Izvor: B92, 05.Feb.2021, 09:16

Slučaj Momčila Perišića: Tri godine zatvora zbog odavanja tajni američkom obaveštajcu

Afera koja je uzdrmala Srbiju pre dvadeset godina dobila je danas epilog pred Višim sudom, ali reč je o prvom činu. Osuđeni imaju pravo žalbe.

Jedan motel na Ibarskoj magistrali, jedan visoki general u penziji, jedan strani obaveštajac, papiri, torbe i vojni kontraobaveštajci koji upadaju na sumnjivi sastanak, a sve se nastavlja sukobima političara, bezbednjaka.

Od ovog scenarija za špijunski triler, koji je u realnosti "pisan" pre skoro dve decenije, danas nije >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << mnogo toga ostalo.

Ništa mnogo, osim sudskog procesa protiv Momčila Perišića - nekadašnjeg načelnika Generalštaba Vojske Jugoslavije tokom ratnih sukoba devedesetih, disidenta režima Slobodana Miloševića, jednog od političkih lidera Demokratske opozicije Srbije (DOS), potpredsednika prve demokratski izabrane Vlade Srbije pod vođstvom premijera Zorana Đinđića.

Viši sud u Beogradu osudio je u petak, 5. februara 2021. Momčila Perišića na tri godine zatvora, zbog špijunaže, odnosno odavanja tajnih podataka američkom obaveštajcu.

Pored Perišića, osuđeni su i pukovnik Miodrag Sekulić i nekadašnji pripadnik vojske Vladan Vlajković, na po godinu i po dana zatvora.

Ovo je prva prvostepena presuda u ovom slučaju, posle više od 18 godina od pokretanja postupka, još 2002. godine.

Na nju i odbrana i tužilaštvo imaju pravo da uloži žalbu Apelacionom sudu u Beogradu.

Momčilo Perišić bio je potpredsednik Vlade koju je predvodio Zoran Đinđić, a njegova stranka deo koalicije koja je srušila Slobodana Miloševića.

Njegova vojnička karijera prekinuta je 1998. godine smenom sa najvišeg mesta - načelnika Generalštaba.

"Teško je zamisliti veću aferu - general Perišić je bio dugogodišnji načelnik Generalštaba, disident od Miloševićevog režima u poznoj fazi, jedan od lidera tadašnje vladajuće koalicije, potpredsednik Vlade Srbije zadužen za vojsku.

Gde ćete više i veće", priseća se novinar nedeljnika "Vreme" Filip Švarm.

U martu 2002. godine, iznenada je odjeknula vest da su pripadnici vojnih službi uhapsili vicepremijera Perišića u jednom motelu na Ibarskoj magistrali i to u toku sastanka sa navodnim američkim obaveštajcem Džonom Nejborom, u čijoj su torbi pronađena dokumenta koja terete Perišića.

"Mi smo bili zgranuti kad se to desilo - ja ne znam da je iko iz Vlade pozvan u istrazi, ja nisam bio deo te istrage.

"Odmah je tražena dozvola da se pretrese Perišićev kabinet, što je Zoran Đinđić bez problema prihvatio jer je znao da nema apsolutno nikakve naše odgovornosti", kaže još jedan tadašnji potpredsednik Vlade Srbije Žarko Korać.

Dodaje da je hapšenjem Perišića otvoren čitav niz pitanja na koje do danas nema odgovora.

"Koliko ja znam, Perišić je uhapšen u motelu čijeg vlasnika je poznavao još iz Zadra i on se jeste sastao sa službenikom američke ambasade, ali ne znam šta je sa njim radio, to se ticalo isključivo njega.

Postavlja se pitanje za šta Perišića optužuju, otkada ga prate i od kada on navodno radi za američku službu jer on nije ni običan vojnik, ni general - već je bio načelnik Generalštaba dok ga Milošević nije smenio."

Posle kraćeg zadržavanja, američki državljanin Džon Nejbor je pušten zbog diplomatskog imuniteta, a ubrzo i povučen iz Srbije.

"Mislim da su naše vlasti bile obaveštene o nekim njegovim aktivnostima, da su znali da je on predstavnik američke obaveštajne zajednice.

"Americi to nije nanelo veliku štetu, nisu imali velikog interesa da produbljuju sukob sa Srbijom, dok je Srbija mala zemlja koja je zavisna od stava i uticaja SAD, pa Srbiji nije bilo u korist da se to pumpa", kaže novinar Filip Švarm.

Ipak, odmah posle spektakularnih vesti o hapšenjima, špijunska afera postala je - politička.

"Svaka špijunska afera je i politička - to je neodvojivo jedno od drugog.

