Izvor: Blic, 11.Nov.2009, 16:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sto godina graditeljskog čuda
Objekat je izgrađen za samo dve godine po projektu Marsela Komora i Dežea Jakaba. Povodom sto godina od početka gradnje Gradske kuće, postavljena je dekorativna rasveta i najlepše zdanje na severu Bačke noću osvetljava 565 svetiljki i reflektora.
Od kada su u jesen 1910. godine skinute skele s kitnjaste palate s krovom od keramike iz pečujske fabrike "Žolnai” oči Subotičana su neprekidno bile uprte u simbol ondašnje vlasti. I danas, posle 100 godina, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << njihovi potomci, kad god se vraćaju s puta uzvikuju "Eno tornja!” jer najlepše gradsko zdanje iz daleka, kroz ravnicu, nadvisuje betonske blokove.
Izgradnju Gradske kuće pratila je podjednako ljubav i mržnja, a tadašnji gradonačelnik Karolj Biro "bio je jako zabrinut kada su mu Marcel Komor i Deže Jakab, projektanti iz Budimpešte, saopštili da zdanje neće biti građeno u baroku, nego u stilu secesije”.
- Komisija za izgradnju Gradske kuće zahtevala je da se projekat izmeni, ali su Komor i Jakab uspeli da ubede pobornike baroka da dozvole gradnju po njihovoj zamisli. Objekat je građen od 1908. do 1910. godine, a još dve godine se radilo na njegovom uređenju. Od kada je useljena Gradska kuća predstavlja simbol vlasti, a u njoj su prostorije Gradske uprave sa pratećim službama, uslužni centar za građane, Istorijski arhiv, Zavod za zaštitu spomenika kulture i druge institucije bez kojih grad ne bi mogao da funkcioniše - kaže Svetislav Milanković, sekretar Gradskog muzeja.
Sednice lokalnog parlamenta, venčanja, koncerti i druge svečanosti održavaju se u Velikoj većnici, jednoj od najlepših sala u regionu, a Gradsku kuću čine posebnom i Plava, Zelena i Žuta sala koje krase šare flore u stilu secesije, odnosno lale i margarete i drugi detalji mađarskog i rumunskog folklora. Vitraži na prozorima u Velikoj većnici rađeni su u radionici Mikše Rota iz Budimpešte, dok je šest čuvenih vitraža mađarskih kraljeva nacrtao Šandor Nađ.
Donedavno u velelepnom zdanju, koje se prostire na 5.838 kvadratnih metara, nalazio se i Gradski muzej, a od kada su stalna postavka i kancelarije preseljene stručnjaci ove ustanove organizuju posetu graditeljskom čudu od utorka do petka, od 9 do 15 časova, i subotom od 9 do 12 sati. Povodom sto godina od početka gradnje, Gradska kuća dobila je novo noćno ruho zahvaljujući dekorativnoj rasveti koju čini 565 svetiljki i reflektora.
Saša Vučinić, gradonačelnik Subotice, kaže da nijedan Subotičanin ne može da zamisli grad bez Gradske kuće jer je ona "naša mera i lepota”.
Gradska kuća je naš svetionik od kojeg polazimo i kome se uvek vraćamo. Ovako obasjana osvetljava naše puteve i daje sigurnost koju pruža dom - zaključuje ponosno Vučinić.
Spoj umetnosti i zanata
Gradska kuća visoka je 76 metara, a terasa Vidikovca se nalazi na 45,5 metara.
Duga 105,08 i široka 55,56 metara ona je nesvakidašnji spoj umetnosti i zanata. Graditelji su imali težak zadatak jer se prilikom kopanja temelja pojavio problem sa peskovitim tlom i teren je danima utvrđivan deblima.
Panika zbog tornja
Boško Krstić, književnik, u monografiji "Subotica” piše da su izgradnju Gradske kuće "pratile strašne priče o pogibiji radnika.
- Kada su skinute skele, na trgu je bila pijaca i jednog dana izbila je uzbuna koju je izazvala baka uzviknuvši "Ruši se toranj”. Jasno, toranj se nije rušio, već se ženi zbog oblaka koji su jurili iznad tornja samo učinilo - navodi Boško Krstić u knjizi.
