Izvor: Politika, 02.Apr.2015, 22:02   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Lažni junak

Vojislav Šešelj je bez presude suda proveo dvanaest godina iza rešetaka. Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju upravo je na njegovom slučaju zaradio nadimak „Gvantanamo u Hagu”. To je mesto gde te drže dokle im je volja, ne mareći za međunarodne konvencije. To je mesto s koga te kao džak izbace, kad im je volja, i još se pretvaraju da to čine za tvoje zdravlje. To je mesto na koje te kao >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << džak vraćaju, a da za zdravlje više i ne pitaju.

Lideru srpskih radikala mnogi su se rugali kada se zaputio u Hag s namerom da uništi sud. Vratio se teško bolestan, ali je i tamničarima naneo teške ozlede. Ostavio je kredibilitet tribunala u fronclama, što više ne spore ni nekadašnje haške službenice, poput Karle del Ponte i Florans Artman, koje su danas oštrije prema njegovom nasleđu od mnogih srpskih novinara.

Ali to što je haški sud loš, još ne znači da je Vojislav Šešelj dobar. Nemojmo ga brkati sa srpskim junacima. Tu treba mere, ma koliko nam se Hag zamerio time što je JU ratove predstavio kao genocidno motivisanu srpsku otimačinu tuđih zemljišnih poseda. Šešeljev proces u Hagu bilo je suđenje govoru mržnje, to jest podstrekivanju zločina, s namerom da se preko njega sudi „agresivnom srpskom nacionalizmu” koji je, po mišljenju tužilaštva, izazvao sve ratove na tlu bivše Jugoslavije.

Odvratna je ta namera. U demokratskom društvu krivičnopravni postupak ne bi smeo da služi za obračun sa bilo kakvom politikom, već samo za utvrđivanje toga da li je optuženi počinio krivično delo propisano zakonom. Da li je tim delom optuženi vodio štetnu politiku, nije pitanje za sud već za istraživanje sociologa i istoričara i polemike političara.

Ali to još ne znači da treba da poričemo da je Šešeljev politički govor bio govor mržnje, da je u njegovoj mržnji bilo mnogo laži i da je njegova politika bila destruktivna i duboko kompromitujuća za nešto što se zove nacionalni interes. Kao što ne treba da zatvaramo oči pred činjenicom da je njegova pobeda nad Hagom Pirova pobeda. Od takvih pobeda se i narodi i pojedinci teško oporavljaju. Šešelj je trijumfovao nad Hagom onako kako nam je Slobodan Milošević 2000. predlagao da pobedimo Ameriku: da sačekamo neki treći svetski rat, u veri da će Amerika da izgubi, kad-tad.

To se mora reći sada kad se srpska opozicija pravi mrtva, iako je od 2000. izbore dobijala tako što je plašila narod devedesetim. Razumem nečije potajno radovanje što je Šešelj sada politički opasniji po svog nekadašnjeg saradnika, a danas moćnog srpskog premijera, nego po opoziciju.

Ali svejedno se ne sme dozvoliti da Šešeljeva lična samoubilačka misija postane politička sudbina Srbije.

Ljiljana Smajlović

objavljeno: 03.04.2015.
Pogledaj vesti o: Hag

Nastavak na Politika...