Izvor: B92, 21.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Posle izbora - plan
(neautorizovan transrikpt simultanog prevoda)
B92: Danas je 11 godina od kada je potpisan Dejtonski mirovni sporazum. Nijedan od trojice predsednika koji su potpisnici nije više živ, ali zato svi mi živimo sa posledicama tih politika. Na današnji dan pre 11 godina gledali smo Miloševića koji se obraća naciji objašnjavajući zašto je potpisao dokument koji dokazuje i besmisao njegove prethodne politike. Danas gledamo završetak pregovora o Kosovu, pokušaj da se >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << približimo EU, izbornu kampanju i brojna lica u toj kampanji koja su podržavala prvo rat, a potom Dejton. I ovo će biti pitanja u kojima će se kretati današnji „Kažiprst". Dobro jutro, hvala što ste ovde.
Polt: Dobro jutro.
B92: Koliko razumem, gospodin Polt je naučio malo srpski?
Polt: Razumem, ne baš toliko koliko bih voleo, ali sada razumem.
B92: Današnji „Kažiprst" će, to sam dužna da vam kažem, biti 15 minuta duži nego obično, i vi ćete telefonom moći da postavljate gospodinu Poltu direktno pitanja na broj 30 12 092. Gospodine Polt, da počnemo jpitanjem koje je u vezi sa Dejtonskim sporazumom, ali i sa današnjicom. Da li su zahtevi da se Dejtonski sporazum izmeni, koji se sporadično mogu čuti, posledica toga što se pri njegovom stvaranju nije dovoljnoj vodilo računa o posledicama i željama naroda koji su predmet tog sporazuma?
Polt: Da li možete da ponovite pitanje, nisam ga baš najbolje razumeo?
B92: Samo da budemo strpljivi, da prevedemo.
Polt: Činjenica je da je Dejton završio jedan krvav sukob koji je bio deo nasilnog raspada bivše Jugoslavije. Tim sporazumom postigli smo mir, i ljudi u regionu mogli su da počnu da rade na traženju stalnih rešenja. Nijedan ljudski poduhvat nije savršen, ali na kraju, čini mi se da smo napravili dobar korak u dobrom pravcu. Mi, Američke države, rekli smo da želimo da uradimo više, da integrišemo Bosnu, da ona postane jedno uspešno društvo, uspešna država koja može da radi na svojoj evropskoj budućnosti, što je isti cilj koji imamo i u Srbiji.
B92: Gospodine Polt, vrlo brzo nas čeka novi sporazum ili novo rešenje, da tako kažem. Koliko je Kosovo u ovom trenutku visoko na listi prioriteta američke spoljne politike?
Polt: Kosovo je veoma visoko na našoj listi kada govorimo o Evropi. Mora se razumeti naravno da su američki prioriteti globalni i da imamo značajna pitanja kojima se bavimo po celom svetu. Oočigledna, koja padaju na pamet su Irak, Severna Koreja, ali Kosovo je veoma značajno u našoj evropskoj listi prioriteta, kao i za naše evropske partnere. To je važno pitanje i došlo je vreme da se ono sada razreši.
B92: Gospodine Polt, najnovija najava je da će predlog rešenja za Kosovo biti obznanjen krajem januara. Namerno sam rekla ’predloga rešenja’ želeći da Vas na početku pitam i to – Da li sam u pravu ili u krivu da će se o onome što Marti Ahtisari bude izneo pregovarati? I ko će pregovarati, da li Beograd i Priština ili Vi u međunarodnoj zajednici između sebe?
Polt: Od samog početka ovog procesa, koji je počeo pre godinu dana, pod vođstvom gospodina Ahtisarija, koji je dobio mandat UN-a i Kontakt grupe, pokušavali smo da pregovorima dođemo do rešenja za Kosovo. Želimo da nađemo rešenje do kraja ove godine. Očigledno kada je međunarodna zajednica morala da interveniše posle zločina koje je počinio režim Slobodana Miloševića, u tom trenutku bilo je jasno da pošto međunarodna zajednica mora da prekine agresiju koja je počinjena, ona mora da bude i deo rešenja koje će biti nađeno, koje će voditi ka trajnom miru na Kosovu. Beograd i Priština su igrali i i dalje igraju kritičnu ulogu u tom rešenju, a međunarodna zajednica će imati centralnu ulogu u tom procesu.
