Izvor: NoviMagazin.rs, 18.Okt.2019, 15:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zaključci BSF: Potreban veći angažman EU na Zapadnom Balkanu
Učesnici Beogradskog bezbednosnog foruma (BSF) pozvali su Evropsku uniju (EU) da poveća angažman na Zapadnom Balkanu i upozorili da njen kredibilitet može biti doveden u pitanje ako ne ispuni obećanja u procesu proširenja, jedan je od zaključaka danas završenog trodnevnog skupa.
Potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji Vladimir Međak rekao je na zatvaranju BSF da su učesnici skupa ocenili da EU neće biti kompletna bez svih zemalja Zapadnog Balkana i da je budućnost tog >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << regiona u EU.
Jedan od zaključaka je i da je integracija Zapadnog Balkana u bezbednosnom, političkom i ekonomskom interesu Unije, kazao je Međak.
Upravo je politika proširenja tačka u kojoj globalni kredibilitet Unije može biti doveden u pitanje, navodi se u zaključcima devetog Beogradskog bezbednosnog foruma koje je u završnom obraćanju preneo Međak.
"Ukoliko EU ne ispuni obećanja nakon što su neke od zemalja Zapadnog Balkana napravile istorijske kompromise i sprovele neophodne reforme, ojačaće antievropske snage koje promovišu nacionalizam i neodgovorno ponašanje političkih elita. Ako Evropska unija namerava da krene putem geopolitičkog delovanja, integracija Zapadnog Balkana bi trebalo da bude prvi korak u tom smeru", stoji u zaključcima skupa.
Učesnici su takođe zaključili da je "zamrzavanje pocesa proširenja EU neodgovorno i kontraprodukitvno prema krhkom miru na Zapadnom Balkanu".
"Beogradski bezbednosni forum poziva EU da ne odlaže otvaranje pregovora o pristupanju sa Severnom Makedonijom i Albanijom i odobravanje vizne liberalizacije za građane Kosova", navodi se u zaključcima skupa održanog od 16. do 18. oktobra u hotelu Hajat.
Zaključci su i da proces pristupanja EU kakav je bio do sad ne funkcioniše i ima neželjene posledice u razvoju nedemokratskih tendencija i zarobljavanju države, i da je, da bi proširenje uspelo, potrebno odlučnije političko vođstvo i vizija, kako u EU, tako i u zemljama koje teže članstvu.
"Umesto pukog ispunjavanja formalnih uslova za članstvo, proces proširenja mora dovesti do suštinskih i doslednih promena u zemljama koje teže EU. Pored strogog ocenjivanja napretka u oblastima ključnim za vladavinu prava, potrebno je pratiti i da li jača ili se urušava funkcionalnost demokratskih institucija i postoji li uvezanost reformi u svim oblastima, kao što su sloboda medija, nezavisnost pravosuđa i policije", takođe su zaključci BSF.
Međak je preneo i stav BSF da se u vreme brojnih izazova za demokratiju širom sveta, Evropska unija i dalje najviše trudi da očuva demokratske vrednosti i standarde i da bi sprovođenje novog plana za oučuvanje vladavine prava unutar EU povećalo kredibilitet Unije kao promotera demokratije i vladavine prava na globalnom nivou, a posebno na Zapadnom Balkanu.
Zatvarajući skup, predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost Sonja Liht rekla je da je deveti Beogradski bezbednosni forum okupio 350 učesnika i učesnica i oko 100 govornika iz 30 zemalja koji su diskutovali o pravdi, evropskim integracijama, regionalnim odnosima, klimatskim promenama i učešću žena u vojsci i politici.
Liht je kazala da je sa skupa izveštavalo više od 150 novinara iz 13 zemalja i dodala da će deseti BSF biti održan od 21. do 23. oktobra 2020. godine.
