Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 06.Maj.2016, 10:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vizna politika EU: Principijelnost po potrebi
Teza da je Evropska unija u krizi odavno je postala opšte mesto - uz izbeglički talas, ekonomske probleme ili skori britanski referendum, nema više ni potrebe da se objašnjava kako se Uniji prilično drmaju temelji. Odgovor na pitanje zašto, znatno je kompleksniji, a delimično ga daje najsvežija odluka Evropske komisije da predloži ukidanje viza Turskoj.
Mnogi od faktora koji su uticali na krizu Evropske unije spadaju u one na koje se teško moglo uticati. >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << Neki su, međutim, rezultat neprincipijelnosti i "trgovačkog duha" same EU - sklonosti da "žmuri na jedno oko" kada joj to odgovara, da različito tretira države kandidate, da svojim potezima vrlo direktno utiče na političku ravnotežu u određenim regionima itd.
Predlog Evropske komisije da se građanima i građankama Turske i Kosova ukinu vize za ulazak na teritoriju EU nije prva takva "trgovačka" odluka, ali bi svakako mogla da se smatra jednom od ilustrativnijih.
Turska je pristupne pregovore sa EU započela još 2005, ali je za sve te godine uspela da zatvori samo jedno pregovaračko poglavlje. Još 2013. pregovori su i zvanično prekinuti zbog neslaganja turskih vlasti i Unije o ljudskim pravima i vladavini prava. Međutim, pošto više od 40 odsto izbeglica s Bliskog Istoka u Evropu dolaze upravo preko Turske, pozicija ove države naglo se izmenila. Unija je, naime, počela da trguje s njom.
Osim što je dobila finansijsku pomoć, s Turskom je krajem prošle godine otvoreno prvo pregovaračko poglavlje od 2013. Nakon što je prošlog meseca počeo da se primenjuje ranije potpisani sporazum EU i Turske o readmisiji izbeglica, turska pozicija dodatno se poboljšala: odjednom je smanjen broj ljudi koji stižu na grčka ostrva, pa samim tim i na evropske granice.
Zahvaljujući tome, došao je trenutak da se konačno pomere "šahovske figure" tj. da neko povuče prvi potez. I upravo se to dogodilo.
Pred najavu da će Evropska komisija razmatrati mogućnost predloga da se Turskoj ukinu vize, iz Ankare je stigla jasna poruka i vrlo konkretna ucena: dalja readmisija migranata uslovljena je ukidanjem viza. Ili, u prevodu - ako nam ostavite vize, mi više nećemo primati izbeglice.
Pošto bi povratak na staro stanje i naviranje izbeglica dodatno pogoršalo stanje u Uniji, a ponovno uvođenje graničnih kontrola na teritoriji EU koštalo neverovatnih 18 milijardi evra godišnje - računica je bila jasna. Na sednici Evropske komisije 4. maja odlučeno je da se Savetu EU i Evropskom parlamentu preporuči da Turskoj ukine vize: do konačne odluke trebalo bi da budu ispunjeni još neki tehnički uslovi, ali se već i ova preporuka smatra "završenim poslom".
Skoro osamdeset miliona Turaka tako će moći nesmetano da putuju po Šengen zoni, bez obzira na to što se u toj zemlji na dnevnom nivou događaju stvari koje su u dubokoj suprotnosti s načelima EU o ljudskim pravima i slobodama i što je do pre samo godinu dana takav scenario bio nezamisliv.
U međuvremenu, i to je ono što je možda i najtužniji detalj čitave priče, evropski zvaničnici kunu se da je sve u najboljem redu i odbacuju tvrdnje da je Turska na bilo koji način povlašćenja.
U intervjuu za Radio Slobodna Evropa, evropski komesar Johanes Han kaže: "Turska, dakle, ništa neće dobiti jeftinije od ostalih, zato što se određeni standardi moraju poštovati".
U istom "paketu", istog dana, preporuku za ukidanje viza dočekali su Ukrajina, Gruzija i Kosovo - u sva tri slučaja zaključeno je da su ispunjeni "bitni uslovi" za ukidanje obaveze da njihovi građani traže vizu, iako je do prošlog vikenda Turska od ukupno 72 propisane obaveze ispunila deset manje.
Kada je u pitanju Kosovo, situacija je daleko čistija, ali i dalje ne potpuno jasna. Iako je Kosovo ispunilo većinu formalno-pravnih uslova za ukidanje viza, ostaje nepoznato kako će biti rešeni problemi koji se s drugim državama-kandidatima za članstvo nisu pojavljivali.
Primera radi, Španija koja nije priznala nezavisnost Kosova istovremeno je i država Šengen zone, pa bi bezvizni režim za građane i građanke Kosova trebalo da važi i na njenoj teritoriji. Kako će biti moguće da se na španske teritorije uđe s dokumentom nepriznate države?
Na ovo pitanje, logičan odgovor dao je Skender Hiseni, ministar unutrašnjih poslova Kosova: "Za Kosovo je Španija prijateljska zemlja. Mi smo našim našim građanima obezbedili biometrijske pasoše..., a na španskim vlastima je da odluče i ovo pitanje treba postaviti njima a ne nama"
Ovi događaji ne utiču direktno na Srbiju i njen proces pridruživanja. Ali, evropska trgovina - pre svega s Kosovom - mogla bi itekako da se odrazi na ono što je urađeno i ono što bi tek moglo da se uradi. Tim pre što u toj trgovačkoj razmeni Srbija i nema bogzna šta da ponudi, pa joj se lako može dogoditi da je u trci ka Briselu preteknu nekadašnji autsajderi.
Ovaj tekst nastao je u okviru projekta "Privredne reforme iznad svega" Radio-televizije Vojvodine.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
