Izvor: Blic, 10.Jan.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Iz Srbije bez viza u EU na proleće
Postoje velike šanse da već na proleće građanima Srbije bude sasvim ukinut vizni režim za ulazak u zemlje EU, saznaje „Blic" iz diplomatskih krugova. Prema tvrdnjama na koje se pozivaju naši izvori, predstoji niz vrlo povoljnih dešavanja za Srbiju koja će rukovodstvu u Beogradu ubrzo biti predočena. Prema ovim informacijama, ovaj projekat biće sproveden u delo posle davanja dvojnog državljanstva pripadnicima mađarske nacionalnosti u Srbiji.
Da događaji idu u ovom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << pravcu ukazuje i susret evropskog komesara za pravosuđe i unutrašnje poslove Franka Fratinija i šefa srpske diplomatije Vuka Jeremića, nakon koga je naš ministar izjavio da će srpske vlasti i Evropska komisija u najbržem roku početi zajednički rad u cilju potpune liberalizacije viznog režima i ukidanja viza Evropske unije za građane Srbije. Iza ove diplomatski skrojene izjave, prema saznanjima „Blica", pre potpunog ukidanja vizne rampe za građane Srbije i dolaska na belu šengensku listu, prethodiće odobrenje dvojnog državljanstva za građane mađarske nacionalnosti u Srbiji.
Da podsetimo, taj predlog je svojevremeno, tačnije 2004. godine, odbijen na referendumu u Mađarskoj, jer se sa tim nije složila vladajuća socijalistička partija u ovoj zemlji.
S obzirom na to da je nakon ulaska Mađarske u šengensku zonu između građana Srbije mađarske nacionalnosti i njihove matične države postavljena svojevrsna gvozdena zavesa, predsednica mađarskog parlamenta Katlin Sili, kako su nedavno preneli mađarski mediji, najavila je da o ovom pitanju uskoro treba da bude postignut konsenzus između socijalista i Fidesa, stranke bivšeg premijera Viktora Orbana koja se još odranije zalaže za ovu ideju.
Ono što je posebno značajno za Srbiju, a što je umnogome opredelilo i Budimpeštu da pristane na ovu odluku, tvrde naši izvori, leži u još jednoj činjenici: Srbija na proleće dolazi na takozvanu belu šengensku listu, što drugim rečima znači da vojvođanskim Mađarima, kao i ostalim građanima Srbije, dvojno državljanstvo neće ni biti potrebno jer će i bez njega moći da putuju širom EU.
Dugoročni plan
Prema našim saznanjima, u pitanju je zapravo dugoročni plan kojim Unija želi da na mala vrata u šengensku zonu uvede i Srbiju. Izvori „Blica" pozivaju se i na reči Žolta Bečaja, predstavnika Mađarske u Evropskom parlamentu, koji je izjavio da se prvi put i Brisel složio sa tim da Mađari u rasejanju treba da dobiju dvojno državljanstvo.
U ostvarenju ove ideje Mađarskoj dodatnu povoljnost predstavlja činjenica da je najveći broj, oko milion, Mađara u rasejanju nastanjen u Rumuniji, koja je od 1. januara ove godine član EU i sledeće godine ulazi u šengensku zonu. Ostaje nerešeno pitanje Mađara u Ukrajini, gde zakonodavstvo ne predviđa dvojno državljanstvo, pa su tu Mađarskoj praktično vezane ruke. Ali gotovo 300.000 vojvođanskih Mađara koji bi ovom odlukom ostvarili davnašnji san o dvojnom državljanstvu, otvorili bi vrata mogućnosti da svi građani Srbije uskoro u EU putuju bez viza.
Ovu tezu potkrepljuje i jučerašnji sastanak Vuka Jeremića i evropskog komesara Olija Rena u Briselu koji su se dogovorili i o formiranju specijalne jedinice ili radne grupe („task fors") koja bi trebalo da pospeši sve procese koji vode ka punom članstvu Srbije u EU. „Task fors" će činiti sadašnje slovenačko i buduće francusko predsedništvo, te predstavnici Evropske komisije i Saveta EU, a biće zaduženo da „pomogne Srbiji kako bi se stvorili svi uslovi za potpisivanje SSP u narednim nedeljama i za dobijanje statusa kandidata u ovoj godini".
Na pitanje da li se Ren osvrnuo na izjavu srpskog premijera Vojislava Koštunice da će EU morati da se opredeli između potpisa sporazuma sa Srbijom ili upućivanja misije na Kosovo bez saglasnosti SB UN, portparolka Olija Rena Kristina Nađ je odgovorila da je komesar Ren „uznemiren" zbog netačnog prikazivanja sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Ona je podvukla da su pregovori o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju vođeni između EU i Srbije bez unapred utvrđenih stavova o budućem statusu Kosova i dodala da evropski komesar želi da pomogne Srbiji u pridruživanju EU, ali da to u potpunosti zavisi od spremnosti srpskog naroda i njegovih vođa da ispune potrebne uslove.
