Izvor: RTS, 25.Feb.2009, 02:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled štampe (25. 02. 2009.)
Ekonomija u Evropi i kod nas, do kada će slučaj „Kovačević“ biti tajna, kako letuje Ratko Mladić, teme su dnevne štampe.
Inflacija ugrožava ekonomske slobode
Na osnovu istraživanja Heritidž fondacije, sprovedenog u 183 zemlje, Srbija zauzela 109. mesto na listi ekonomskih sloboda. - Državno određivanje cena goriva, ulja, mleka, hleba, javnog prevoza i telefonije uticalo na nizak >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << rejting ekonomskih sloboda u Srbiji
Visoka stopa inflacije, prilično rasprostranjena korupcija, nedovoljno razvijeni finansijski sektor i mešanje države u određivanje cena pojedinih artikala široke potrošnje, neki su od razloga zbog kojih je Srbija ove godine zauzela tek 109. mesto na listi ekonomskih sloboda koju je uradila Heritidž fondacija. Iza naše zemlje nalazi se još 74 država, a među njima su i neke iz okruženja, poput Hrvatske i Bosne i Hercegovine, ali i zemlje kao što su Rusija i Kina, dok su ispred nas Makedonija i Crna Gora.
Matematički posmatrano, Srbija je dobila ocenu 56,6, što je ispod evropskog, ali i svetskog proseka koji iznosi 58,9. Gledano na nivou Evrope, naša država je zauzela 37. mesto, što je svrstava prilično nisko u oblasti ekonomskih sloboda.
Za Terija Milera, koji je u ime Heritidž fondacije juče predstavio rezultate istraživanja, takva pozicija Srbije uopšte nije loša. On je istakao da 109. mesto predstavlja značajan pomak u odnosu na 2002. ili 2003. godinu, kada je ova fondacija uvrstila Srbiju na listu zemalja u kojima svake godine posmatra nivo ekonomskih sloboda.
- Srbija ima niske poreske stope, što je dobro. Ali, za razliku od zemalja u Evropi ima i relativno visoku stopu inflacije. Da sam na vašem mestu, menjao bih poslovne propise i unapredio ih, jer je poslovna sloboda od izuzetne važnosti za svaku ekonomiju - poručio je Miler srpskim privrednicima i političarima, naglašavajući da ga je posebno iznenadilo što je Srbija bolje pozicionirana od susedne Hrvatske.
On je dodao i da naša zemlja, za razliku od mnogih država u Evropi, ima visoke finansijske slobode, ali je upozorio da bi vlada morala da smanji javnu potrošnju i kontrolu cena.
Upravo je državno određivanje cena pojedinih proizvoda, poput goriva, ulja, mleka, hleba, ali i usluga javnog prevoza i telefonije, uticalo na nizak rejting ekonomskih sloboda u Srbiji. Ovome treba dodati i procenu Heritidž fondacije, prema kojoj srpski finansijsko-bankarski sektor nije dovoljno razvijen, iako je proteklih godina zabeležen značajan napredak.
Veliki problem je i korupcija. Na osnovu izveštaja „Transparensi internešenel", Srbija je 2007. godine zauzela 79. mesto po nivou korupcije, a istraživanje je rađeno u 179 zemalja. Zanimljivo je, međutim, da je ocenu o korupciji u našoj državi Heritidž fondacija donela jedino na osnovu procene građana.
Evropi preti potpuni krah
- Svetska ekonomska kriza, koja je počela u Sjedinjenim Američkim Državama, u Evropi će se pretvoriti u pravu katastrofu, ocenjuju stručnjaci. Opasnost za EU, naime, vreba iz centralne i istočne Evrope, a moguć je i kompletan finansijski kolaps.
Stručnjaci ocenjuju da bi istočnoevropske zemlje, zbog sve težih posledica recesije, na kraju mogle da plate mnogo veću cenu od moćnih država čiji su bankari i finansijeri izazvali međunarodnu ekonomsku krizu.
Sumorni scenario ekonomista, prema kojem pad izvoza i pad privredne aktivnosti u istočnoevropskim zemljama dovodi do pada njihovih valuta u odnosu na evro, dovodi i do bankarske krize, koja bi mogla čak da obori i evrozonu.
Timoti Eš, stručnjak za zemlje u razvoju u jednoj od najvećih britanskih banka, Rojal benk of Skotland (RBS), kaže da je najveći problem ogromni spoljni dug privatnog sektora u bivšim socijalističkim zemljama.
On kaže da je problem pogoršan time što zapadne banke, koje su otvorile filijale na istoku, prosto moraju da smanje obim posla u istočnoj Evropi, jer na Zapadu vlada nestašica novca, a ujedno je davanje kredita na istoku postalo riskantnije nego što je bilo.
Ekonomisti ocenjuju da EU kao rešenje može da pruži finansijsku pomoć ugroženim zemljama kroz Međunarodni monetarni fond (MMF), ali nije jasno da li će to zaustaviti zaraznu krizu platnog bilansa u regionu, jer ukoliko kurs nastavi da pada, privredna kriza raste.
