Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 09.Dec.2010, 12:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
VikiLiks u Topoli
TOPOLA,NJUJORK -
Mnogobrojnim novim domenima VikiLiksa u svetu priključen je i jedan srpski, koji je registrovan na sajtu wikileaks.org.rs u Topoli.
Vlasnik firme koja je postavila sadržaj VikiLiksa na svoj server Ivan Lekić rekao je FoNetu da je to učinio kako bi korisnicima obezbedio dostupnost informacija od javnog interesa.
"Nema tu nekih velikih motiva, niti smo mi neka politička organizacija, niti nas politika interesuje. Želeli smo da korisnicima >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << obezbedimo informacije od javnog značaja", rekao je Lekić.
On je naveo da je ta odluka doneta u trenutku kada su u zapadnoj Evropi počeli VikiLiksu da gase servere.
"Situacija je postala alarmantna kada su VikiLiks počeli da izguravaju sa zapadnoevropskog tržišta i da im gase servere u Francuskoj, Španiji, Velikoj Britaniji, Švajcarskoj... Zbog toga smo odlučili da im damo hosting prostor i poklonimo domen", rekao je Lekić.
Prema njegovim rečima, registracija VikiLiksa u Topoli obavljena je na osnovu zakona koji regulišu tu oblast u Srbiji, zbog čega nema razloga za intervenciju državnih organa.
"Ne postoji nikakav argument zbog kojeg bi se VikiLliks sklonio sa našeg servera. Za sada ne vidim razlog da bilo ko zahteva od nas da Vikiliks sklonimo sa servera jer je sve legalno registrovano, ali u slučaju da neka vladina agencija ili organizacija poput RATEL reaguje, mi ćemo na njihov zahtev morati da uklonimo Vikiliks sa servera", izjavio je Lekić.
Depeše o pritisku SAD na Nemačku
Američki zvaničnici su na Nemačku izvršili snažan pritisak da ne izda nalog za hapšenje agenata CIA koji su bili uključeni u otmicu jednog nemačkog državljanina, Haleda el Masrija, za koga su mislili da je terorista, otkrivaju diplomatske depeše koje je objavio veb-sajt "VikiLiks".
Kako piše "Njujork tajms", Džon Kenig, zamenik šefa američke misije u Berlinu, upozorio je Nemce u februaru 2007. godine da "pažljivo odmere svaki korak koji bi na tom putu mogao imati posledice po njihove odnose sa SAD".
Američki agenti su 2003. godine oteli Masrija, nemačkog državljanina libanskog porekla, držali ga u svom tajnom zatvoru u Avganistanu i mučili, da bi na kraju priznali grešku i oslobodili ga.
Američka zabrinutost zbog "slučaja Masri" vidi se u depešama poslatim iz SAD ambasadama u Nemačkoj, Španiji i Makedoniji, piše "Njujork tajms".
U njima se potvrđuje ono što su već pretpostavljali nemački opozicioni lideri koji su o tom slučaju vodili parlamentarnu istragu, a to je da je intenzivan politički pritisak iz Vašingtona učinio da Berlin nije nikada zatražio hapšenje i izručenje 13 operativaca CIA, protiv kojih je, na kraju, ipak podignuta optužnica u Madridu i Minhenu.
Tokom 2006. i 2007. godine, slučaj Masri bio je jedno od najtežih pitanja u odnosima Berlina i Vašingtona, a u Nemačkoj je rastao pritisak da se istraži praksa otmica osumnjičenih i slanja u tajne zatvore u trećim zemljama, na isleđivanje.
Masri je uhvaćen 31. decembra 2003. godine, kada je ulazio u Makedoniju, a bezbednost na granici ga je greškom pomešala sa operativcen Al Kaide sličnog imena.
On kaže da je kasnije predat agentima CIA, koji su ga odveli u Avganistan, gde je mučen, a pet meseci kasnije izbačen na put u Albaniji. Depeše pokazuju da su SAD bile posebno zainteresovane za saradnju španskih i nemačkih tužilaca. Španski sudovi su se umešali jer je avion kojim je transportovan Masri, leteo preko Španije.
"Ta koordinacija između tužilaca će iskomplikovati naše napore da upravljamo tim slučajem na diskretnom međuvladinom nivou", piše u jednoj depeši.
Depeše o kineskom nobelovcu Liju Sjaobou
Deo tajne diplomatske prepiske iz decembra prošle godine, koju je objavio "VikiLiks", odnosi se na kineskog disidenta Liju Sjaoboa, takođe navodi "Njujork tajms".
U depešama američkog ambasadora Džona Hantsmana prenosi se da je zvanični Peking bio veoma nezadovoljan američkim stavom prema Lijuu i da je tražio da Vašington prestane da koristi pitanje ljudskih prava kao izgovor za mešanje u unutrašnje stvari Kine.
U međuvremenu, 15. oktobra ove godine, Liju, koji je već dve godine u zatvoru, dobio je Nobelovu nagradu za mir.
"Njujork tajms" podseća da je prošlog meseca kineski državni savetnik Dai Binguo, najmoćnija figura kineske spoljne politike, otvoreno rekao američkom državnom sekretaru Hilari Klinton da njegova vlada smatra tu Nobelovu nagradu delom američke zavere da bi se Kina dovela u nezgodan položaj.
List smatra da nije jasno zašto je Kina od nagrade za Lijua načinila "crvenu liniju" svoje spoljne politike i dala na znanje da će stav drugih država prema ovogodišnjoj Nobelovoj nagradi za mir odrediti njihov odnos sa Pekingom.
Politički analitičari na koje se poziva "Njujork tajms" misle da je Lijuov manifest - "Povelja 08" - suviše radikalan i da predstavlja pretnju da je novo istaknuto mesto u svetu Kini dalo utisak preteranog uticaja.
Smatra se i da su kineski lideri zauzeli tvrdu nacionalnu poziciju u vreme kada počinje nadmudrivanje oko sastava novog rukovodstva u 2012. godini.
Desetine depeša Stejt departmenta pokazuju da su američke diplomate pažljivo pratile šta Liju i drugi aktivisti rade, kao i da su redovno vršili pritisak na kineske zvaničnike da poštuju međunarodne norme osnovnih sloboda.
Što se tiče Lijua, zvaničnici američke ambasade su se redovno sastajali sa njegovom suprugom i prijateljima.
Amerikanci su u više navrata tražili njegovo puštanje na slobodu.
Među depešama se navodi i odgovor Ding Sijaovena, koji je u kineskom ministarstvu spoljnih poslova zamenik šefa odseka za SAD, koji je ambasadoru Hantsmanu poručio da su, bez obzira na prava slobode govora i okupljanja, osnovna ljudska prava pravo na hranu i krov nad glavom, a u toj oblasti je Kina učinila značajan napredak.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