Za sutra je najavljen razgovor šefa nemačke diplomatije Franka-Valtera Štajnmajera sa Jeremićem. Kako ističu vodeći nemački političari, Berlin priželjkuje rešenje za Kosovo koje će doneti stabilnost u regionu.
Nemačka za Ahtisarijev plan
No, Nemačka nije među onim članicama EU koje su najavile da ne žele da priznaju jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova. Savezna kancelarka Angela Merkel je krajem decembra rekla da su „propali zaista svi pokušaji da se pregovorima između Srba i Albanaca postigne rešenje" i da je „sada Evropa odgovorna za pronalaženje rešenja". Nemačka i dalje kao prikladno rešenje za Kosovo smatra plan posrednika Ujedinjenih nacija (UN) Martija Ahtisarija.
Vuk Jeremić je izjavio da je Srbija i dalje za kompromis kad je reč o rešavanju statusa Kosova i Metohije, ali da traga za pravnim okvirom radi upućivanja misije Evropske unije iz oblasti policije i pravosuđa.
„Mi se zalažemo za nastavak procesa koji bi otvorio šansu da se postigne kompromis po svim pitanjima - kako po pitanju misije EU, tako i po pitanju statusa Kosova i Metohije... Nastavićemo da se zalažemo za takav stav i iznećemo ga na sednici Saveta bezbednosti UN 16. januara", istakao je Jeremić.
Formalno Unmik, a stvarno EU
Zamena međunarodne administracije na Kosovu i Metohiji neće pratiti konkretna odluka u kojoj će se precizirati da se misija UN zamenjuje misijom EU, saznaje „Blic". I nadalje ostaje misija Unmik, ali će se pod plaštom reorganizacije ove misije uvesti EU. Kako za naš list pojašnjava međunarodni diplomata uključen u kosovski proces, „formalno će i nadalje biti Unmik, ali praktično to je EU". Pokriće za ovakvu svoju nameru Brisel pronalazi u Rezoluciji 1244 jer na osnovu nje OEBS i EU već deluju na KiM kao tzv. treći i četvrti stub vlasti UN. Ceo proces neće započeti pre marta, a u redosledu događaja prvo će uslediti koordinisana deklaracija o nezavisnosti u privremenoj skupštini Kosova.
Sve članice Evropske unije, za razliku od različitog viđenja kosovskog statusa, jedinstvene su u stavu o neophodnosti upućivanja misije EU na Kosovo. I ne samo jer je Unmik posle 2004. godine gotovo izgubio kontrolu na KiM, već i jer EU ima ogromno interesovanje da rešava problem koji može imati konsekvence na samu Evropu.
Otuda misija EU ulazi na Kosovo na mala vrata i uz poprilično improvizacije tako što se prethodno OEBS-u mora vratiti deo nadležnosti koje je nekada imao, a ovaj deo procesa mogu blokirati Srbija i Rusija, što je za Brisel popriličan problem.
- Otuda nemali broj diplomata smatra da, ako na Savetu bezbednosti ne bude usvojena nova rezolucija, kadar EU se upućuje na Kosovo uz poprilično improvizacije, ali ne i kršenja Rezolucije 1244 - zaključuje „Blicov" sagovornik.
Ž. J.
Sa Hagom, što pre - to bolje
Potpuna saradnja sa Hagom ostaje uslov za potpisivanje sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, ponovili su „Blicu" u Solaninoj kancelariji. U Briselu nisu mogli ni da potvrde, ni da demantuju da to podrazumeva hapšenje Ratka Mladića, ali su napomenuli da bi za Srbiju bilo dobro da saradnju, u kojoj već ima pomaka, dovede do kraja, „što pre, to bolje".
Što se tiče slanja misije EU na Kosovo, o čemu je odluka doneta još u decembru, u Solaninoj službi kažu da je proces pripreme u toku, ali da se još ne zna na koji će način biti obezbeđena legalnost te misije.
- Proces pronalaženja te formule je u toku - ističu u Briselu - i zato ne želimo da se bavimo spekulacijama, a ne možemo ni da ocenjujemo izjave srpskog premijera Vojislava Koštunice o misiji, jer nemamo običaj da komentarišemo izjave zvaničnika.
Kad je reč formiranju radne grupe EU za Srbiju, kako je precizirano u Briselu, zasad je to samo predlog Komisije i novog predsedavajućeg Slovenije, koji je nastao prema formuli primenjenoj na Hrvatsku pre nekoliko godina.
- Još nije precizirano koji će biti delokrug rada te grupe, niti kakav će biti njen sastav. Slovenija će već iduće nedelje dati šire objašnjenje - obećali su u Briselu.
T. V.
.jpg)
