikovala bi da njeni generali budu osuđeni, no stvar je „legla” na obostrano zadovoljstvo. Muslimanskih zatočenika i osuđenika gotovo i nije bilo, a i ti su u odnosu na srpske, pa i hrvatske, trećerazredni u vojnopolitičkoj hijerarhiji.

Stoga su, gotovo kao pravilo, odluke Haškog tribunala, barem kad su politički osetljive presude u pitanju, uvek bile na istoj talasnoj dužini sa voljom i interesima onih koji su ga osnovali.

Razumno je zaključiti da postoji i logičan razlog zbog čega se Šešelj baš sada vraća u Srbiju, u kojoj je pre manje od dva meseca njegov nekadašnji saborac Vučić formirao vladu posle izbora na kojima je dobio skoro polovinu izašlih birača.

Iako se iz dosadašnjih političkih odnosa Srbije i Zapada jasno vidi da niko nije imao ništa protiv da on bude prvi čovek vlade, jasno je i da nekim centrima moći ne odgovara jedan suviše jak politički igrač. Na takav zaključak upućuju kampanje o „cenzuri u Srbiji”, sa Oebsovim strelicama prema Vučićevoj vladi, i druge, s ciljem snižavanja rejtinga aktuelne vlasti.

Neki su skloni da pozadinu antivladine medijske frtutme vide u tome što je Srbija jedina zemlja u Evropi (mimo nekadašnjeg SSSR prostora) koja nije osudila Rusiju zbog dešavanja u Ukrajini. Verujem da to jeste bitno, ali nije jedini razlog za oebsovske medijske packe.

U tako oslikan predeo, i povratak Šešelja se uklapa u projekat „srezati krila Vučiću” koji je očigledno postao suviše jak. Vučić i Nikolić će imati velik lični i politički problem s povratkom Šešelja, jer su oni bili njegovi saborci i naslednici. Naročito ako mu se da dovoljno medijskog prostora, što će se, cenimo, i desiti.

Da li će Šešelj svojim povratkom uspeti da obnovi SRS koja je sa koalicionim partnerima na izborima osvojila nekoliko procenata? Teško je to sa sigurnošću proceniti u ovom trenutku, ali je jasno da se Srbija promenila za vreme njegovog tamnovanja. Srbija većinski poštuje Šešelja kao hrabrog čoveka i dobrim delom kao žrtvu nepravednog suda, ali je mali broj njih koji sada podržavaju njegovu politiku.

Kratko rečeno, on može više štete da nanese svojim bivšim političkim saborcima no što može sebi doneti političke koristi, iako će verovatno pokušati da objedini raštrkani „desni sektor” srpske političke scene. No bilo kako bilo, velika je šansa da se „knjiga vidovdanska” obogati još jednim događajem, koji doduše nema težinu drugih, ali će sigurno biti „utisak nedelje”.

Politički analitičar

Branko Radun

objavljeno: 25.06.2014.
Pogledaj vesti o: Vojislav Šešelj,   Hag

Nastavak na Politika...