Izvor: Blic, 09.Nov.2011, 14:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako žive Kinezi u Beogradu
Ugovorom između tadašnje SFR Jugoslavije i Narodne republike Kine iz 1989. godine ukinute su vize za putovanja između dve zemlje, što je uslovilo priliv kineskih državljana u Srbiju. Procenjuje se da je od tada oko 10.000 Kineza došlo u Srbiju, a da je svaki drugi našao utočište u Beogradu.
- Neki od njih nisu prijavljeni, dok su neki u međuvremenu stekli uslove i uzeli naše državljanstvo - rekli su za "Blic” iz MUP-a Srbije.
Osim mesta na kojima >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << rade, o njima se malo toga zna. Režiser Igor Jekić pokušao je da odgonetne odgovore na pitanja kako se integrišu, šta su razlozi njihovog dolaska i kako su se snašli. U kratkom dokumentarcu "Kanji: Ljubav, srce i prijatelji”, prikazanom na Beogradskom festivalu kratkometražnog filma, detaljno je opisan položaj kineske zajednice kod nas. Film prikazuje i život Srba iz perspektive kineskih doseljenika i otkriva nešto više o njihovom ličnom, svakodnevnom životu među Beograđanima.
- O Kinezima i njihovom životu u Srbiji se još malo zna, čak i ako su decenijama deo naše zajednice. Većina njih krenula je u Srbiju u potragu za boljim životom. Svedoci smo da su ostali kod nas, a to samo može da znači da im je ovde ipak bolje. Od pojedinaca koje sam upoznao, znam da su zadovoljni svojom trenutnom situacijom. Ali uveren sam da među njima ima i drugačijih životnih priča. Njihova integracija u našem društvu teče jako sporo, mada to ne mora da zavisi samo od države ili naroda, već i od Kineza koji žive ovde. Rekao bih da se još suočavaju sa predrasudama - rekao je Jekić posle premijere filma.
Najveća zajednica stranaca
u gradu
Od stranih državljana koji borave u Beogradu, a zvanično su prijavljeni, najviše ima Kineza (2.289), zatim Libijaca (938), Rusa (923), Makedonaca (580), a u zvaničnim listama je i 295 državljana BiH.
Jin Čun Rong (37) je vlasnik kineskog restorana na periferiji Beograda. U Srbiju je došao 1999. iz gradića udaljenog nekoliko hiljada kilometara od Pekinga. Od tada do danas prešao je trnovit put.
- Ne mogu da kažem da mi je sada loše, ali u početku je bilo jako teško. Prvo sam radio u jednoj od prodavnica mešovite robe da bi tek kasnije skupio kapital i uložio ga u restoran. Ovde sam se i oženio i odgajio troje dece. Nekoliko puta godišnje idem u Kinu, najčešće za Novu godinu. Još nisam razmišljao o tome da uzmem srpsko državljanstvo, pošto sam čuo da ima problema sa pasošima - objašnjava Čun Rong.
Jedan od konobara u tom restoranu, Liu Šao Hui (30), koji je 2003. došao u Srbiju, dodaje da se ponekad suočavaju sa rasističkim ispadima, ali u mnogo manjoj meri od očekivanog.
- U restoranu često pravimo zabave za Kineze, kojih ima dosta po Beogradu. Iz iskustva znam da oni izbegavaju javna mesta i izlaske, već su više za kućnu varijantu. Kinezi koji žive po Srbiji su u mnogo težem položaju od nas ovde - kaže Hui.
Da bi položaj kineske zajednice mogao biti bolji posvedočio nam je San Dong Jin (37), trgovac koji je pre deceniju došao u Beograd. Od tada drži tezgu na buvljaku i nekako preživljava.
- Robu nabavljam u Kini i dopremam je ovde. Imam problem sa lopovima koji mi često obiju tezgu, ali i mušterijama koji nas ponekad tretiraju kao građane drugog reda. Mesečno zaradim oko 500 evra, a najveći deo mi ode na stanarinu - priča Dong Jin.
Graditelji mosta Zemun - Borča
Na borčanskoj strani mosta Zemun - Borča, kod naselja Kovilovo, tokom leta nikao je omanji "Čajna taun”. Prostire se na oko 4.000 kvadrata, a njegovi stanovnici su inžinjeri i radnici koji će u naredne tri godine raditi na izgradnji ovog mosta preko Dunava. Trenutno, u ovom kompleksu boravi nešto više od 70 kineskih stručnjaka, s tim što će ih u jeku građevinskih radnika biti oko 220.
Povezane vesti: „Noć muzeja“ u 60 gradova Srbije
