Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 11.Apr.2011, 01:41   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Tadić u Kuvajtu na Biznis forumu

KUVAJT -

Državna delegacija Srbije, koju predvodi predsednik Boris Tadić, završava danas dvodnevnu zvaničnu posetu Kuvajtu, učešćem na Biznis forumu privrednika dve zemlje, što će biti prilika da se sagledaju mogućnosti za proširenje ekonomske saradnje i investicija.

Predsednik Tadić razgovarao je juče u Kuvajtu sa šefom te države, emirom Sabah Al Ahmed Al Džaber Al-Sabahom, predsednikom vlade >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << Naser Al-Mohamed Al-Ahmad Al-Sabahom i sa predsednikom Nacionalne skupštine Džasim Al-Kharafijem.

Tadić je emiru zahvalio na doslednoj politici Kuvajta kad je reč o Kosovu i Metohiji, pošto ta zemlja nije priznala jednostrano proglašenu nezavisnost južne srpske pokrajine.

Posle susreta delegacija Srbije i Kuvajta, u emirovoj palati potpisana su i četiri međudržavna sporazuma, među kojima Memorandum o razumevanju u oblasti odbrane, trgovinski sporazum, sporazum o vazdušnom saobraćaju i o ukidanju viza na diplomatske i službene pasoše.

Šansa za srpsku privredu

Kuvajt je izuzetno atraktivno tržište za ekonomsku saradnju, s obzirom na komparativne prednosti kao što su stabilna politička situacija, liberalna ekonomska politika vlade i veliki prihodi od nafte, ali i stalna potreba za uvozom robe, hrane, radne snage i tehničke inteligencije, ocenjuju eksperti Privredne komore Srbije uoči današnjeg biznis foruma privrednika dve zemlje.

Državna delegacija Srbije, koju predvodi predsednik Boris Tadić, od juče je u zvaničnoj poseti Kuvajtu, a učesnici srpsko-kuvajtskog Biznis foruma ocenjuju da će taj skup biti dobra prilika da se sagledaju mogućnosti za proširenje dvostrane ekonomske saradnje i investicija.

Hrana, voda, meso, lekovi…

Posle petoktobarskih promena u Srbiji, Kuvajt je bio aktivan učesnik tokom veoma važnih pregovora SCG i Pariskog kluba (Kuvajt je jedan većih poverilaca), gde je pružio punu podršku našoj zemlji za otpis dela našeg duga u skladu sa "napuljskim uslovima", ali se, kad je reč o sopstvenom potraživanju, opredelio za "rusku formulu", odnosno da se to pitanje bilateralno reguliše.

To pitanje je konačno rešeno 23. decembra 2009. godine u Kuvajtu, potpisivanjem Sporazuma o reprogramu duga između Republike Srbije, kao zajmoprimca i Kuvajtske državne agencije za investicije (KIA), kao zajmodavca.

Posle završetka rata u Iraku, odnosno, nakon promene režima u Bagdadu, Kuvajt je postao jedan od glavnih punktova za ekonomski prodor prema toj zemlji.

U skladu s tim, kuvajtsko tržište je potpuno otvoreno i preplavljeno proizvodima iz celog sveta, uključujući i one proizvode za koje procenjujemo da bi bili i naša šansa kao što su hrana, voda, meso, lekovi, nameštaj, proizvodi crne i obojene metalurgije.

Istovremeno, to tržište je i veoma probirljivo, ali velike platežne moći, tako da je sposobno da apsorbuje veliku ponudu, pod uslovom dobrog kvaliteta i konkurentnih cena.

S obzirom na veoma oštru konkurenciju i činjenicu da srpska građevinska operativa više nije konkurentna kao pre, mogućnosti za saradnju sa Kuvajtom bile bi daleko veće ukoliko bi srpska građevinska preduzeća, koja imaju izuzetne reference u ovom regionu, osnivala zajedničke kompanije sa lokalnim partnerima, jer je moguće angažovanje na specifičnim poslovima u kojima lokalne kompanije nemaju iskustva, smatraju u srpskoj Komori.

To bi omogućilo stalno prisustvo u ovoj zemlji, ali je značajno i sa aspekta zajedničkog nastupa u trećim zemljama na realizaciji projekata koje finansira OPEK i drugi arapski fondovi, uz kreditiranje isporuka opreme iz naše zemlje.

