Izvor: B92, 13.Okt.2008, 02:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vordsvort:Nesrećan razvoj situacije
Beograd, Kragujevac, Bujanovac -- Ambasador Velike Britanije Stiven Vordsvort kritikuje Beograd zbog odluke da protera ambasadore Makedonije i Crne Gore. Rusi ambasador obećava pomoć Srbiji.
Vordsvort je izjavio za Blic da je London zabrinut zbog odluke Beograda da protera ambasadore dvaju svojih suseda. On je ocenio da je to "nesrećan razvoj situacije", posebno zbog toga što su dobrosusedski odnosi uslov za evrointegracije kroz proces stabilizacije i pridruživanja.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
"Naše srpske kolege su nam mnogo puta rekle da je cilj inicijative pred Međunarodnim sudom pravde da pomeri diskusiju sa političkog na pravno polje kako bismo istovremeno mogli da nastavimo sa drugim poslovima koji su pred nama", izjavio je Vordsvort za Blic.
Umesto toga, dodao je on, Srbija je odlučila da iskoristi glasanje u vezi sa inicijativom Međunarodnog suda pravde kao opravdanje za zaoštravanje svog odgovora na čin priznanja, prvenstveno u odnosu na svoja dva mala suseda Crnu Goru i Makedoniju.
Vordstvort je podsetio da su obe ove države već aktivno uključene u proces stabilizacije i pridruživanja EU, da su obe na tom putu dalje odmakle od Srbije, a da je Makedonija već država kandidat.
Upitan da li je Beograd ugrozio evropske integracije, britanski ambasador je odgoovorio da je "svako zaoštravanje odnosa sa susedima loš signal", ali da još ne želi da donosi zaključke.
"Razgovaraćemo sa svojim evropskim partnerima. Razumemo da Srbija nekako mora da reaguje, i ranije je to radila povlačeći ambasadore iz zemalja koje priznaju Kosovo, ali mi ne vidimo potrebu za zaoštravanjem u ovom slučaju", kazao je on.
Povodom uverenja u Beogradu da je, uz SAD, upravo Britanija imala ključnu ulogu u vršenju pritiska na Podgoricu i Skoplje da priznaju Kosovo, Vordsvord je rekao da je sa Podgoricom i Skopljem bilo razgovora na tu temu, ali "nije bilo nikakvih pritisaka sa naše strane".
"S druge strane, na oba mesta smo se susreli sa informacijama o nekakvim upozorenjima sa srpske strane. Mogli smo ovde čuti i pojedine 'dramatične' izjave, a videli smo i mere koje su preduzele vlasti u Srbiji", kazao je britanski ambasador.
Ministri u Vladi Srbije, s druge strane, smatraju da su mere preduzete protiv Crne Gore i Makedonije adekvatne. Međutim, deo opozicije u Srbiji ne slaže se sa tim ocenama. Više o tome možete pročitati u posebnoj vesti.
Konuzin: Zagarantovana pomoć Rusije
Ruski ambasador Aleksandar Kunizin poručio je, s druge strane, da Srbija uvek može računati na pomoć Rusije u sprečavanju "cepanja države".
On je rekao da je Rusija povratila svoju snagu i da je zainteresovana za uspostavljanje čvršće saradnje sa svojim prijateljima.
"Naša saradnja se veoma dobro odvija na političkom planu, gde zajednički nastojimo da sprečimo cepanje Srbije. Želim da još jednom potvrdim Srbima da će Rusija uvek biti na njihovoj strani i da Srbija može računati na našu pomoć", rekao je Kunizin.
"Veoma želimo da učvrstimo naše veze sa Srbijom", rekao je Kunizin.
U razgovoru sa gradonačelnikom Kragujevca Veroljubom Stevanovićem, Kunizin je istakao da postoje ogomne mogućnosti za razvoj ekonomske saradnje između dve zemlja, ali i za saradnju u društvenim sferama.
Kacin: Proterivanje neodmerena mera
Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin smatra da je proterivanje crnogorskog i makedonskog ambasadora neodmerena mera. Beograd mora sarađivati sa Crnom Gorom i Makedonijom, izjavio je Kacin za ljubljansku agenciju Morel.
"Šta god Srbija misli o odluci Crne Gore, ta država je ipak glasala za zahtev Srbije, odnosno predlog da Međunarodni sud pravde da svoje savetodavno mišljenje o tome da li je to legalno proglašenje nezavisnosti, pa mislim da će se posle nekoliko dana emocije na neki način smiriti i da će doći momenat razuma", rekao je Kacin.
Montgomeri: Obostrano prihvatljivo rešenje
Bivši američki ambasador Vilijam Montgomeri ocenio je u Bujanovcu da neće biti stabilnosti u regionu ukoliko se za status Kosova ne pronađe rešenje prihvatljivo i srpskoj i albanskoj strani.
"Kosovska kriza utiče i na jug Srbije i Vlada Srbije mora aktivnije da radi na poboljšanju uslova života u Preševu, Bujanovcu i Medveđi, kako Albanci iz tih opština nikada ne bi poželeli da se pridruže Kosovu", rekao je Montgomeri na trbini koju su organizovali Centar za demokratiju i razvoj juga Srbije i Regionalna informativna agencija JUGpres.
Montgomeri je rekao da je u rešavanju kosovske krize neophodno da se Srbija "još snažnije predstavi kao zemlja koja obezbeđuje visok stepen prava nacionalnim manjinama".
"Dok ova država vodi bitku za Kosovo pred međunarodnom zajednicom, nisu joj potrebni novi problemi na jugu Srbije", ocenio je Montgomeri i pozvao Vladu Srbije da se više angažuje na rešavanju problema u Preševu, Medveđi i Bujanovcu.
Jedini albanski poslanik u Skupštini Srbije i predsednik Partije demokratskog delovanja Riza Halimi rekao je da ne zna kolika je spremnost ljudi da prihvate realnost situacije.
"Vlada u Beogradu ima jedan stav, vlada u Prištini drugi. Ali, mora da se nađe način da se rešavaju obična životna pitanja ljudi na Kosovu. To je život koji ne može da čeka velika politička rešenja", ocenio je Halimi.
Halimi je izjavio da podela Kosova treba da se odbaci, jer bi mogla da inicira slične podele u regionu i nove sukobe.