"Kada imate špijunsku aferu, imate i političke posledice koje se vide u drugačijoj strukturi moći nakon slučaja", kaže Švarm.

Vladajuća koalicija u Srbiji, koja je smenila režim Slobodana Miloševića 2000. godine, ubrzo se podelila na dva tabora - premijer Srbije Zoran Đinđić predvodio je republičku vlast i kontrolisao uglavnom policijske snage, dok je predsednik Savezne Republike Jugoslavije Vojislav Koštunica uticaj imao na saveznom nivou vlasti i u vojnim snagama.

Ratni sukob na prostoru bivše Jugoslavije zatekao je Momčila Perišića u Zadru, da bi brzo napredovao preko mesta komandanta Bilećkog korupsa i Treće armije, do načelnika Generalštaba Vojske Jugoslavije.

Bio je na čelu vojske tokom ratnih sukoba u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj, da bi u novembru 1998. godine, u osvit ratnih sukoba na Kosovu, odlukom Slobodana Miloševića bio smenjen.

Ratni sukob na prostoru bivše Jugoslavije zatekao je Momčila Perišića u Zadru, da bi brzo napredovao preko mesta komandanta Bilećkog korupsa i Treće armije, do načelnika Generalštaba Vojske Jugoslavije.

Bio je na čelu vojske tokom ratnih sukoba u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj, da bi u novembru 1998. godine, u osvit ratnih sukoba na Kosovu, odlukom Slobodana Miloševića bio smenjen.

U vreme kada se odigrao susret Perišića i Nejbora, pravosudni sistem Srbije izgledao je potpuno drugačije - ponajviše zato što je, osim civilnog, u zemlji tada postojalo i vojno pravosuđe.

Proces pred vojnim sudovima je pokrenut 2004. godine, ali je već naredne godine prekinut jednim međunarodnim procesom - general Perišić morao je da se pojavi pred Haškim tribunalom i odgovara na optužbe za ratne zločine.

"Možda se neko nadao da će general Perišić biti osuđen u Hagu, pa da će proces zamreti sam od sebe - ali to se nije desilo.

"Posle njegovog povratka, sve se u zemlji promenilo, akteri nisu više bili ni blizu vlasti, pa se proces radi javnog mnjenja održavao na niskom nivou", kaže novinar Filip Švarm.

Proces protiv Perišića nastavljen je 2014. godine, a sudija Nataša Albijanić donela je odluku da se suđenje zatvori za javnost.

"Perišić je optužen za špijunažu, ali ne za onu iz finansijske koristi, iako se o tome spekulisalo u medijima 2002. godine.

"To je ozbiljno krivično delo za koje je zaprećena kazna do 15 godina zatvora, ali mi smo tražili oslobađajuću presudu", kaže Novak Lukić, Perišićev advokat .

U vreme kada se odigrao susret Perišića i Nejbora, pravosudni sistem Srbije izgledao je potpuno drugačije - ponajviše zato što je, osim civilnog, u zemlji tada postojalo i vojno pravosuđe.

Proces pred vojnim sudovima je pokrenut 2004. godine, ali je već naredne godine prekinut jednim međunarodnim procesom - general Perišić morao je da se pojavi pred Haškim tribunalom i odgovara na optužbe za ratne zločine.

"Možda se neko nadao da će general Perišić biti osuđen u Hagu, pa da će proces zamreti sam od sebe - ali to se nije desilo.

"Posle njegovog povratka, sve se u zemlji promenilo, akteri nisu više bili ni blizu vlasti, pa se proces radi javnog mnjenja održavao na niskom nivou", kaže novinar Filip Švarm.

Proces protiv Perišića nastavljen je 2014. godine, a sudija Nataša Albijanić donela je odluku da se suđenje zatvori za javnost.

"Perišić je optužen za špijunažu, ali ne za onu iz finansijske koristi, iako se o tome spekulisalo u medijima 2002. godine.

"To je ozbiljno krivično delo za koje je zaprećena kazna do 15 godina zatvora, ali mi smo tražili oslobađajuću presudu", kaže Novak Lukić, Perišićev advokat .

"Njega je veoma pogodilo ovo suđenje, priča koja traje skoro dve decenije", kaže Lukić.

On je pred Hagom odbio bilo kakvu nagodbu i praktično oslobodio krivice Vojsku Jugoslavije za događaje u Srebrenici."

Perišić je pred Haškim tribunalom najpre osuđen na 27 godina zatvora, a potom oslobođen optužbi da je pomaganjem i podržavanjem Vojske Republike Srpske u Bosni i Hercegovini i Vojske Srpske krajine u Hrvatskoj doprineo zločinima u Sarajevu, Srebrenici i u raketnom napadu na Zagreb.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Izvor: BBC News na srpskom

Nastavak na B92...