Izvor: RTS, 22.Dec.2009, 15:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Reakcije na podnošenje kandidature
Pozitivne reakcije na kandidaturu Srbije za članstvo u Evropskoj uniji. Švedska, Francuska i članovi delegacija Evropske unije smatraju da je ovo istorijski trenutak za Srbiju i jasan signal. Britanija i Holandija smatraju da je kandidatura preuranjena. Zemlje regiona kandidaturu Srbije vide kao jasnu orijentaciju ka stabilnosti regiona.
Premijer Republike Srpske Milorad Dodik rekao je da ga raduje činjenica >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << da je Srbija predala kandidaturu za članstvo u EU, ocenjujući da je to veoma važno političko, ali i tehničko pitanje i da su to mnogi osporavali Srbiji, ali da je taj uspeh danas evidentan.
Želja Srbije da pristupi Evropskoj uniji je jedna od najboljiih vesti s Balkana u poslednjih dvadeset godina, piše minhenski list ''Zidojče cajtung'', ocenjujući da je to zasluga predsednika Srbije Borisa Tadića.
Posle ratova za podelu Jugoslavije i gotovo deset godina posle rušenja Slobodana Miloševića, pristupanje EU je najvažniji spoljnopolitički cilj Srbije - to je zasluga predsednika Tadića koji je godinama bio izložen pritisku nacionalista i antievropske opozicije, preneo je radio ''Dojče vele'' pisanje lista.
Izgledi za prijem u EU primorali su političke elite u Beogradu i drugde na Balkanu da odustanu od ratne retorike i da se pozabave reformama, naveo je list, ocenjujući da je Srbija mnogo učinila da bi ispunila uslove EU i da je ukidanje viza jedan od dokaza za to.
List, uprkos tome, smatra da je zahtev Srbije za kandidaturu za članstvo u EU, preuranjen, jer još nije uhapšen Ratko Mladić, optužen za genocid, i da sporazum o asocijaciji, koji je preduslov za pregovore u prijemu, neće još stupiti na snagu.
Srbija ima da ispuni još puno zadataka, ali njeno mesto u Evropskoj uniji biće rezervisano, istakao je bečki dnevnik "Prese", povodom podnošenja kandidature za članstvo u Uniji.
"Deset godina posle svrgavanja Slobodana Miloševića rat i sankcije pripadaju prošlosti", ukazao je list, dodajući da srpski građani, prvi put posle više godina, mogu ponovo da putuju bez viza u EU, kao i da predsednik Boris Tadić predaje kandidaturu za članstvo u Uniji.
"To je veoma ambiciozan korak, jer će još mnogo vremena proći dok Srbija stvarno pristupi EU. Pojedine države Unije su u osnovi skeptične prema prijemu novih članica, a druge, kao Holandija, imaju specifičnu skeptičnost prema Srbiji.
Iako je Radovan Karadžić već izručen Haškom sudu, njegov nekadašnji general Ratko Mladić je i dalje na slobodu", naveo je "Prese".
"Dok Mladić ne bude izručen, Srbija gotovo ne može pristupiti EU. I pored toga zemlja ima još zadataka koje mora da ispuni. To, međutim, ne menja ništa na činjenici da mesto za Srbiju u Uniji mora biti rezervisano", istakao je bečki list.
Bi-Bi-Si javlja da Evropska unija, stvaranjem čvršćih veza sa Srbijom, pokazuje da je ozbiljna u nameri da gradi jake veze i održi stabilnost u regionu.
Dopisnik Bi-Bi-Sija kaže da je pred Srbijom dug put i da će biti potrebno najmanje četiri godine za odluku o članstvu i podseća na preostale obaveze koje Srbija treba da ispuni prema Haškom tribunalu.
Bi-Bi-Si dodaje da je stav Britanije i Holandije da je kandidatura preuranjena i da treba sačekati Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, ali i da su srpske vlasti odlučne u nameri da kandidatura bude podneta danas.
Malmstrem: Istorijska prekretnica Srbije
Švedska ministarka za Evropu Sesilija Malmstrem ocenila je da je predaja zahteva za kandidaturu Srbije u EU "prekretnica u istoriji kako Srbije tako i EU".
"Sve bivše jugoslovenske republike dobrodošle su kao članice EU, kad ispune za to potrebne kriterijume, rekla je Malmstrem i dodala da među zemljama EU postoji apsolutni konsenzus o tome".