B92: Kad kažete ’kritičnu ulogu’, šta znači kritična uloga?
Polt: Kritična uloga znači da i Priština i Beograd imaju odgovornost, a kada rešenje bude objavljeno, moraju da se posvete tome da taj dogovor funkcioniše.
B92: A koja je mera odgovornosti međunarodne zajednice u ovom smislu?
Polt: Naša odgovornost je da se postaramo da smo prisutni i po pitanju bezbednosti i po pitanju političkog prisustva na Kosovu, da obezbedimo da bilo koje rešenje da bude postignuto, da ga poštuju obe strane. I ukoliko ga bilo koja strana prekrši, da preduzmemo sve što je potrebno da preuzete obaveze, ili čak i ako nema obaveza, ali postoji dogovor koji je postignut, da to bude primenjeno.
B92: Kako Srbi na Kosovu i manjine na Kosovu da Vam veruju, kada u martu pre dve godine Vaše prisustvo nije sprečilo nasilje na Kosovu?
Polt: Pre svega, svi ljudski pokušaji nisu savršeni. Nasilje od marta 2004. bilo je neprihvatljivo strašno i odlučni smo da se ono više nikada ne ponovi u budućnosti. Moramo sve vreme da imamo na umu da je jedina bezbednost u bilo kom društvu, sada govorimo specifično o Kosovu, jedino bezbednost na Kosovu mogu da obezbede kosovski Srbi, kosovski Albanci, kosovski Romi, kosovske Aškalije ako se dogovore da će živeti zajedno u miru i da teže zajedničkom dobru, a ne da traže prednosti ili mane jednih i drugih.
B92: Gospodine Polt, kada govorimo o predlogu rešenja ili o rešenju za Kosovo, u Beogradu postoji strah da će ono biti nametnuto. Da li Vi imate informaciju u tome? Da li će to rešenje biti na kraju nametnuto? I kome će biti nametnuto, da li samo Beogradu, ili će biti nametnuto i Beogradu i Prištini?
Polt: Cela diskusija o nametnutim rešenjima izgleda da se uvek vrti oko statusa, oko toga gde će biti granice Kosova, kakav će biti status, kako će se Kosovo zvati, a u stvari diskusija treba da se vodi o tome kakav će biti život ljudi koji žive na Kosovu, to treba da bude važno pitanje. Ako su ljudi iskreni o svojim namerama, o svojim brigama u Beogradu, o svojim brigama za Srbe koji žive na Kosovu, onda treba da pričaju o tome šta će biti nametnuto, ako ćemo uopšte govoriti o nametanju, što ja ne volim kao izraz, onda treba govoriti o tome šta će biti nametnuto da se obezbedi da ljudi na Kosovu mogu da žive u miru i uspešno za sebe i svoje porodice. To bih ja podržao – mir i bezbednost za sve koji žive na Kosovu.
B92: Međutim, ako idemo malo dalje u istoriju, u blisku istoriju, kada je reč o pregovorima o Kosovu, ako se sećate, prvobitno je bilo reči o tome, standardi pre statusa, potom je bilo reči standardi i status, sada je status postao prvorazredna briga međunarodne zajednice, a ne standardi.
Polt: U stvari, nije tako, nije postao prioritet pre svih za međunarodnu zajednicu, svakako ne za SAD, a rekao bih ne ni za Kontakt grupu i za naše druge međunarodne partnere. Ipak smatramo da standardi pre statusa nisu postignuti ni za nas, uključujući i srpsku manjinu na Kosovu. To nije postignuto kada je u pitanju odgovornost za bezbednost svih ljudi na Kosovu, treba odlučiti ko će biti odgovoran za to. Ako uzmete Kosovo, znam da se vodi debata o tome ko je manjina, ko nije manjina, ali ostavimo to trenutno po strani. Činjenica je da na području Kosova albanski građani, albanska etnička grupa je najveća grupa, stoga je uvek na najvećoj grupi da obezbedi da prava manjina ne samo da se ne krše, nego da budu strogo zaštićena. Želimo da nađemo rešenje koje će jasno odrediti ko je odgovoran u većini.