Zato, najbolji način borbe protiv krize ekonomisti vide u hitnom uvođenju evra kao osnovne valute.
Oni kao primer navode Sloveniju i Slovačku, za koje tvrde da su bezbedne zemlje, jer su se brzo uključile u evrozonu.
Slučaj Kovačević državna tajna do marta
Dogovor srpske vlade i američke administracije o slučaju Kovačević trebalo bi da bude postignut do sredine marta, saznaje „Blic" u Vladi Srbije.
Tada će biti skinuta i oznaka „poverljivo" sa vladine odluke kojom se predviđa isplata 900.000 dolara odštete porodici studenta Brajana Štajnhauera kojem je Miladin Kovačević naneo teške telesne povrede.
„Blicov" izvor iz Vlade Srbije kaže da, kako sada stvari stoje, pregovori bi trebalo da se okončaju za oko tri nedelje. U pregovorima predstavnik Vlade Srbije je Slobodan Homen, državni sekretar u Ministarstvu pravde, a stavove SAD zastupa američki ambasador u Beogradu Kameron Manter.
Oznaka poverljivosti, odnosno državne tajne stavljena je na slučaj Kovačević po preporuci Ministarstva spoljnih poslova. Međutim, informacija o novcu koji će država Srbija, odnosno njeni građani uplatiti zbog neoprostive i skandalozne greške srpskog konzula u Njujorku, nije i ne može biti državna tajna, slažu se svi domaći stručnjaci. Oznaku poverljivo u Vladi Srbije pravdaju pregovorima koji još uvek traju.
- Na informaciju o slučaju Miladina Kovačevića stavljena je oznaka poverljivosti u interesu uspešnog vođenja pregovaračkog procesa i u interesu svih strana koje učestvuju u pregovorima. Vlada Srbije će skinuti oznaku poverljivosti sa dokumenata vezanih za slučaj po pronalaženju rešenja prihvatljivog za obe zemlje - saopšteno je juče iz Vlade.
- Srbija još ima podelu na državnu, vojnu i službenu tajnu, a ne i jasno definisan pojam tajne, pa je po broju tajni čak i iznad NATO kao vojne alijanse - kaže Dejan Milenković, izvršni direktor Komiteta pravnika za ljudska prava. I on smatra da informacije o odšteti u slučaju Kovačević ni po kojem osnovu ne mogu biti podvedene pod državnu tajnu.
Glavni i odgovorni urednik lista „Borba" Olivera Zekić izjavila je da inspektorima kriminalističke policije, kod kojih je juče bila pozvana na informativni razgovor, nije otkrila ko joj je dao informaciju o tome da je Vlada Srbije odlučila da za slučaj Miladina Kovačevića plati milion dolara odštete.
Generalu vila, a čuvarima šator
Službe bezbednosti intenzivno traže Ratka Mladića i gotovo svakodnevno dolaze do podataka o skrivanju najtraženijeg haškog optuženika.
Sklapajući sve te "operativne" kockice u mozaik koji bi trebalo da dovede do lociranja i hapšenja Mladića, bezbednosne strukture došle su do novih detalja iz vremena kada se nekadašnji prvi čovek Vojske RS krio u Crnoj Gori, saznaju "Novosti".
- Odbegli general bio je 15 dana na crnogorskom primorju - u Reževićima 1997. godine - navode naši izvori najnovija saznanja. - Mladić je u Reževićima iznajmio veliku dvospratnu kuću gde je odseo, dok je obezbeđenju naredio da boravi i spava u šatoru pored te vile.
Više od 10 ljudi, koji su čuvali odbeglog generala, pobunilo se da ne može da spava u šatoru zbog neudobnosti i velike vrućine, ali, kako tvrde naši sagovornici, nije vredelo - Mladić im nije dozvolio ulazak u kuću.
- Obezbeđenje je tražilo da uđe bar na prvi sprat, dok bi general ostao na drugom, ali Mladić nije imao razumevanja za svoje jatake već je nastavio da se sam baškari u ogromnoj kući - prenose naši izvori. Odbegli general planirao je, inače, duži ostanak u Crnoj Gori, ali je na letovanju ostao samo 15 dana, iako je kuću iznajmio na dosta duži period.
- Crnogorske vlasti su se uskomešale kada su saznale da je Mladić na njihovoj teritoriji. General je osetio opasnost za bezbednost i u strahu od eventualnog hapšenja iznenada prekinuo letovanje i vratio se u Beograd - zaključili su naši sagovornici.
Osim što su morali da spavaju u šatoru, jataci su bili nezadovoljni i zbog niske naknade koju su dobijali od generala za njegovo čuvanje, saznaju "Novosti".
- Obezbeđenje je dobijalo platu od 100 tadašnjih nemačkih maraka za 15 dana čuvanja. Bili su ljuti zbog niske zarade, jer su znali da se ogroman novac prikuplja za Mladićevo skrivanje.
