Izvor: Blic, 12.Jul.2009, 01:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sindrom izneverenih očekivanja je tihi ubica
Neuropsihijatar Milomir Đerić već duže vreme upozorava da je od ratnog mnogo teže poratno doba, jer u ratu čovek ima pojednostavljene obrasce življenja, a centralna briga mu je preživljavanje.
„Sa mirom dolaze sve ostale brige, od ekonomskih i statusnih do priznanja žrtvovanja u ratu. Čak ni ekonomski mnogo moćnija društva nisu uspevala da zadovolje sve te elemente, pa se iz tog razloga javlja sindrom izneverenih očekivanja. Ljudi se, narodski rečeno, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << osećaju prevarenim, a takav čovek uvek je gnevan, on iznova postavlja nove zahteve i ponekad gubi realnu predstavu o tome šta društvo može da mu da", naglašava dr Đerić. Govoreći o psihološkoj traumi, dr Đerić je podsetio je da je rat vreme koje donosi jako puno razloga za traumatizaciju, ali i da se traumatizacija događa izvan rata, pogotovo u našim uslovima gde su se drastično promenili ambijentalni uslovi življenja.
„Prešli smo iz jednog sistema u novi, koji je do kraja nedorečen, sa jako puno manjkavosti, pa se na ljude koji su u ratu već bili izloženi stresu sada nakalemila druga vrsta stresova tipa neizvesnosti, nesigurnosti ekonomske i svake druge. Tako postoji jako puno razloga za zabrinutost za zdravlje, prevashodno mentalno, ali ne samo to, stres pogoršava uslove za sve druge segmente zdravlja", upozorava Đerić.
On kaže da je centralni problem napetost koja traje danima i koja se najčešće manifestuje kroz promenu raspoloženja, nemogućnost komunikacije sa ljudima, poremećaj sna, a paralelno s ovim tegobama idu i ovisnost o alkoholu i o nekim psihotropnim supstancama, a i narkomanija nije više privilegija velikih centara. Budući da je od sredine avgusta prošle godine da sada izvršeno više od 10 samoubistava na području CJB Istočno Sarajevo, pitali smo dr Đerića da li je porast ovog psihičkog poremećaja vezan za poratne traume.
„Dramatičan je porast suicida. Ranije je znalo da se dogodi da u pet godina imamo suicid, pa se to danima prepričavalo. Međutim, sada imamo skoro svakog meseca po jedno samoubistvo u maloj sredini, a da ne govorimo o gradskim aglomeratima", kaže ovaj poznati neuropsihijatar.
Đerić dodaje da je u bivšoj Jugoslaviji bila relativno niska stopa suicida, a kretala se oko 20 na 100.000 stanovnika za godinu.
„Sada je ova stopa znatno porasla i pridružujemo se zemljama sa srednjom stopom suicida. U pojedinim krajevima dostiže i 40, tako da možemo da govorimo o epidemiji suicidnog ponašanja", kaže dr Đerić.
Zajednica može da predupredi pojavu suicida poboljšanjem životnih i drugih uslova u kojima ljudi žive, što znači da ovaj poremećaj nije problem zdravstva, nego političara i nekih globalnih relacija koje se događaju.