B92: Kada govorimo o bezbednosti, šta treba da nam govori informacija da je baza Bonstil u pripravnosti zbog mogućnosti da na Kosovu izbije nasilje? General major Daren Ovens, komandant operativne grupe multinacionalnih snaga na Istoku, upozorava na veoma realnu mogućnost da izbije nasilje.
Polt: Naravno da postoji mogućnost da izbije nasilje na Kosovu. Postoji nasilna prošlost i ne zaboravimo ko je započeo tu nasilnu prošlost u devedesetim, to je bio Milošević i njegov režim. Oni su zapalili varnicu za celu tragediju koja se kasnije desila i naravno da može biti nasilja kao reakcija na dogovor. Mislim da bi to bila velika greška bilo koje grupe koja počini nasilje, jer neće biti tolerisano od strane međunarodne zajednice i neće biti dobro za grupu koja počne nasilje, ma koja to grupa bila.
B92: U svim porukama koje čujemo od međunarodnih posrednika kaže se da Srbija treba da ide napred sa Kosovom, ili bez njega, da treba da razmišlja o sebi. Evo i sada, u odgovoru na moje prethodno pitanje, Vi nas podsećate na istoriju, ko je prvi počeo, a nas upozoravate da treba da se odreknemo istorije. Kako to da razumemo?
Polt: To nije pitanje zaboravljanja istorije, istorija je važna za svaki narod i svaku zemlju. Niko ne traži od Srbije da zaboravi Kosovo. Niko ne traži od Srbije da se odrekne Kosova, pitanje je samo šta drži Kosovo, da li je Kosovo samo u granicama i konceptu državnosti ili je u pitanju uspešan nastavak života Srba, kulture, religije i istorije na Kosovu. To mora da bude očuvano, to mora da bude zaštićeno. Ostali argumenti o Kosovu su sterilni i neproduktivni.
B92: Da li eventualno imate informaciju kada bi mogao biti obelodanjen plan? Kada bi gospodin Ahtisari to mogao da obelodani? Neki kraj januara se pominje kao termin. Ali, da li se zna u međunarodnim krugovima, da li će to biti pre ili posle formiranja nove Vlade, koja bi trebalo da nastane posle izbora?
Polt: Kao što znate, odluka Kontakt grupe bila je da gospodin Ahtisari nastavi sa predstavljanjem predloga dvema stranama bez odlaganja posle izbora, posle odlaganja, to znači odmah posle izbora. Nekoliko dana, nedelju ili dve, ali ubrzo posle izbora dvema stranama će biti predstavljen predlog gospodina Ahtisarija. Posle toga želimo da brzo nastavimo ka završetku tog procesa.
B92: Uprkos višemesečnim javnim potvrdama o saglasju, bar među zapadnim predstavnicima o rešenju za Kosovo, poslednjih nedelja sem Rusije kritike na moguću nezavisnost upućuju i druge zemlje. Prošle nedelje glasna u tome je bila Španija. Da li postoji problem? U čemu je problem?
Polt: Mi smo društvo nacija koje imaju svoja mišljenja, koje imaju određene poglede o tim važnim pitanjima, o njima diskutujemo zajedno u duhu kooperativnosti i pokušavamo da nađemo zajednički pristup. Svi se slažemo da status kvo ne ide u prilog nikome, ne pomaže ni Srbima ni Albancima na Kosovu, ne pomaže ni Srbima u Beogradu, niti u bilo kom drugom delu Srbije, ne pomaže ni međunarodnoj zajednici, o tome smo se složili. I dalje razgovaramo o tome koji je najbolji način i koji je rok za traženje rešenja za Kosovo, ali mislim da se niko ne slaže sa time i da je došlo vreme da se ovo pitanje reši, a ne da se rasteže u nedogled. Mislim da je prošlo više od šest godina od kada je Milošević isteran sa Kosova.
