Izvor: Blic, 12.Okt.2008, 21:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Podela Kosova samo ako se dogovore Priština i Beograd

Ambasador Velike Britanije u Beogradu Stiven Vordsvort tvrdi da su crnogorsko i makedonsko priznanje Kosova bila neke od najgore čuvanih tajni jer je to moglo i u srpskim novinama da se pročita. Ipak, u intervjuu za „Blic" kaže da je London zabrinut zbog situacije pošto je Beograd proterao ambasadore dva svoja suseda.

- Naše srpske kolege su nam puno puta rekle da je cilj inicijative pred MSP da pomeri diskusiju sa političkog na pravno polje, kako bismo istovremeno mogli >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da nastavimo sa drugim poslovima koji su pred nama. Umesto toga, Srbija je odlučila da iskoristi glasanje u vezi sa inicijativom MSP kao opravdanje za zaoštravanje svog odgovora na čin priznanja, prvenstveno u odnosu na svoja dva mala suseda Crnu Goru i Makedoniju - kaže Vordsvort za „Blic".

Prema njegovim rečima, to je „nesrećan razvoj situacije", posebno zbog toga što su dobrosusedski odnosi uslov za evrointegracije kroz proces stabilizacije i pridruživanja.

- Obe ove države su, naravno, već aktivno uključene u proces stabilizacije i pridruživanja EU. Takođe, obe su na tom putu dalje odmakle od Srbije. Makedonija je već država kandidat - podseća ambasador Velike Britanije.

Hoćete da kažete da je Beograd ugrozio evropske integracije?

- Svako zaoštravanje odnosa sa susedima je loš signal, ali još ne želim da donosim zaključke. Razgovaraćemo sa svojim evropskim partnerima. Razumemo da Srbija nekako mora da reaguje, i ranije je to radila povlačeći ambasadore iz zemalja koje priznaju Kosovo, ali mi ne vidimo potrebu za zaoštravanjem u ovom slučaju.

U Beogradu se veruje da je uz SAD, upravo Britanija imala ključnu ulogu u vršenju pritiska na Podgoricu i Skoplje da priznaju Kosovo"

- Naravno da smo na ovu temu razgovarali sa našim partnerima u Podgorici i Skoplju, i njima su naši stavovi poznati. Međutim, nije bilo nikakvih pritisaka s naše strane. S druge strane, na oba mesta smo se susreli sa informacijama o nekakvim upozorenjima sa srpske strane. Mogli smo ovde čuti i pojedine „dramatične" izjave, a videli smo i mere koje su preduzele vlasti u Srbiji.

Zašto je za Britaniju problem inicijativa Srbije u UN?

- Srbija, naravno, na to ima pravo, ali je pitanje zašto se to radi i da li je tako nešto korisno. To nas fokusira na prošlost, na ono što nas razdvaja i u čemu se ne slažemo, umesto da nam omogući da se usredsredimo na one stvari koje nastojimo da uradimo zajednički, zarad budućnosti.

Beograd kaže da je cilj inicijative obnova pregovora. Da li bi Britanija podržala nove pregovore?

- Mi mislimo da će Beograd i Priština o mnogim stvarima morati da razgovaraju, ali ne i oko statusa jer takvi pregovori nigde ne bi vodili. Kao zemlja koja je priznala Kosovo, a takvih zemalja sada je 50, za nas je to pitanje zatvoreno. Istovremeno je totalno nerealno zamisliti situaciju u kojoj bi vlasti u Prištini ikada mogle reći svojim građanima: „OK, hajde da se vratimo na nekadašnje stanje i da opet budemo deo Srbije." Ali Beograd i Priština treba da razgovaraju, mnogo je nerešenih životnih problema, i treba razviti mehanizam koji će oslikavati činjenicu da postoje različita gledišta dve strane o statusu Kosova.

O podeli Kosova u Beogradu i Prištini nedavno se ponovo progovorilo. Da li bi Britanija podržala podelu Kosova?

- To je jedina stvar u pregovorima oko koje su se obe strane složile - da nema podele Kosova. To je odbacila i međunarodna zajednica, s tim se složila u Rusija kao članica Kontakt grupe. Podela bi samo izazvala još problema. Mene svaki put kada odem na jug Srbije u Preševu i Bujanovcu pitaju da li bi, u slučaju podele Kosova, oni mogli da postanu deo Kosova. Ja kažem da podele neće biti i da oni, naravno, ostaju u Srbiji. Zato mislimo da je to pitanje destabilizirajuće i da nikome ne pomaže.

Ali kada bi došlo do novih pregovora i ako bi se dve strane dogovorile o podeli, da li bi Britanija to podržala?

- Ako bi se dve strane tako dogovorile, teško da bi neko sa strane mogao da ima primedbe. Ali nema naznaka da bi takav dogovor mogao da se postigne.

Britanija ipak ponavlja da nastavlja podršku integracijama Srbije u EU, bez obzira na neslaganja. Da li je ona nečim uslovljena?

- Britanija je jasna u stavu da vidi Srbiju kao članicu EU. Naravno, proces pregovora i integracije je dug i o mnogim stvarima tek treba postići sporazum. Mi želimo da zajedno sa Srbijom radimo na svemu tome, baš kao što smo već činili i u slučaju drugih država u ovom regionu. Međutim, na kraju krajeva, napredak Srbije ka EU zavisi od same Srbije.

Verujemo da Srbija traži Mladića

Koliko je Hag problem za Srbiju, prelazni sporazum sa EU još nije deblokiran.

- Hag je skoro završen i izručenje Karadžića je bilo jako važno. Potraga za Mladićem se nastavlja i kada vidimo šta je bilo sa Karadžićem, svima je jasno da će i Mladić biti uhapšen, ako ga je moguće pronaći.

Ali Holandija u to i dalje ne veruje. Zar ostale članice nisu mogle da je uvere da promeni stav?

- Odluke u EU po tom pitanju se donose konsenzusom, svi moraju da se slože. Za Holanđane je ovo vrlo osetljivo zbog cele priče oko Srebrenice i uloge holandskih mirotvoraca u toj priči. Krajem godine, glavni tužilac Haškog suda Serž Bramerc podnosi izveštaj SB UN o saradnji Srbije i tada će EU o toj temi ponovo raspravljati. Uslov koji je postavila EU je puna saradnja sa Hagom. Ne mogu da govorim u ime Vlade Holandije, ne znam šta će da urade, ali sam optimističan: Ako izveštaj tužioca bude pozitivan, onda će stvari moći da se pokrenu.

Nastavak na Blic...

Radio Televizija Vojvodine: Šutanovac: Značajne posledice makedonskog i crnogorskog priznanja

B92: Vordsvort:Nesrećan razvoj situacije

Mondo: Vordsvort: Ne ide se tako ka EU!