Izvor: Blic, 17.Jul.2009, 06:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Shefer: Reforma Ustava - uslov za ulazak u NATO
Sarajevo, Banjaluka - Ustavne reforme i ispunjavanje pet ciljeva i dva uslova koje je pred BIH postavila međunarodna zajednica, ključni su za punopravno članstvo ove zemlje u NATO, poručio je članovima Predsedništva BIH generalni sekreta NATO Jap de Hop Shefer prilikom jučerašnje oproštajne posete BIH.
«Mislim da su veoma važne sve reforme koje se odvijaju, uključujući i reformu odbrane u kojoj vam >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << NATO pruža podršku i druge reforme, posebno ustavna reforma. Nadamo se da ćete u skoroj budućnosti, što je moguće pre, zadovoljiti sve uslove. Morate doći do faze kad će svi saveznici doneti tu političku odluku. Znate da postoje politički kriteriji, jer će odluka koja će se doneti biti politička», upozorio je Shefer. On je naglasio da je jedini put za trajnu stabilnost i bezbednost regiona integracija u evroatalantske institucijie i da upravo zbog toga ambicije BiH treba da idu u tom smeru.
Član Predsedništva Haris Silajdžić rekao je da je od 2006. kada je BIH primljena u Partnerstvo za mir do sada učinjeno mnogo, a da je u toku faza «intenziviranog dijaloga».
„Posvećujmo veliku pažnju individualnom partnerstvu (IPAP) i činimo sve ono što je u našoj moći da što pre postanemo punopravna članica NATO saveza. Posebno je važan Plan akcije za članstvo (MAP). Predsedništvo je donelo odluku da podnese zahtev za primanje BiH u taj status i to je poslednji korak pred poziv za članstvo u NATO", izjavio je Silajdžić.
Shefer se jučer u Sarajevu sastao i sa predsedavajućim Saveta ministara Nikolom Špirićem i prudskom trojkom - liderima SNSD Miloradom Dodikom, HDZ Draganom Čovićem i SDA Sulejmanom Tihićem, s kojima je razgovarao i o rešavanju pitanja vojne i državne imovine. Međutim, Dodik kaže da je bio iznenađen što je tema razgovora Sheferom bilo i pitanje ustavnih promena u BiH, pa poručio da Ustav nije uslov ni za zatvaranje OHR, ni za EU, niti za NATO i da tako treba da ostane. Dodik smatra da, «verovatno, neki, koji su zagovornici ostanka međunarodne zajednice u BiH, sada guraju priču o Ustavu da bi rekli da ne može da bude rešeno to pitanje». Prema njegovim rečima, čak i ukoliko bi ustavne reforme bile direktan uslov za članstvo u NATO, predstavnici RS bi to smatrala vrstom pritiska i ne bi u toj atmosferi našli razloga da učestvuju u razgovorima sve dok ne bi bili stvoreni ravnopravni uslovi.
Prudskoj trojki, ojačanoj liderima HDZ 1990 Božom Ljubićem i potpredsednikom SBiH Safetom Halilovićem domaćin je bio i visoki predstavnik Valentin Incko. Međutim, osim saglanosti da treba nataviti ispunjavati uslove iz «mape puta» sastak je protekao u oštrim stavovima i optužbama.
Dragan Čović je sastanak napustio pre kraja, uz obrazloženje da od prisutnih nije dobio odgovor na pitanje hoće li se prudski proces nastaviti. Međutim, nije propustio da podrži stav Jap de Hop Shefera o reformi Ustava, kao uslov za ulazak u NATO.
Lider SNSD Milorad Dodik naglasio je da treba odlučiti kako dalje viditi razgovore i da je SBiH «samim tim što je poslala zamenika predsednika dala odgovor kakav odnos ima prema razgovorima». Sulejman Tihić je priznao da je između njega i Dodika došlo do «burne rasprave», naročito po pitanju nastavka prudskog procesa. «Mislim da je ovaj proces u krizi, posebno nakon banjalučkog satanka, jer je Dodik odustao od popisa stanovništva, državne imovine i ustavnih reformi. Problem su i njegova retorika i govor mržnje. On odustaje od svega što je dogovoreno, ikao je prvi srpski političar koji je pristao na drugačiju teritorijalnu organizaciju BiH. Ne želim ubuduće razgovarati sa Dodikom, bez svedoka, kao što je Incko, ili nekog ko vodi zapisnik», kaže Tihić. Sledeći sastanak političara dogovoren je septembru, u Austriji.
SDS: Teška situacija
Srpska demokratka stranka je saopštila da su «prihvatanjem zahteva za bezuslovno članstvo u NATO, bez saglasnosti partija iz RS, NSRS i građana, SNSD i Milorad Dodik doveli Srpsku u situaciju da sada i NATO od BiH traži reformu Ustava, mada taj uslov nikada nije postavio nijednoj državi».