B92: Gospodine Polt, u februaru je gospodin Ahtisari rekao da nije važno šta misle Beograd i Priština, da ne koristim eufemizme. Da li se pregovori o Kosovu zapravo vode u međunarodnoj zajednici? Koliko su zapravo zahtevi Beograda i Prištine u tom smislu bitni? I koliko su zahtevi, i Beograda i Prištine zapravo za unutrašnju upotrebu? Koliko međunarodna zajednica poštuje te zahteve obe strane?
Polt: Mi visoko poštujemo ono što Beograd i Priština kažu i izuzetno je bitno šta Beograd i Priština kažu o budućnosti Kosova. Potpuno je netačno, bilo u Prištini, bilo u Beogradu, to što se smatra da njihova mišljenja nisu prihvaćena. Oni misle da se radi o stopostotnom dobitku za jednu i za drugu stranu. Kompromis moraju da postignu obe strane. Kakav god da bude ishod, kakvo god da bude konačno rešenje zahtevaće i od Prištine i od Beograda da daju veliki broj ustupaka kako bi sve etničke grupe mogle mirno da žive zajedno na Kosovu. Nema tu mesta za diskusiju da ako ja ne dobijem sto posto odgovor na svoje zahteve, da ću izgubiti, to nije način na koji će se situacija završiti, razrešiti.
B92: Kada govorimo o ustupcima, da li je zeleno svetlo za Svetsku trgovinsku organizaciju Rusiji ustupak SAD-a, pa i u pogledu posledica koje bi kosovsko rešenje moglo imati, i u pogledu primedbi koje je Rusija stavljala?
Polt: Ne, nema veze.
B92: Znala sam da ćete to da odgovorite.
Polt: Kao što sam rekao i ranije, SAD imaju veoma veliki broj globalnih problema koje rešavamo, uključujući i naš odnos sa ruskim kolegama. Želimo da Rusija bude potpuno integrisana u međunarodnu zajednicu na svim nivoima – bezbednosnim, borbi protiv terorizma, ekonomskim, političkim. I naravno, kada postignemo dogovor da su određeni zahtevi za učešće u ekonomskim, bezbednosnim i drugim strukturama ispunjeni, onda nam je drago što možemo da podržimo svoje ruske prijatelje, koji imaju ambicija za svoj narod slično kao što i mi imamo za svoj.
B92: A da li imate garancije da Rusija neće uložiti veto u Savetu bezbednosti na predlog rešenja za Kosovo?
Polt: Nismo stigli do te tačke, još uvek. Još uvek nemamo nacrt rezolucije o kome se diskutuje, još nismo ni počeli diskusiju, jer prvo treba da sačekamo gospodina Ahtisarija da predstavi svoj predlog, naravno razmišljamo o tome. Amerika, članovi Kontakt grupe, evropske zemlje, naravno i prijatelji iz Rusije izrazili su neke svoje brige zbog tog procesa, ali imaćemo punu debatu o tome koji je najbolji način da se razreši ova situacija, koja se mora razrešiti.
B92: A da li postoji plan B ili dalji plan, ukoliko se dogodi da neko stavi veto?
Polt: Na hipotetička pitanja nemoguće je odgovoriti. Mislim da ni vama ni vašim slušaocima neće biti od koristi da nagađamo. Uradićemo sve što je moguće da se sprovede, ono što bude dogovoreno u Savetu bezbednosti.
B92: Ukoliko na primeru Kosova ne bude bio poštovan princip teritorijalne celovitosti, kojim argumentima ćete braniti zahteve za primer Južne Osetije, gde je većina stanovnika na referendumu izglasala da želi da se priključi svojoj severnoj sestri? Dakle, kojim argumentima ćete braniti da na jednom primeru u svetu nije poštovan princip teritorijalne celovitosti, a na drugima mora da bude poštovan?
