Izvor: NoviMagazin.rs, 23.Mar.2016, 13:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jelka Jovanović: Promašene mete
Ustrašen mogućom visokom kaznom Haškog tribunala za ratne zločine i zauzet izbornom kampanjom, lider srpskih radikala Vojislav Šešelj može odahnuti na tren – Srbija i Hrvatska su na dobrom putu da ponište sve godinama postignuto na putu mirenja i saradnje.
Zbog Šešelja formalno, suštinski zbog toga što zvaničnici dve balkanske zemlje nisu ni shvatili zbog čega bi trebalo da idu putem >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << suprotnim od svađa. I, daleko bilo, rata.
Dakle, odluka Tribunala da Šešelj bude prvi u istoriji tog ad hoc suda kome će kazna biti izrečena u odsustvu, naljutila je susede Srbije na severozapadu. Naljutila je ta odluka, da ne bude zabune, pa i zbunila i mnoge u Srbiji i BiH, ali reagovanje Zagreba bilo je najbučnije. Priča se od storije o Šešelju ubrzo pretvorila u pretnju i uslovljavanje na jedinom putu gde je to moguće – evropskih integracija. Navodno, tvrdi Beograd, Hrvatska je jedina članica EU koja nije dala zeleno svetlo za otvaranje poglavlja 23 i 24, a jun se bliži.
Zagreb se, pak, ne pravda nego kaže da sve zemlje kandidatkinje moraju proći isti težak put kao i Hrvatska. Posebno kada je reč o pravdi, poštovanju ljudskih i manjinskih prava, punoj saradnji s Tribunalom i reformi pravosuđa, koja uključuje ukidanje nadležnosti za procesuiranje ratnih zločina za područje cele bivše SFRJ.
Vrlo je verovatno da bi mnogi građani Srbije kazali da bi Srbija zaista morala ispuniti neke od tih zahteva, posebno kada je reč o poštovanju ljudskih prava i reformi pravosuđa. Ali, bar isto toliko je onih koji su protiv saradnje sa Haškim sudom, dok Sud za ratne zločine vide kao jedinu mogućnost da i “oni” budu osuđeni za zlodela počinjena na teritoriji počivše SFRJ 1991-1999. Pa i Šešelj, koji odavno nije miljenik naroda, a još manje najljući ili najlojalniji opozicionar, sve više se posmatra kao pobednik nad Tribunalom, a sve manje kao politička pojava suvišna u društvu koje bi da bude demokratsko.
Za to, dodajmo, najviše odgovornosti snosi Tribunal koji ga je proizveo u jednog od svetskih rekordera po pritvoru. Sa druge strane, Srbija glede Šešelja i troje radikala koji se sumnjiče za zastrašivanje i podmićivanje svedoka nije ispunila zadatu reč kada je saradnja s Haškim sudom u pitanju i nema sumnje da će to u novom izveštaju Evropske komisije imati važno mesto. Zagreb je, međutim, mesto s kojeg kritike takve vrste ne deluju ubedljivo. Naprotiv. I to ne samo zbog ratnih zasluga, Bljeska i Oluje, pre svega, već i zbog mirnodopskih pravdanja rata i aktuelnog zastrašivanja, budimo blagi, Srba.
Biće da je profesor Dejan Jović u pravu kad kaže da ovakvim reakcijama Hrvatska zapravo želi da pokaže da je mnogo moćnija nego što je bila pre ulaska u EU i da sada može uslovljavati druge zemlje. Kao što je Slovenija nju uslovljavala. Problem je što je Hrvatska izgleda zaboravila da standardi EU obavezuju i članice, ne samo kandidatkinje, te da sve što spočitava Srbiji može i sebi. Posebno kada je reč o manjinskim (čitaj: srpskim) pravima.
Nevolja je što u zahuktaloj predizbornoj kampanji ni srpski zvaničnici ne štede ružne reči, a od toga nikome neće biti bolje. Ni Srbima u Hrvatskoj, ni Hrvatima u Srbiji. Možda samo Šešelju diže rejting.