"S liberalizacijom viza i današnjom aplikacijom Srbije načinili smo veliki i važan skok ka integraciji čitavog Balkana u EU. To znači još jedan korak ka Evropi u kojoj se zajednički problemi rešavaju raspravom, a ne ratom. A upravo je to ideja evropske integracije", navela je švedska ministarka.
Teral: Francuska podržava napore Srbije
Ambasador Francuske u Srbiji Žan Fransoa Teral izjavio je povodom odluke Srbije da podnese zahtev za kandidaturu za članstvo u EU da Francuska snažno podržava napore Srbije uđe u EU, a da je na Srbiji bilo da odluči o tajmingu ovog poteza.
Najvažnije je da Francuska snažno podržava napore Srbije da se pridruži EU i da, kao što je rekao predsednik Sarkozi tokom sastanka sa predsednikom Tadićem u Parizu, mi želimo Srbiju u EU," rekao je Teral u izjavi Tanjugu.
Što se tiče trenutka podnošenja prijave, francuski diplomata smatra da postoje razlozi "za i protiv," ali da to nije pitanje od suštinskog značaja.
Teral je ukazao da treba imati na umu da Unija ima svoj ritam, i da je navikla na procese koji se odvijaju korak po korak.
Trenutno nije moguće predvideti tačan vremenski okvir za dalje korake, ali "ja sam optimista," rekao je francuski ambasador.
Dežer: Logičan potez i jasan signal
Šef delegacije Evropske unije u Srbiji Vensan Dežer je ocenio da podnošenje kandidature naše predstavlja logičan potez, pošto dolazi posle ukidanja viza i odmrzavanja Prelaznog trgovinskog sporazuma.
"To je vrlo jasan signal koji Srbija daje svim članicama EU i njenim građanima. To je jasna obaveza i pokazatelj pravca kojim zemlja želi da ide i mislim da je to veoma dobro primljeno kod svih zemalja članica Unije", ocenio je Dežer i dodao da svi žele da vide kako Srbija napreduje ka evropskom putu.
Dežer je kandidaturu nazvao važnim korakom za odnose u regionu, on je ukazao da okruženje Srbije ne može da napreduje u evropskim integracijama ukoliko Srbija nije na tom putu.
Svoboda: Kandidatura je znak evropske orijentacije Srbije
Izvestilac Evropskog parlamenta za Hrvatsku i poslanik Socijaldemokratske partije Austrije u EP Hanes Svoboda ocenio je da je podnošenje kandidature za članstvo u Evropskoj uniji važan znak evropske orijentacije Srbije, koji bi trebalo da bude pozitivno prihvaćen.
"Taj korak bi trebalo da bude pozitivno prihvaćen u EU i u regionu", naglasio je Svoboda u saopštenju.
Potpredsednik Evropske socijaldemokratske frakcije u EP je rekao da "još postoje otvoreni problemi unutar Srbije, kao i u odnosu sa susedima", dodajući da najveća država bivše Jugoslavije kandidaturom preuzima velike obaveze.
Svoboda je ocenio da nije samo puna saradnja s Haškim tribunalom preduslov za početak pregovora, već i napori unutar regiona za rešenjem otvorenih konflikata.
"To važi posebno za Bosnu i Hercegovinu sa svojom Republikom Srpskom i Kosovo. Pri tom se ne radi o trenutnom rešenju kosovskog pitanja, već o spremnosti da se svim ljudima unutar Kosova olakša svakodnevni život i mirni suživot", rekao je Svoboda.
Srbija ima pravo na ravnopravan tretman kao svaka druga država iz regiona, rekao je Svoboda, konstatujući da bi skorije zaključenje pregovora sa Hrvatskom i početak pregovora sa Makedonijom povećali šansu Srbije na početak pregovora.
Crna Gora: Dobra vest za region
Crnogorska ministarka za evropske integracije Gordana Đurović ocenila je da će kandidatura Srbije za članstvo u Evropskoj uniji podstaći evrointegracije celog regiona.
To je važna poruka i potvrda da komunikacija postoji sa zemljama EU i da posle ratifikacije Lisabonskog ugovora rastu šanse regiona da se priključi Uniji,rekla je Đurovićeva.
"Ostaje princip da se svaka zemlja pojedinačno ocenjuje shodno svojim zaslugama", dodala je Đurovićeva.