Polt: Presedani su veoma komplikovani konstrukti. Situacija na Kosovu zaista je jedinstvena, ne postoji nijedna druga koje mogu da se setim u kojoj je međunarodna zajednica morala da interveniše posle ogromnog kršenja ljudskih prava od strane vlade prema u tom trenutku svojim građanima. Stotine hiljada građana je bilo raseljeno zbog akcija režima, to je bilo očigledno kršenje ljudskih prava, to su bili očigledni zločini protiv čovečnosti. Međunarodna zajednica je morala da interveniše i zaštiti ljudske živote. To bi trebalo da bude centralni koncept ovde, centralno pitanje, a ne pitanje teritorijalnog integriteta. Da li da zaštitimo teritorijalni integritet svakog režima koji izabere da ubija svoje sopstvene građane? Mislim da u UN-u... i da je od međunarodnog interesa da se postaramo da svi imamo ista ljudska prava, istu bezbednost, istu sigurnost koju i mi ovde uživamo.
B92: Da li dobro razumem poruku? Zvanični Beograd mora da se pomiri sa eventualnim, kažem ’eventualnim’, jer ne znamo još šta će biti rešenje, kršenjem principa teritorijalne celovitosti? To je poruka?
Polt: Beograd će morati da živi, kao što će i Priština morati da živi sa ishodom kosovskog dogovora. Obe strane mogu da izaberu da nastave i opiru se tome, bore se protiv toga, i žive u stalnom animozitetu prema takvom dogovoru. Pitanje koje se mora staviti pred lidere i u Beogradu i u Prištini jeste – Da li će to odvesti vašu zemlju i vaše građane napred? Da li će to pomoći vašim građanima, za koje ste odgovorni kao lideri? U slučaju Beograda, pošto sedimo u Beogradu, ukoliko Beograd odbije postignut dogovor o Kosovu i kaže – Mi ćemo se opirati ovome bilo kojim sredstvima, i zatvorićemo se od međunarodnog konsenzusa o ovom pitanju i živećemo s tim posledicama, voleo bih da znam da li ljudi u Srbiji zaista žele takvu budućnost.
B92: Gospodine Polt, postoje spekulacije o tome na koji način će to rešenje za Kosovo biti predstavljeno. Verujem da ste čuli,razmišljanja o tome kako da se izbegne Savet bezbednosti, baš zbog mogućeg veta. Da li se o tome ozbiljno razmišlja?
Polt: Savet bezbednosti neće biti zaobiđen. Međunarodni proces koji je u toku proističe iz mandata Saveta bezbednosti, tamo ćemo se i vratiti, tamo će biti doneta rezolucija i dogovor, radimo veoma naporno na tome. Važno pitanje, važna stvar ovde je da ljudi dobre volje koji žele da nađu rešenje, oni su angažovani u ovom procesu. Ima mnogo, ili recimo ima nekih koji traže način da izađu na kraj sa posledicama dogovora i da se opiru ovom dogovoru. Mislim da je mnogo produktivnije da govorimo o tome kako naći rešenje, nego kako se opirati rešenju.
B92: Još dva pitanja i onda mogu i slušaoci da se uključe. 30 12 092 je broj našeg telefona, koji će u narednih 15 minuta biti otvoren za vaša pitanja ambasadoru Poltu u „Kažiprstu" B92. Gospodine Polt, izborna kampanja je ovde počela. I verujem da ste upoznati sa spekulacijama medija da lider LDP-a Čedomir Jovanović ima titulu miljenika broj jedan američke ambasade.
Polt: Probaću da kažem ovo što je moguće pažljivije, to je potpuna i totalna besmislica. Vlada SAD-a nema mišljenje o tome kako treba da bude sprovođena domaća politika u Srbiji ili koga ćete vi izabrati za svoje političke vođe, to je na srpskom narodu da odluči. Ipak je veoma jasno da se SAD u celom svetu zalažu, ne samo u Srbiji, za demokratiju, slobodu i napredak, to podržavamo svuda u svetu da bi ljudi mogli da žive u slobodi i demokratiji. Konkretni pojedinci i konkretne partije nas uopšte ne zanimaju, to je na srpskom narodu da odluči o tome.
B92: Ukoliko u budućoj vladi budu predstavnici SRS-a, da li će SAD preispitivati svoju politiku prema Srbiji?
