Izvor: B92, Beta, 19.Jan.2010, 02:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Skupština o Srebrenici 2. februara?
Beograd -- Poslanici Skupštine Srbije drugog februara trebalo bi da počnu rasprava o rezoluciji o Srebrenici, piše "Blic".
U planu je da se tada i dan kasnije na dnevnom redu parlamenta nađe i rezolucija koja bi osudila sve zločine počinjene nad Srbima tokom rata u bivšoj Jugoslaviji. "Blic" prenosi da je jedina tačka sporenja među partnerima u vladajućoj koaliciji za sada kako okvalifikovati zločin u Srebrenici - kao genocid, na šta ne pristaje SPS, ili kao težak zločin.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />
Za sada je izvesno da za rezoluciju neće glasati koalicija SPS-JS, ukoliko zločin u Srebrenici bude okarakterisan kao genocid, dok na kvalifikaciju „teškog zločina” ne pristaje LDP.
Socijalistima će biti ponuđena nova verzija, po kojoj će masakr u Srebrenici biti tretiran kao težak zločin.
Međutim, u posebnoj preambuli biće citirana presuda Međunarodnog suda pravde (MSP) u Hagu, gde je jasno navedeno da se u Srebrenici dogodio genocid nad Bošnjacima.
Time bi se izašlo u susret koaliciji SPS-JS, ali i LDP, kaže izvor "Blica" iz vrha vladajuće koalicije.
Nepoznato ko piše rezolucije
"Danas" navodi da šefove poslaničkih klubova u Skupštini Srbije još niko nije kontaktirao niti ih je obavestio u vezi sa pisanjem rezolucija o osudi ratnih zločina.
Šefovi poslaničkih grupa u parlamentu Srbije nemaju saznanja o dokumentima o ratnim zločinima, iako je najavljivano da će dva dokumenta biti napisana do kraja ove sedmice.
Nepoznato je i ko je u stručnom timu koji piše rezoluciju o Srebrenici i rezoluciju o osudi svih zločina, kojoj državnoj instituciji taj tim pripada i kada će akti biti napisani.
Takođe, ne zna se ni da li će u rezoluciji o Srebrenici biti pomenut genocid.
Listu "Danas" je u SPS i G17 plus rečeno da oni ne znaju ko piše rezolucije, kao i da nemaju naznaku o tome šta će biti njihov sadržaj, osim onoga što je objavljivano u medijima.
Nezvanično, upućuju na "onoga ko je inicirao tu temu", što znači na predsednika Republike Borisa Tadića.
U predsednikovom kabinetu je objašnjeno da će javnost o svemu biti obaveštena nakon što se o sadržaju dokumenata konsultuju poslaničke grupe u parlamentu.
U Demokratskoj stranci ne žele da se eksplicitno izjasne o ovim pitanjima, kao ni o tome da li će Skupština Srbije osuditi srebrenički genocid ili zločin.
"Tekst rezolucije morao bi da sadrži pojam genocid kao kvalifikaciju onoga što se dogodilo u Srebrenici", kaže Radoslav Stojanović, stručnjak za međunarodno pravo i član nekadašnjeg tima za odbranu Srbije pred Međunarodnim sudom pravde u slučaju tužbe BiH za genocid.
Stojanović kaže da bi rezolucija o Srebrenici morala da sadrži ono što je izrečeno u presudi MSP-a.
"U presudi MSP-a imamo bitne stavove. Srbija nije izvršila genocid, niti je odgovorna za izvršenje genocida u Srebrenici, ali jeste za to što nije učinila ništa da ga spreči. Ako je najviši sud UN-a upotrebio pojam genocid za ono što se dogodilo na tom području, onda i rezolucija koja osuđuje to što se dogodilo mora tako kvalifikovati taj slučaj. Dakle, u rezoluciji bi trebalo da stoji da, iako Srbija nije počinila genocid u Srebrenici, niti je za to odgovorna, jasno osuđuje taj čin", Stojanović.
Jovo Bakić, politički analitičar, kaže da je to šta će pisati u rezolucijama i ko će ih pisati stvar političke odluke.
On smatra da je najverovatnije predsednik Boris Tadić okupio stručnjake koji rade na tim dokumentima.
"Pretpostavljam da u timu predsednika Tadića i u njegovom okruženju ima veoma sposobnih ljudi koji bi mogli da napišu kvalitetnu rezoluciju. Ali, zbog političkog interesa, ona mora da se uskladi s mišljenjem drugih stranaka i postoji opasnost da bi jedan potencijalno dobro napisan tekst prilikom političkih kompromisa mogao da se donekle kompromituje", navodi Bakić.
Prema njegovim rečima, rezolucija kojom bi se osudili drugi zločini, a posebno oni nad srpskim narodom, "prilično je besmislena".
"Ove rezolucije, pre svega, jesu politička tema i zbog toga su podložne raznoraznim politikantskim igrama. Ipak, njeno donošenje ne osuđujem ukoliko je ona uslov bez kojeg nije moguće doneti rezoluciju o zločinima u Srebrenici. Došlo je do kombinacije političke pragmatike i osnovnih ljudskih načela, što je uvek slučaj kada se radi o osetljivim temama. Takozvani običan čovek, ali i nacionalistički političar, u ovom slučaju oseća veliki pritisak, jer mora da se suoči sa činjenicama koje dovode u pitanje njegov veoma pozitivan stav prema sopstvenom nacionalnom identitetu", objašnjava Jovo Bakić.
