Izvor: Vesti-online.com, 09.Dec.2014, 13:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija i Bugarska traže obeštećenje
Ministri energetike zemalja članica EU skupili su se danas u Briselu kako bi razgovarali o energetskoj budućnosti u okolnostima odustajanja Rusije od gradnje gasovoda Južni tok. Na sastanak nisu pozvani predstavnici Rusije uprkos javnim istupima čelnika EU da "nemaju ništa protiv gradnje gasovoda ukoliko se to bude odvijalo prema pravilima Unije".
Nije pojašnjeno kada su i kakvu tačno kompenzaciju Srbija i Bugarska zatražile
Uoči početka >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << sastanka u Briselu se pronela informacija da su Bugarska i Srbija zatražile kompenzaciju za izgubljenu investiciju, kako od Brisela tako i Moskve, ali i da o tome na današnjem radnom ručku neće biti reči jer je to "unutrašnje pitanje EU" a današnjem sastanku prisustvuje i šef američke diplomatije Džon Keri koji će zajedno sa Federikom Mogerini, evropskom šeficom diplomatije.
Nije pojašnjeno kada su i kakvu tačno kompenzaciju Srbija i Bugarska zatražile, ali su izgledi za obeštećenje gotovo beznačajni jer Rusija za prekid projekta krivi Brisel, a ovi Moskvu.
Baltički model
Postavlja se pitanje šta su Evropi aleternative u ovim okolnostima. Zato se danas u Briselu razgovara o projektima na Baltiku, poput terminala za tečni naftni gas "Sloboda" u Litvaniji. Reč je o terminalu koji nije povezan cevima, pa tako u njega gas može dopremati bilo ko tankerima. Isti takvi terminali se grade i u Helsinkiju i Talinu u Estoniji, a ovaj model će biti primenjen i na jugu Evrope.
Dok srpski premijer ne otkriva karte posle razgovora s ruskim premijerom Dmitrijem Medvedevim, njegov bugarski kolega Bojko Borisov je jasan. On je na sednici parlamenta u Sofiji izjavio da će njegova vlada danas u Briselu zatražiti da se nastavi s radom na Južnom toku.
- Još verujem u Južni tok jer je to korisno za moju zemlju. Indirektni prihodi bi bili 400 miliona evra i zatražio sam od vicepremijera Tomislava Dončeva i ministra energetike Temenžuke Petkove da to istaknu danas u Briselu - rekao je Borisov.
Međutim, izgleda da su u Briselu taj projekat precrtali, a današnji sastanak služi samo da se vidi kakve su alternative.
- Veoma smo jasni kad je reč o energetici da projekat Južnog toka ne treba nastaviti jer je reč o energetskoj bezbednosti jer Južni tok nikada nije predstavljao diversifikaciju dobavljača gasa. To je bio zamišljeni gasovod koji bi zaobilazio Ukrajinu, ali bi gas bio isti (ruski) a mi težimo raznovrsnosti dobavljača - rekao je neimenovani zvaničnik u Briselu.
Kako Rusija nije pozvana na sastanak, ruski ministar energetike Aleksandar Novak je rekao da se planovi Moskve ne menjaju.
- Mi nismo članica EU i nemamo nameru da učestvujemo u takvim sastancima - rekao je Novak za agenciju TASS.
Neformalnom sastanu u Briselu prisustvuju ministri energetike Bugarske, Mađarske, Slovenije, Austrije, Hrvatske, Italije, Grčke i Rumunije, a sazvao ih je Maroš Šefčovič, potpredsednik Evropske komisije za energetiku.
Sjedinjene države, Poljska i baltičke zemlje su najoštriji protivnici izgradnje Južnog toka jer smatraju da se time povećava zavisnost Evrope od isporuka ruskog gasa, a isto misli i Ukrajina koja tvrdi da bi to jako umanjilo važnost protoka ruskog gasa u EU preko ukrajinske teritorije.
Ne misle svi isto, pa je tako Viktor Orban, premijer Mađarske, koja je veoma voljna da izgradi deonicu Južnog toka na svojoj teritoriji, ocenio da je "Evropska unija neumorno radila na tome da podrije projekat Južni tok".
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
Nastavak na Vesti-online.com...