Polt: Moraćemo da vidimo ishod vašeg političkog procesa i bavimo se onime što se desilo. Ali, očigledno je da su u Srbiji ovi izbori verovatno podjednako kritično kao i u oktobru 2000. godine, kada ste se rešili Miloševića, ovi izbori su podjednako važni i ključni kao i ti u ovom procesu. Vi ćete odlučiti kakvu Srbiju želite da imate, ne kakvu mi želimo da imamo, već kakvu vi želite, onda ćemo mi morati da snosimo posledice vašeg izbora.
B92: A kakve će biti posledice našeg izbora koje ćete Vi snositi? Dakle, šta će biti posledice u odnosu na Srbiju?
Polt: Ne mogu da vam kažem koje su posledice dok vi ne napravite svoj izbor. Moraćemo da sačekamo da vidimo šta ste vi odlučili.
B92: Jer, deluje mi kao da to nije slobodan izbor, kada čujem ’postojaće posledice u odnosu na vaš izbor’.
Polt: Vaš izbor je potpuno slobodan. SAD niti bilo ko drugi u međunarodnoj zajednici neće vam reći šta treba da radite, niti će vam pretiti i davati predloge kakve će biti naše reakcije na to. Mi smo posvećeni slobodi, demokratiji, ekonomskom razvoju srpskog naroda, uvek ćemo pomagati tu slobodu, taj napredak i tu demokratiju u vašoj zemlji. Kakve ćete vođe izabrati da vas vode u pravcu u kome vi želite da idete, to ćemo morati da sačekamo da vidimo da vi donesete odluku.
B92: A onda ćete Vi svoju?
Polt: A onda ćemo mi doneti svoju.
B92: Da li imamo nekog na vezi? 30 12 092. Još nemamo nikog. Izvolite, naša telefonska linija je otvorena, ako imate pitanja za gospodina Polta. Gospodine Polt, kako biste ukratko opisali svoj odnos sa predsednikom Srbije, Borisom Tadićem? Da li je on korektan, da li je blizak, da li dobro sarađujete?
Polt: Moj odnosi sa svim vođama u vašoj vladi, sa predsednikom, premijerom, njegovim kabinetom su bili veoma pozitivni, srdačni, iskreni i otvoreni. Ne slažemo se uvek o svemu, ali uvek imamo otvoren i iskren razgovor i nikad me nije dočekalo ništa drugo, osim otvorenosti i srdačnosti sa strane vaših lidera.
B92: Gospodine Polt, pitala bih Vas nešto o čemu je bilo dosta spekulacija. Ko je iz američke ambasade bio na svečanom proglašenju Ustava u Skupštini Srbije? Da li je neko prisustvovao? Verujem da jeste, ali ko? Vi niste bili, je l’ tako?
Polt: Bio je neko iz američke ambasade, moj zamenik je bio tamo. Jedini razlog što ja nisam bio jeste što sam imao druge obaveze, potpisivali smo ugovor sa vašim ministrom odbrane u to isto vreme, to je koincidiralo sa proglašenjem Ustava, a taj sastanak zakazan je mesecima pre nego što je donet dogovor da parlament zaseda u to vreme.
B92: Nas su na političkim naukama učili da u diplomatiji i politici sve ima neku poruku, uprkos Vašem objašnjenju. Da li ste time želeli nešto da poručite? Ministar odbrane bi sasvim sigurno razumeo da je potpisivanje sporazuma odloženo zbog proglašenja Ustava njegove države.
Polt: Pogledajte, hajde da budemo veoma jasni ovde. Vaš Ustav, i proglašenje vašeg Ustava, i odluka o tome kakav Ustav želite da imate, ponovo, to je vaš proces, to je vaša odluka, za to nije potrebno slaganje međunarodne zajednice i moje države, niti aplauz moje države za ono što radite ili ne radite. Mi u potpunosti, sto procenata poštujemo vaše pravo da donosite odluke za vašu zemlju. Imam veliki broj kolega u ambasadi, ne mogu da budem na više mesta širom zemlje u isto vreme, zato imamo veliki broj zaposlenih u Srbiji, da bismo mogli da budemo svugde gde treba da budemo.
B92: Imamo nekoga na vezi. Dobar dan.
