Izvor: Vesti-online.com, 23.Jan.2014, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tadićev kambek
Nekadašnjeg predsednika Srbije Borisa Tadića vredelo je kritikovati dok je bio najuticajniji čovek u državi, bez obzira koliko to nije imalo efekta i koliko se on na to nije obazirao. Pristojnost nalaže da se oštrica kritike ne šilji na osobi koja više nije u mogućnosti da odlučuje o bitnim državnim stvarima.
Jelena Arsenović
Ipak, insistiranjem počasnog predsednika DS da na Glavnom odboru >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << postavi pitanje poverenja u sadašnjeg stranačkog lidera, Tadić je sebe ponovo doveo na teren poželjnih kritika.
Prosto je neverovatno koliko je energičnosti nekadašnji prvi čovek demokrata pokazao dok je gostovao na RTS u emisiji "Oko" i to pre svega na jednoj temi - zašto je baš sada potrebno osporavati partijskog lidera? U momentu kada predsednik Skupštine Srbije Nebojša Stefanović raspisuje izbore za Beograd, na kojima se Dragan Đilas već odranije prijavio kao kandidat DS za gradonačelnika!
I za političke neznalice logično je bilo rezonovanje da se unutarstranačka trvljenja ostave po strani dok traju predizborne utakmice. Pogotovu kad se radi o stranci koja je do pre godinu i po dana imala vlast, a kojoj od gubitka predsedničkih izbora, koje je izgubio upravo Tadić, izmiče na svim nivoima.
Demokrata nema u Republici, niti u brojnim varošima širom Srbije, računajući tu i prestoni Beograd. Još se jedino nekako drži Pajtić u Vojvodini, ali je s naraslom i nezajažljivom ambicijom naprednjaka pitanje koliko će to da potraje jer zna se ko prvi napušta brod koji tone.
I u takvim nezahvalnim okolnostima, deo demokrata predvođen Tadićem kreće u rušenje Dragana Đilasa?! Zašto sada, zbog čega se uoči trke na 100 metara izuva sprinter? Onaj koji bi u slučaju pobede mogao udahnuti novu snagu požutelima. I, što je još važnije, ojačati opoziciju.
Izbori u Beogradu biće na kraće staze od ključne važnosti za srpsku državu. Od njih će zavisiti da li će Srbija upasti u mrak autokratije i naprednjačkog opsenarstva ili će birači u glavnom gradu po ko zna koji put pokazati da se ne mogu spakovati pod jedan šinjel. Tu više nije važno dati glas za DS, već ne dati glas za naprednjake, baš kao što se rezonovalo na poslednjim predsedničkim izborima, ali obrnuto. Nije bilo važno da pobedi Nikolić, već da izgubi Tadić, kako bi se razbila ogromna koncentracija moći okupljena u DS i njenom lideru.
Kako Srbija ne bi upala u totalitarni režim jednog čoveka, u ovom slučaju Aleksandra Vučića, važno je igrati na igrače koji mogu da mu pomute račune i čiji glasači bi poslali jasnu poruku da na pristaju na jednoumlje. Čak i po cenu da se ideološki ili naravno uopšte ne slažete sa Vučićevim glavnim oponentom. Jer, nažalost, u Srbiji se nastavlja nužnost glasanja za manje zlo, s obzirom da je ideologija odavno zamrla i da je preostala samo gola taktika osvajanja vlasti.
Ima i takvih malicioznih komentara koji smatraju da je Tadićev momentum za rušenje Đilasa samo pokazao ono što se i od pre znalo - odsustvo talenta za politiku bivšeg predsednika države. Njegovo odbijanje da se odloži preispitivanje stranačkog vrha uz obrazloženje da će to voditi slabom izbornom rezultatu krajnje je neubedljivo. Koga bi, ako ne Đilasa, DS u mesec i po dana, koliko će trajati kampanja, mogla da promoviše u ozbiljnog kandidata za prvog čoveka prestonice? DS sebi ne može da dozvoli poziciju naprednjaka koji još uvek nemaju svog igrača za gradonačelnika. Ne, pored ovakve naprednjačke medijske mašinerije pljuvanja.
Sa Đilasom koji pre sadašnjih gradskih otaca obilazi most koji su njegovi započeli šanse ipak postoje. Zato je dobro što u nedelju tadićevci nisu uspeli jer za puč uvek ima vremena, bez obzira na iskrenost motiva. To je bar DS više puta pokazala.
Nastavak na Vesti-online.com...
