Izvor: Southeast European Times, 08.Dec.2014, 17:39 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Evropski parlament oštro kritikuje Šešeljevu retoriku
Vojislav Šešelj je potresao političku scenu u Srbiji i uznemirio žrtve ratnih zločina u regionu.
08/12/2014
Dražen Remiković za Southeast European Times iz Zagreba -- 8.12.2014.
Rezolucijom koju je nedavno usvojio Evropski parlament oštro su kritikovane aktivnosti Vojislava Šešelja, političara optuženog za ratne zločine koji je prošlog meseca privremeno pušten na >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << slobodu iz Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju kako bi se lečio od raka. Taj korak takođe su kritikovali hrvatski parlament i porodice žrtava ratnih zločina, koje su ljute zbog Šešeljevih pokušaja širenja nacionalitičke retorike. Ali, srpski političari kažu da Šešeljeve poruke neće imati veliki uticaj na zemlju koja je prošla kroz mnoge promene nakon što se on predao MKSJ-u 2003. godine.
Od svog povratka u Srbiju Šešelj širi poruku da njegova Srpska radikalna stranka i dalje veruje u ideju „velike Srbije“.
„Bez ideje o velikoj Srbiji nema Srpske radikalne stranke. Nema svrhe našeg političkog postojanja bez ideje velike Srbije“, rekao je Šešelj.
Šešelj je dodao da želi da skloni sadašnju vladu koju vode njegovi bivši saradnici Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić.
U tekstu dokumenta EP usvojenom 27. novembra osuđuje se „Šešeljevo ratno huškaštvo, navođenje na mržnju i podsticanje teritorijalnih pretenzija, te njegovi pokušaji da skrene Srbiju sa njenog evropskog puta“ i dodaje da je njegova retorika „ponovo otvorila psihološke ožiljke žrtava“ vezane za rat i zločine koji su se dogodili početkom devedesetih.
Inicijator rezolucije, hrvatski poslanik u Evropskom parlamentu Andrej Plenković, kaže da „Srbija mora osuditi Šešelja“.
„Pozivamo Haški tribunal da preispita uslove za Šešeljevo privremeno puštanje na slobodu kako bi sačuvao svoj kredibilitet“, rekao je Plenković tokom sednice parlamenta.
Eduard Kukan, član Spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta i predsedavajući Odbora EU i Srbije za stabilizaciju i pridruživanje, osuđuje Šešeljevu retoriku, ali kaže da nacionalističkom lideru ne treba davati više pažnje nego što zaslužuje.
„Svrha ove rezolucije nije da se daju uputstva MKSJ-u. To je nezavisno međunarodno telo sa jasnim mandatom od UN-a. Iz tih razloga oklevam u podršci ovoj rezoluciji“, rekao je Kukan.
Hrvatski sabor usvojio je sličan dokument i pozvao Savet bezbednosti UN da hitno održi raspravu o postupcima MKSJ u ovom slučaju.
„Pored provere istorijski važnih fakata i dokumenata, pozivamo Haški tribunal da preispita odluku o puštanju Šešelja zbog toga što se on nije promenio u svojim idejama i pogledima. Njegovo urlanje o etničkom čišćenju dodatna je uvreda za sve koji nisu uspeli pronaći svoje bližnje. Savet bezbednosti UN mora uzeti u obzir ovu deklaraciju“, poručila je Jadranka Kosor, nezavisna poslanica u Saboru koja je inicirala donošenje deklaracije, u izjavi za SETimes.
U hrvatskoj deklaraciji ističe se obaveza Srbije kao zemlje kandidata za članstvo u EU da nedvosmisleno osudi svaki govor mržnje, projekat „Velike Srbije“ i ponovno iscrtavanje međunarodno priznatih granica, u skladu sa vrednostima međunarodnog prava i demokratskim standardima koje primenjuju zemlje Unije.
Ali, političari u Srbiji ne strahuju da bi Šešelj mogao da izazove promenu vlasti.
„Zemlja iz koje je otišao nije zemlja u koju se vratio“, kaže Nenad Čanak, lider Lige socijaldemokrata Vojvodine. „Ljudi koji su ga ispratili nisu ga i dočekali kada se vratio. Vojislav Šešelj mora da shvati realnost. Njegov povratak neće ništa promeniti.“
Sociolog iz Srbije Ratko Božović slaže se sa tim.
„On više nema vojsku iza sebe. Nema resurse kojima može da deluje i napravi štetu“, rekao je Božović za SETimes.
U Bosni i Hercegovini (BiH), Šešeljevo puštanje na slobodu zaprepastilo je porodice žrtava.
Članovi 11 udruženja koja predstavljaju žrtve agresije u BiH uputiće pismo predsedniku MKSJ Teodoru Meronu, generalnom sekretaru UN Ban Ki Munu i specijalnoj izvestiteljki UN za nezavisnost sudija i advokata Gabrijeli Knaul.
Cilj pisma je da se skrene pažnja na rad tribunala i neophodnost zadovoljenja pravde za žrtve u BiH, kaže Murat Tahirović, predsednik Udruženja žrtava i svedoka.
Ahmed Grahić, predsednik Saveza bošnjačkih udruženja zarobljenih i nestalih u BiH, koji je izgubio 12 članova porodice u sukobima devedesetih godina, kaže da je uspostavljanje MKSJ pojačalo poverenje u pravdu. „Međutim, puštanjem Šešelja na slobodu porodicama i žrtvama je uzeto to poverenje. Ne znamo šta dalje da radimo. U ovom slučaju nije me strah samo Šešelja. Svi mi koji danas živimo u Republici Srpskoj živimo u strahu“, izjavio je Grahić za SETimes.
Dopisnice Ana Lovaković iz Sarajeva i Bojana Milovanović iz Beograda doprinele su ovom izveštaju. .
Kako će promene koje su se dogodile u Srbiji u protekloj deceniji smanjiti uticaj nacionalističke retorike Vojislava Šešelja? Recite nam šta mislite o tome u prostoru za komentare. .
Nastavak na Southeast European Times...