„Dobar dan. Ja sam Aleksandra."
B92: Izvolite. Molim, samo budite kratki, da bismo svi stigli.
„Pod broj jedan, ja sam od početka učestvovala na demonstracijama protiv Miloševića ’96-’97, nosila sam parolu ’Zajedno’ na čelu svakodnevno. I veoma smo verovali u pomoć SAD-a, ja verujem i danas, ali molim ambasadora da pomogne da jednom zauvek raščistimo sa Miloševićevom politikom, koju je podržavalo, nažalost jako mnogo ljudi, a bojim se da to podržava i danas. I da li ima nade da dođemo do šestog oktobra? Smatram da do njega nismo došli. Napominjem da sam od početka učestvovala."
B92: Hvala Vam na pitanju.
Polt: Aleksandra, hvala Vam na pitanju i na predlogu. Mi smo veoma impresionirani, veoma ponosni svim ljudima u Srbiji koji su izabrali da naprave jasan raskid sa Miloševićevim režimom i sa tim mračnim periodom koji je on predstavljao za srpski narod. Mogu da vas uverim da će SAD nastaviti da podržavaju i vas i sve one u Srbiji koji žele bolju budućnost za Srbiju. Možete biti sigurni da ukoliko vi nastavite da se trudite da dobijete onakvu Srbiju kakvu želite, da ćete imati našu podršku u tome.
B92: Imamo još nekog na vezi. Izvolite.
„Dobar dan. Evo probaću da budem kratak..."
B92: Samo malo se pomerite... Je l’ sa mobilnog zovete?
„Da, sa mobilnog."
B92: Jako prekida mobilni, pomerite se malo, molim Vas. Jako se loše čuje, pokušajte još jednom. Strašno loše čujemo, ne možemo da čujemo šta pitate.
„Je l’ me čujete sad?"
B92: E sad čujemo, kažite brzo.
„Znači, ovde je neko ko SAD posmatra kao prijateljsku zemlju, kao zemlju u svetu gde ne bi bilo dobro da ih nema, i neko ko apsolutno podržava demokratsku opciju u Srbiji. Ali, zaista mi ponekad nije jasno da SAD, čini mi se, naprave potez kao da idu u pravcu tome da pobedi radikalna opcija u Srbiji."
B92: Uf, sad se već pokvarila veza, ali čuli smo pitanje, gospodin Polt će odgovoriti.
Polt: Moram da priznam da ne razumem baš na šta mislite pod time da Amerika pomaže radikalnu opciju u Srbiji. Mi veoma aktivno podržavamo, kao što sam već rekao, demokratski proces u vašoj zemlji, reformu u vašoj zemlji, ambicije građana Srbije koje su više puta izrazili u većini, a to je da želite da imate bolji život, bolju budućnost za sebe i svoje porodice. Želite da budete povezani sa međunarodnom zajednicom, Evropom i SAD-om, to su ambicije koje podržavamo u vašoj zemlji punog srca.
B92: Dobar dan, izvolite. Samo kratko, molim Vas, imamo još sedam-osam minuta.
„Dobar dan. Gospodine Polt, otprilike je bio odnos stanovništva na Kosovu između Srba i Albanaca u najboljem slučaju za Albance 70:30. Kako vi meni možete objasniti da je 30 posto terorisalo tih 70 posto, a sada nema Srba ni pet posto? I ono minimum što očekujemo mi Srbi od vas Amerikanac,a to je da pripretite teroristima sa Kosova da ostave taj siroti narod na miru, koji već stotinama godina ispašta njihov teror. Hvala najlepše."
B92: Hvala.
Polt: Ne znam kakav je odnos, i to nije ključno pitanje. Ključno pitanje jeste da je Miloševićev režim izazvao da veliki deo populacije Kosova mora da napusti svoje kuće, da potraži bezbednost negde drugde, zbog akcija koje su on i njegov zločinački režim preduzimali na Kosovu. Mi nismo ovde kao međunarodna zajednica da optužujemo srpski narod na Kosovu, to nisu ljudi koji nas brinu. Nas brinu akcije, postupci Miloševićevog režima, koje smo zaustavili i rešili da prekinemo njegove zločinačke aktivnosti na Kosovu. Veoma naporno radimo da obezbedimo da svi koji žive na Kosovu, Srbi, Albanci ili bilo koja druga etnička grupa mogu da žive u miru i u napretku, i to ćemo i dalje raditi.
