Izvor: S media, 09.Feb.2011, 16:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Azilanti nam vraćaju vize?
Taman kad smo se rešili čekanja u redovima i plaćanja raznih osiguranja, vize bi mogle ponovo da nas vrate na crtu ispred ambasada. Crvena lampica se još nije upalila, ali je jasno da će Srbija morati da se obračuna sa lažnim azilantima.
Reč je uglavnom o Romima i Albancima sa juga Srbije koji zbog lošeg materijalnog stanja pokušavaju da nađu spas u nekoj od zemalja zapadne ili severne Evrope. Tamo odlaze uz pomoć pojednih turističkih organizacija, a u sumnjivim >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << vozilima često se nalazi i preko 20 ljudi. Kako saznaje S media portal, policija ozbiljno radi na suzbijanju ovih pojava.
I Srbi odlaze u Švedsku, Nemačku, Belgiju, ali i Norvešku koja je članica Šengenskog sporazuma. Marko B. Iz Kosovske Mitrovice otišao je prošle godine u Oslo da bi našao posao. Sa završenim ekonomskim fakultetom uspeo je da se zaposli u firmi koja radi na održavanju zgrada. U izjavi za S media portal on objašnjava kroz kakvu je proceduru prošao po dolasku u Norvešku:
- Ono što treba da uradite je da se dobro organizujte, a pre svega informišete pre nego što zapalite u neku zemlju. Za azil je najvažnije šta ćeš reći u prvom intervju. Nakon toga sledi prebacivanje u drugi kamp gde te čeka drugi intervju. Moraš da imaš dobru žvaku i da je znaš u svako dobra dana i noći. Na početku je frka, ali posle sve lakše ide. Sad imam radnu dozvoli i mogu da doguram do 2000 evra mesečno.
Marko je jedan od skoro devet hiljada ljudi koji su prošle godine tražili azil. Nije hteo da nam kaže kakvu je „žvaku“ imao, ali je jasno da one koji nemaju priču i koji traže azil samo zbog toga da bi dobili novac, čeka deportacija. Upravo ti ljudi ugrožavaju i slobodna putovanja svih ostali stanovnika Srbije
Naime, u medijima se proteklih dana pronela informacija da je EU prošle nedelje predstavnicima Vlade stavila do znanja da će zbog problema azilanata Srbiji biti vraćene vize. Ipak, savetnica potpredsednika Vlade Božidara Đelića, Ksenija Milenković za S media portal kaže da su takve informacije lažne.
- Nema nikakvih nagoveštaja ili signala da bilo ko u EU razmišlja o tome da vrati vizni režim. Ne samo da se radi o špekulacijama, nego se radi o netačnim informacijama da je našoj delegaciji predočeno da takva opasnost postoji. Ta tema nije prošle nedelje ni pomenuta.
Milenković ističe da ne postoji nijedan osnov da bi nam vize bile ponovo uvedene.
- Činjenica je da imamo problem lažnih azilanata i da je broj azilanata u 2010. bio velik. Ipak, u Nemačkoj je primetan pad ljudi koji traže azil. To je rezulatat rada policije i kontrole na granici, kao i kontrole navodnih turističkih agencija koje organizuju ta putovanja. Nemačka je ukinula i novčanu pomoć azilantima, a upravo je novac jedan od glavnih razloga zašto su ljudi išli u tu zemlju.
Gradjani Srbije su, posle ljudi turskog porekla, najbrojniji medju skoro milion ljudi koji su u periodu od 2002. do 2009. uzeli nemačko državljanstvo. U navedenom periodu 967.860 stranaca odlučilo se da uzme nemačko državljanstvo. Medju njima je bilo najviše Turaka (309.346), a potom gradjana Srbije, odnosno Srbije i Crne Gore (61.936).
Pored Nemačke, jedna od glavnih destinacija azilantima je prošle godine bila Švedska. Čak šest hiljada ljudi iz Srbije je krenulo put te zemlje. Savetnik švedske ambasade u Beogradu Bjorn Linderfalk za S media portal kaže da je nedopustivo da male grupe ljudi ugrožavaju pravo svih građana Srbije.
- Stvar nije u tome da se uvedu vize, već da se sa srpskim vlastima radi na rešavanju tog problema. Ovo nije nov problem, to se dešavalo i sa ostalim novim članicama u proteklim godinama. Postoji sistem monitoringa i ekspertske misije sarađuju sa vlastima u Srbiji. Treba da se slomi taj sistem organizovanog prevoza autobusima, jer te stvari nisu prihvatljive. Ne sme se dozvoliti da jedna mala grupa ugrožava prava celog naroda. To su odluke Šengenskog sporazuma i za Švedsku kao članicu je važno da mehanizam vizne liberazlizacije dobro funkcioniše.
Linderfalk ističe da je za Švedsku važno i poštovanje ljudskih prava.
- Mi imamo svoje zakone, ali imamo i okvire dokle možemo sa zakonima jer su oni zasnovani na ljudskim pravima i Ženevskoj konvenciji. U okviru ovih granica razmatramo šta možemo da uradimo. Ipak, na srpskoj strani je da utvrdi zbog čega građani napuštaju zemlju.
Brisel zapretio uvođenjem viza
S obzirom na to da je najveći broj azilanata sa juga Srbije, kontaktirali smo poslanika Rizu Halimija iz Partije za demokratsko delovanje.On za S media portal otkriva razloge odlaska Albanaca iz Srbije.
- Nezaposlenost je skoro 70 odsto u Bujanovcu i Preševu. Mlade generacije ne mogu da nađe posao, zbog niza prepreka, među kojima je i nepriznavanje diploma. U takvim uslovima oni odlaze u inostranstvo. Jedino rešenje je otvaranje radnih mesta, kako ljudi ne bi tražili posao u Evropskoj Uniji. Evo na primer, nek se krene od poljoprivrede, malo da živne ceo kraj. Analize mora da uradi ministarstvo za ekonomiju, ali takvih pokušaja ovde nije bilo. Ljudi su i ranije odlazili u ilegalnim kanalima, često sa tragičnim ishodom. Setimo se kad je 18 građana Kosova nastradalo u Tisi. Taj problem mora da se reši, ističe Halimi.
I dok se po medijima provlaći informacija da ćemo ponovo čekati u redovima, mora da se istakne da vraćanje viza nije proceduralno lako. Naime, da bi se to dogodilo potrebna je saglasnost svih zemlaja Šengenskog sporazumai EU.
Dušan Mlađenović
