Izvor: RTS, 20.Dec.2016, 20:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Proširenje EU u fokusu i tokom predsedavanja Malte
EU će iduće godine biti suočena sa brojnim izazovima, ali proces proširenja ostaje u fokusu i tokom predsedavanja Malte, zemlje koja će Uniji pružiti posebnu podršku na evropskom putu, naglašeno je na konferenciji "Od slovačkog do malteškog predsedavanja Savetu - predavanje štafete i proširenje u doba neizvesnosti".
Šefica pregovaračkog >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << tima Srbije Tanja Miščević je, na diskusiji u "EU infocentru", kazala da se prioriteti Malte za predsedavanje EU slažu sa ciljevima Srbije i regiona na putu ka EU.
Navela je da su, kada je reč o migraciji i azilu, neke zemlje regiona posebno Makedonija i Srbija pokazale ne samo da su partneri u rešavanju krize duž balkanske rute, već i da su deo rešenja i da se ponašaju na evropski način.
Miščevićeva je istakla da Srbiju zanima da kreira zajedničku evropsku politiku u oblasti migracije i azila, te da smo posebno zainteresovani da učestvujemo u sporazumima o readmisiji sa trećim zemljama.
Kada je reč o bezbednosti, Miščevićeva je rekla da evropska bezbednost ne može biti kompletna bez Zapadnog Balkana.
Ukazala je da je zaokruživanje jedinstvenog tržišta, još jedan prioritet Malte, u interesu Srbije, jer želi da bude konkurentna i deo toga.
Naglasila je da EU ne bi trebalo da zaustavi proces proširenja, pati od umora, već da treba da se ostvari kroz sadržaj koji mi možemo da ponudimo državama članice i dokažemo da smo ispunili obaveze.
Prema njenim rečima, sledeća godina biti izazovna u različitim oblastima, a cilj Srbije je da otvori dalja poglavlja.
"Sa Slovačkom smo mudro planirali otvaranje četiri poglavlja, želeli da zatvorimo dva, ali smo zaključili jedno. Mislim da ćemo poglavlje 26 zatvoriti početkom 2017", navela je Miščevićeva.
Govoreći o namerama za otvaranje daljih poglavlja pomenula je poglavlje 20 o industrijskoj politici i preduzetništvu, 7 o pravu intelektualne svojine, 29 o carinskoj uniji, 33 o budžetskim pitanjima, kao i, posebno vezano za Maltu, 13 o ribarstvu.
Timovi Srbije, prema njenim rečima, rade vredno na omogućavanju otvaranja novih poglavlja, dodajući da puno očekujemo od Malte, a da je cilj da Srbija radi na ispunjenju potrebnih kriterijuma.
Prema njenim rečima, veoma je važno da nastavimo sprovođenje obaveze iz akcionog plana 23 i 24.
Upitana za predstojeće izbore u Srbiji, napomenula je da svaki izborni period, u svakoj zemlji, zaustavlja zakonodavni proces, jer se parlament i političari bave izborima.
"Ali kao što je to bilo prilikom prošlih izbora, mi ćemo preurediti program zakonodavnih aktivnosti. Imaće poslanici pred sobom veliki broj zakona", najavila je Miščevićeva.
Kao izazov je navela kako obezbediti dokaze za napredak, te i da se građanima što bolje komunicira kako bi znali šta se radi na putu ka članstvu u EU.
Ambasadorka Slovačke u Srbiji, zemlje koja do kraja godine predsedava EU, Dagmar Repčekova, ocenila je da je zvanična Bratislava puno toga postigla u proteklih šest meseci, te da je bila posebno uspešna po pitanju proširenja i dobrosusedskih odnosa.
"Žao mi je što nismo uspeli da otvorimo poglavlje 16, ali se ta priča nastavlja pod malteškim predsedavanjem. Nadam se da će ono biti uskoro otvoreno", naglasila je Repčekova.
