Izvor: Večernje novosti, 04.Maj.2014, 22:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tita pamte od Triglava do Đevđelije
Skoro dve hiljade građana iz svih krajeva bivše Jugoslavije odalo je i u nedelju, tri i po decenije od njegove smrti, počast nekadašnjem predsedniku SFRJ Josipu Brozu Titu, posetom Kući cveća, gde je sahranjen. Ni kiša, ni nešto hladnije vreme nisu ih sprečili da se upute u Beograd iz Rijeke, Ljubljane, Banovića, Teslića, makedonskih Kočana. Oni nešto stariji, koji pamte Titovo doba, okupljeni ispred njegovog spomenika žale za starim vremenima, koja su, uvereni su, daleko bolja od ovih >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << sadašnjih, a mlađi, odrasli na pričama o dobrom životu, iz radoznalosti žele da vide i tu čuvenu Kuću cveća u kojoj počiva maršal i predsednik velike države. Enesu Hadžiavdiću nije bilo teško da na godišnjicu potegne iz Tuzle. Kaže da je tamošnje udruženje „Josip Broz Tito“, čiji je član, organizovalo dva autobusa koji su stigli u Beograd. - Tito je jedini čovek kojem se danas mogu i želim pokloniti - kaže Hadžiavdić. - I sad bih zaplakao zbog njegove smrti, a ne onda. Ja sam poslednja generacioja Titovih vojnika, jer sam te 1980. godine služio vojsku u Travniku. Bila je nedelja kad je umro i imali smo izlazak u grad, ali smo se svi vratili u kasarnu kada smo čuli tužnu vest... I Pejo Divković je došao iz grada soli, i to sa suprugom, snahom i prijom. Kaže da bi došao i peške kad bi neko organizovao takvo putešestvije. - Njegova vremena su bila dobra vremena, svi su radili i niko nije sejao seme razdora među ljudima - priča Pejo. - Išao si gde hoćeš, niko te nije pitao ni ko si, ni kako se zoveš. Mašta ti je bila granica, a sad smo morali dve carine da pređemo da bismo došli u Kuću cveća. Turistički se u srpskoj prestonici našla i Danijela Augustin, iz Bazela, čiji koreni po ocu vuku do ovih prostora. Često, kaže, dolazi u Beograd, ali nikada nije bila na Titovom grobu. Kako se sada pogodila i godišnjica, odlučila je da konačno vidi mesto gde je sahranjen, uverena je, veliki državnik. - Bio je gigantska politička ličnost, u svetskim okvirima, i ljudi izvan Jugoslavije su ga poštovali kao uticajnog i mudrog državnika - kaže Danijela. PETOKRAKE I dosta Beograđana je došlo u nedelju u Kuću cveća. Pojedini su stavili kape sa petokrakama na glavu, okačili orden, a većina je donela cveće i vence. Ema Gavrilović kaže da nijedne godine u prethodne 34 nije propustila da dođe. - Volela sam ga i dok sam živa odavaću mu poštu, jer u njegovo vreme sam imala lep život - kaže Ema.BEZ JOVANKE OVO je prva godišnjica Titove smrti obeležena bez Jovanke Broz, koja je preminula 20. oktobra prošle godine. Ranijih godina ona je prva, pre svih, dolazila na grob, u sedam sati ujutru.OD BRAVARA DO VLADARA Josip Broz Tito upravljao je Jugoslavijom punih 35 godina. Na vlast je došao posle Drugog svetskog rata, u kojem su partizanske jedinice kojima je komandovao, paralelno uz oslobodilačku borbu od Nemaca, izvršile i komunističku revoluciju. Rođen je 1892. godine u Kumrovcu u porodici Franje i Marije Broz. Tačan datum njegovog rođenja nije poznat, ali je rođendanom smatran 25. maj, što je proslavljano u skladu s jakim kultom ličnosti koji je sistematski građen tokom njegove vladavine. Završio je bravarski zanat u Sisku, posle čega je radio u bravarskoj radionici u Zagrebu. Kao austrougarski kaplar učestvovao je u Prvom svetskom ratu - između ostalog i u borbama protiv srpske vojske. Ranjen je i zarobljen u Rusiji 1915, posle čega je pobegao iz zarobljeništva i učestvovao u Oktobarskoj revoluciji. U Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca se vratio krajem oktobra 1920, kada je postao član Komunističke partije, a 1937. njen generalni sekretar, posle smenjivanja i streljanja Milana Gorkića. Radio je 1936. i 1937. u Kominterni u Moskvi u vreme kad je likvidiran znatan broj jugoslovenskih komunističkih prvaka. Iz Drugog svetskog rata je izašao kao legendarni vođa. Odbio je Staljinov pritisak 1948, nakon čega je decenijama dobijao značajnu finansijsku i vojnu pomoć (vojnu većinom do polovine pedesetih) od SAD. Bio je jedan je od osnivača Pokreta nesvrstanih, što je u tadašnjim međunarodnim okolnostima imalo veliki značaj.U unutrašnjoj politici ostavio je ustrojstvo koje je, kako smatraju mnogi istoričari, na kraju razorilo Jugoslaviju - Ustav iz 1974. godine. Te godine je izabran i za doživotnog predsednika Jugoslavije. Umro je 4. maja 1980. godine u bolnici u Ljubljani. Sahranjen je 8. maja, a na poslednji ispraćaj stiglo je 209 delegacija iz 127 zemalja.
Nastavak na Večernje novosti...