Svetska finansijska kriza je, međutim, umnogome otežala i zaustavila investicije u građevinarstvu u Kuvajtu, tako da ostaje da se ispita mogućnost saradnje u izgradnji infrastrukture, konkretno železnice, na specifičnim poslovima.

Modernizacija tenkova

Vojno-privredni sektor je, takođe, adut Srbije, a ugovor preduzeća SDPR sa kuvajtskom stranom o modernizaciji ranije isporučenih tenkova M84, potvrđuje značaj i rejting naše vojne industrije u svetskim razmerama.

Saradnja u oblasti turizma bi mogla postati veoma bitna, imajući na umu da je nacionalna turistička ponuda, sa planinskim, banjskim i rekreativnim centrima, izuzetno atraktivna za turiste iz svih zemalja Zaliva. Tome bi, svakako, doprinelo uvođenje direktne avio linije "Jat ervejza" iz Beograda do El Kuvajta, navodi PKS.

Ne treba izostaviti ni sektor petrohemije, koji je, uz izgradnju infrastrukturnih objekata i razvoj poljoprivrede, jedan od prioriteta Kuvajta, a gde naša preduzeća realno mogu da dobiju poslove na održavanju ili kao podizvođači u izgradnji novih postrojenja.

Nekretnine i turizam

Na osnovu do sada pokazanog interesa, kuvajtski kapital bi najpre mogao da se angažuje u sektoru nekretnina i turizma kroz ulaganja u izgradnju poslovnih, hotelskih i banjskih kapaciteta. Potencijalni sektor je poljoprivreda, pri čemu bi sa potencijalnim partnerima trebalo napraviti dugoročne aranžmane ulaganja u proizvodnju zdrave hrane i uzgoja krupne i sitne stoke radi izvoza u Kuvajt.

Robna razmena Srbije i Kuvajta je skromna i u 2010. godini je u tu zemlju ostvaren izvoz u vrednosti svega 161.000 dolara, a uvoz 1,16 miliona.

U 2010. godini u Kuvajt smo najviše izvozili drvena, tapacirana sedišta, transformatore sa tečnim dielektrikom, aparate za mehanoterapiju, preparate za kosu, proizvode za ulepšavanje i negovanje kože, instrumente i aparate za zubarstvo, a uvozili polietilen, etilen glikol, polimere etilena, delove za motore.

Najveći izvoznici bili su "Simpo" Vranje, "ABS Minel trafo" Mladenovac, "Farma plus" Beograd, "Vecom", "Tehnodent" Vrnjačka Banja, a uvoznici "Ultrapolymers" Beograd, "Resinex fac" Novi Sad, "Invej" Beograd, "Đovani plast" Svrljig, "Tipoplastika" Gornji Milanovac.

Izgrađeni simboli

Još davne 1964. između dve zemlje je potpisan Sporazum o tehničkoj saradnji, a 1980. Kuvajt je bio prva zemlja koja je pružila materijalnu podršku jugoslovenskom Programu ekonomske stabilizacije, što je imalo pozitivan uticaj i na finansijske institucije drugih zemalja.

Tih godina je započela i veoma plodna saradnja između dve zemlje koja se očitovala u stalnom povećanju robne razmene koja je 1980. iznosila 22,3 miliona dolara.

Najvažniji izvozni proizvodi tadašnje Jugoslavije bili su predivo i tkanine, nameštaj, rezana građa, prehrambeni proizvodi, vozila i prikolice, deterdženti, keramičke pločice, papir i drugo.

Posebno je bila razvijena saradnja u oblasti izgradnje kapitalnih objekata u Kuvajtu.

Građevinska preduzeća - "Energoprojekt", "Ivan Milutinović", "Rad", "Unioninženjering", izgradila su mnoge, izuzetno značajne privredne objekte kao što su luke Doha i Failaka, dovršenje luke Šuvajh, postavljanje lukobrana Salmija sa jahting klubom, vodotornjeve visine 187 metara, kapaciteta 9.000 kubika koji su postali simbol ove zemlje.

Jedan od značajnijih sektora, koji je uz manje oscilacije, konstantno imao značajno mesto u privrednoj razmeni dve zemlje je sektor vojno-privredne saradnje (tenk M-84).

U periodu posle 1990. došlo je do zastoja u privrednim odnosima dve zemlje, što se očitovalo u smanjenom obimu robne razmene i gotovo potpunom odsustvu jugoslovenskih preduzeća u realizaciji investicionih projekata u Kuvajtu.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...