Izvor: RTS, 02.Dec.2008, 13:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zajednički interes: Mladić i Hadžić u Hagu
Hapšenje preostalih haških begunaca u interesu Srbije i Holandije, rekao holandski ambasador Ron Van Dartel. Vukčević: Srbija talac Ratka Mladića i Gorana Hadžića.
Holandski ambasador u Beogradu Ron Van Dartel izjavio je da Holandija i Srbija imaju zajednički interes da se završi privođenje svih optuženih za ratne zločine pred lice pravde.
"Holandija želi da podrži Srbiju >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << u njenom budućem razvoju ali pre toga ona mora da se uhvati u koštac sa prošlošću", rekao je Van Dartel na skupu o ratnim zločinima u beogradskom Sava centru.
Holandski ambasador je istakao da je uslovljavanje Srbije na daljem putu evropskih integracija neizbežno, ali da je teško objasniti zašto je njegova zemlja u tome tako uporna.
"Holandija nastoji da igra pozitivnu ulogu u regionlanim procesima suočavanja sa prošlošću", rekao je holandski ambasador.
Direktor Kancelarije za saradnju sa Haškim tribunalom Dušan Ignjatović kazao je na skupu da Srbija čini sve što je u njenoj moći da ispuni preostale obaveze prema sudu u Hagu.
"Suđenja za ratne zločine i saradnja sa Haškim tribunalom su međunarodna ali i moralna obaveza za utvrđivanje istine o zločinima koji su se dogodili", ocenio je Ignjatović.
Ignjatović je rekao da bi suđenja pred domaćim sudovima trebalo da budu podignuta na viši nivo i naglasio da će se pravosuđe Srbije i u budućnosti baviti ratnim zločinima koji u procesnom smislu ne zastarevaju.
Srbija talac Mladića i Hadžića
Srpski Tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević je na konferenciji naglasio da je današnja Srbija talac dvojice haških optuženika - Ratka Mladića i Gorana Hadžića".
Sudija Haškog tribunala Fausto Pokar izjavio je da se "nada da će dva begunca, Ratko Mladić i Goran Hadžić, biti uskoro uhapšeni" i dodao da bi se njima sudilo u Tribunalu čak i posle 2011. godine za kada je, prema sadašnjim planovima, predviđeno zatvaranje tog suda.
Tužilac Vukčević je podsetio da je usvajanjem Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupcima ratnih zločina, juna 2003. godine, otvorena nova stranica istorije naših pravosudnih institucija i ocenio da srpski pravosudni organi krivičnim delima ratnih zločina pristupaju na jedan sistematičan način, koji se tokom proteklih godina pokazao kao efikasan.
Institucije, formirane tim zakonom, zadobile su u proteklih pet godina, kako je kazao, "zavidan kredibilitet i ostvarile značajan napredak u suđenjima za najteže povrede međunaronog humanitarnog prava".
U krivičnom procesnom zakonodavstvu uvedene su novine koje su doprinele efikasnijim suđenjima, kazao je Vukčević i kao primer naveo instituciju svedoka saradnika, mogućnost saslušanja svedoka putem video veze, kao i korišćenje dokaza koje je u predkrivcičnom postupku prikupilo Tužilaštvo čime su uspostavljeni standardi koji predstavljaju primer i ostalim organima.
Nema vladavine prava bez prevazilaženja predrasuda
Vukčević je izjavio da vladavina prava u Srbiji nije moguća bez prevazilaženja predrasuda na institucionalnom i profesionalnom planu, koje predstavljaju direktnu posledicu ratnih sukoba.
"Prevazilaženje ovih predrasuda prevashodno se odnosi na dve ključne oblasti - to su javna, pravna i tehnička podrška suđenjima za ratne zločine pred međunarodnim i domaćim sudovima i unapređenje ljudskih prava u najširim segmentima društva", kazao je Vukčević na konferenciji.
Vukčević je istakao da je proces suočavanja sa istinom o ratnim zločinima uvek spor, mukotrpan, kao i da najčešće, nažalost, inicijalna energija za to suočavanje ne dolazi iz samih društava čiji su pojedinci tokom proteklih ratova i sukoba načinili najozbiljnija kršenja humanitarnog prava, već spolja.
"Da bi proces bio uspešan i doneo ono što je najvažnije - garanciju da se slične stvari nikada više neće ponoviti, neophodno je da iza suočavanja u svakom društvu stane vladajuća elita i država, odnosno da preuzimanje odgovornosti i kažnjavanje odgovornih postane autentična državna politika", istakao je srpski tužilac.
Prema Vukčevićevim rečima, to je proces političkog prevaspitanja koji traje godinama, a koji, ako se vodi kako treba, daje rezultate.
Satisfakcija žrtvama
"Podsetimo, na primer, da danas u Nemačkoj i Austriji (kao u ostalom i u nizu drugih demokratskih zemalja), nije dopušteno, čak ni na akademski način, osporavati ili revitalizovati holokaust, pod pretnjom ozbiljnih krivično-pravnih posledica", naglasio je Vukčević.
Tužilac je ocenio da je suočavanje sa prošlošću preraslo u globalni problem i dodao da se ne radi o "eksplozivnoj pojavi čija su 'žrtva' samo narodi bivše Jugoslavije, već o dobrodošlom procesu koji je rezultat sveukupnog sazrevanja međunarodne zajednice i pojedinih nacionalnih društava".
"Time se omogućuje da se žrtvama zločina pruži makar i zakasnela satisfakcija ", naglasio je Vukčević i dodao da će taj proces svakako doprineti jačanju i afirmaciji i što je još značajnije odgovornijem poštovanju međunarodnog humanitarnog prava.
