Izvor: Press, 18.Dec.2013, 21:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zvanično: Srbija poslednja u Evropi u zdravstvu!
Izvršni direktor EHCI Arne Bjornberg rekao je na sednici skupštinskog Odbora za zdravlje i porodicu da je cilj istraživanja bio da se unaprede zdravstvene usluge u zemljama Evropske unije korz platformu i savete, a da su do rezultata došli na osnovu sopstvenih istraživanja.
On je naveo da se preliminarni rezultati dostavljaju zemljama na koje se odnose dva i po meseca pre njihovog objavljivanja, kako bi se eventualno izvršile određene ispravke, ukoliko su neki podaci netačni, >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << a da do sada samo Švedska nikada nije uputila odgovor na te podatke, a da to nije učinila ni Srbija u 2013. godini.
Bjornberg je reko da je korišćeno 48 indikatora za 35 zemalja, da je dato 1.700 ocena i da zemlja koja dobije ocenu 1.000 znači da ima skoro idealan sistem zdravstvene zaštite.
Navodeći rezultate istrživanja koje se odnosilo na liste čekanja, raspon lečenja, prevenciju, dostupnost lekova, dostupnost zdravstvenih usluga i ishode lečenja, on je kazao da je Srbija na dnu lestvice kada je reč o odnosu cene i dobijene uluge.
"Kada smo analizirali da li su korisnici dobili uslugu koju su platili, Estonija je bila u vrhu, Hrvatska i Češka su stabilne, Luksemburg je bio na dnu, jer su u toj zemlji izuzetno skupe usluge, kao što je i Srbija na dnu lestvice”, rekao je Bjornberg.
Ministarka Ðukić Dejanović je zahvalila na činjenici da je Srbija uvršćena među zemlje koje je EHCI pratio, ali i naglasila da ne prihvata ocenu da je Srbija sve gora i gora, kada je u pitanju zdravstveni sistem.
"Srbija je na 35. mestu među više od 50 zemalja, a moram da kažem da u ovom istraživanju nisu uvažene sve činjenice i konsultovani svi relevantni izvori, kao što je, na primer, Batut. Takođe, u Srbiji se beleži značajno smanjenje smrtnosti kod novorođene dece, od rođenja do navršene prve godine života, smanjenje smrtnosti kod kardiovaskularnih bolesti i taj trend je i dalje u opadanju”, rekla je minsitarka.
Prema njenim rečima, u 2000. smrtnost je bila 12,6 odsto na 1.000 novorođene dece, a ove godine stopa smrtnosti je 6,2 odsto.
S druge strane, kada je reč o onkologiji, dodala je Ðukić Dejanović, na 100.000 žena obolelih od raka grlića materice smrtnost je, na primer, u Finskoj 0,9 odsto, a u Srbiji 7,8 odsto iz mnogo razloga, među kojima je i neodgovornost prema spostvenom zdravlju.
Direktor "Batuta" Ilić je dodao da je Srbija dobila lošu ocenu kada je reč o mogućnosti da pacijent direktno koristi uslige specijalista, a zdravstveni sistem je upravo baziran na izabranom lekaru.
On je rekao i da postoji trend smanjenja smrtnosti kod odojčadi, ali i ukazao da mnogi indikatori u istraživanju nisu praćeni na način na koji se prate u Srbiji.
Direktor "Batuta" se osvrnuo i na takozvani "haos sistem", koji se primenjuje u Holandiji, kda pacijenti biraju kom lekaru će se obratiti i koji isključuje bilo kavi regulativu i kontrolu centrale.
"Definitivno, zemlja koja po stanovniku ima 5.000 dolara i Srbija, koja ima 1.000 ne mogu tako da se porede, ipak moramo pravično da rasporedmo novac kada je reč o dostpunosti zdravstvenoj zaštiti“, naglasio je Ilić i zaključio da "Batut" redovno šalje sve statističke podakte Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, koji su i objavljeni na njihovom sajtu.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