Repčekova je rekla da bi volela da njena zemlja, koja sada ima razumevanje za proces reformi u Srbiji, bilateralno nastavi da sarađuje sa Beogradom u oblasti približavanja EU, te najavila da je Višegradska grupa spremna da podeli svoja iskustva.
Predstavnik Malte u Savetu EU Fabijan Psaila podsetio je da ta zemlja, po prvi put od pristupanja 2004. godine, preuzima ulogu predsedavajućeg Unijom, i da ne potcenjuje ovaj izazov.
Rekao je da je Bregzit važan izazov sa kojim će se suočiti Malta, ali da je najvažnije da se EU približi građanima.
Takođe je podvukao da Malta namerava da nastavi diskusiju o budućnosti EU, započetu u Bratislavi, da je ta zemlja uverena, iako je najmanja država u EU, da može da ostvari svoju svrhu i odradi odličan posao za partnere u Uniji.
Što se prioriteta tiče Psaila je rekao da se radi o pitanjima sa kojima se građani suočavaju svakodnevno.
Tako je jedan od prioriteta politika migracije i azila, gde Malta, kao zemlja ima veliko iskustvo.
Prema njegovim rečima, neophodno je sprovesti reformu zajedničkog sistema za azil, kao i zaštita spoljnih granica.
Kada je reč o bezbednosti, kaže da su teroristički napadi pokazali koliko je značajno to pitanje i koliko treba raditi na povećanju sigurnosti građana.
Dalji prioritet je susedstvo, pitanje, koje je direktno povezano sa prosperitetom i bezbednosti.
Takođe među prioritetima je i kompletiranje zajedničkog tržišta, jedne od najveće prednosti Unije.
Kao specifični prioritet Malta je, prema rečima Psaile, stavila i održivost mora, odnosno politike prevoza tereta morskim putem.
Govoreći o procesu proširenja Psaila je rekao da Malta prepoznaje jasnu ulogu država regiona i da podržava širenje.
Proširenje je ostaje na agendi, poručio je Psaila, dodajući da će predsedavanje Malte biti posvećeno proširenju, uz pragmatičan pristup sa željom da se stavi akcenat na kvalitet, a ne kvantitet.
Srbija će, prema njegovim rečima, dobiti posebnu pažnju naporima Malte u procesu proširenja i biće u njenom fokusu.
"Ova godina je bila od ključne važnosti za Srbiju i zahvaljujući naporima Holandije i Slovačke otvorena su prva poglavlja. Sada je na Srbiji da proces reformi nastavi i da se konkretno fokusira na delotvornu primenu raznih oblasti zajedničkih evropskih tekovina. Tempo približavanja zavisi od Srbije i njene pozicije da pogura poglavlja koja nisu otvorena", istakao je Psaila.
Šef Delegacije EU u Srbiji Majkl Davenport istakao je da je u ovoj godini bilo značajnih dostignuća, podsetivši da je Srbija otvorila četiri i zatvorila jedno poglavlje u pristunim pregovorima sa EU.
Davenport je naglasio da je EU u dobu sa puno izazova, ukazujući na terorističke napade.
"U mislima smo sa porodicama žrtava jučerašnjeg užasnog napada u Berlinu, ali i napadima na drugim mestima. Mislim da je 2016. bila godina prevelikog broja napada", dodao je Davenport.
Prema njegovim rečima, u naredom periodu su tri oblasti veoma važne, ekonomsko upravljanje, vladavina prava i regorma javne uprave.
Velika oblast u procesu proširenja, kako je dodao, su oblasti poljoprivrede i životne sredine.
"Mi vidimo Srbiju kao članicu EU", podvukao je Davenport, a govoreći o značaju Berlinskog procesa, rekao je da je želja Unije da Srbija bude deo energetske unije i saobraćajne mreže, za šta je taj proces motor za podsticanje ulaganja.
.jpg)