B92: Dobar dan, izvolite.
„Dobar dan. Ovde Zoran. Hteo bih da pitam samo gospodina Polta – Da li je svestan da će u slučaju nezavisnosti Kosova ovde, u ovom delu Evrope, stalno biti velika tenzija?"
B92: Hvala.
Polt: Nisam uveren da, ukoliko iz nekog razloga dogovor bude postignut u pravcu nezavisnosti, da će velike tenzije i nestabilnost biti rezultat toga, u stvari verujem da to ne mora da bude tako, ukoliko to bude ishod. Sve vreme pokušavam da kažem, otkad sam u ovoj zemlji, da ono što Srbija želi, ono što građani u ovom regionu žele jeste da se povežu i da budu punopravni integrisani članovi evroatlantskih integracija, o tome treba da se vodi diskusija, na to treba da budemo koncentrisani. Ja bih predložio svim ljudima dobre volje u Prištini, u Beogradu, u Vašingtonu, u Briselu, u bilo kojoj drugoj prestonici da pronađu način da se ide napred i da se postaraju da ne bude tenzija kao posledica rešenja situacije na Kosovu.
B92: Halo? Samo recite ime, molim Vas.
„Petrović."
B92: To je prezime. A ime?
„Petar."
B92: Dobro jutro, Petre, izvolite. Hajde samo brzo, imamo još malo vremena.
„Dobro jutro. Evo, ja ću da vam kažem – Da li gospodin ambasador zna da je u gradovima Kraljevu, Kragujevcu, Smederevu i ostalim nekim gradovima ovde u Srbiji, užoj Srbiji, da su se stvorila naselja koja smo mi zvali Mala Albanija, od Srba koji su ’81. godine pobegli, bili primorani da pobegnu sa Kosova? Tada se onda nije pravio nikakav veliki humanitarni problem. I taj teror, koji je bio tihi teror, jednostavno prisiljavanje ljudi da se isele, da pobegnu u Srbiju, to je onda bilo sasvim nešto normalno i za svet. I na kraju krajeva, Kosovo i Albanci na njemu su doveli do toga da Jugoslavija, ona velika SFRJ, nestane, jer prvo je izbio požar na tom Kosovu terorom koji su Albanci imali prema Srbima i Crnogorcima."
B92: Hvala na pitanju.
Polt: Gospodine Petroviću, hvala Vam na pitanju. Dobro, razumem Vašu zabrinutost. Posetio sam mnoge ljude, mnoge Srbe koji su napustili Kosovo, koji su došli u Srbiju zbog progona ili problema sa kojima su se suočavali na Kosovu. Pričao sam sa njima o njihovim planovima i namerama, video sam teškoće sa kojima se suočavaju u Srbiji. Takođe sam razgovarao i sa Srbima koji žive na Kosovu i posećivao njih u njihovim zajednicama, i video da je život Srba na Kosovu grozan, da oni žive u stalnoj opasnosti, u stalnoj zabrinutosti za svoju budućnost. To jesu veliki problemi, i jeste, albanska većina ima odgovornost da se prekine bilo kakvo kršenje njihovih prava, i da ljudi koji su odgovorni za zločine prema bilo kome na Kosovu da budu izvedeni pred lice pravde i da im bude suđeno. Ne treba da mislimo o tome šta se desilo u prošlosti, već šta ćemo da radimo u budućnosti i da se potrudimo da živimo zajedno u miru.
B92: I poslednje pitanje. Dobar dan, izvolite.
„Dobar dan. Zorica, Novi Sad."
B92: Dobar dan, Zorice.
„Kako gospodin Polt gleda na to što Srbi na Kosovu, a u sugestiji aktuelne vlasti iz Beograda, ne žele da učestvuju u institucijama kosovskim, bez obzira legalnim, nelegalnim sa našeg stanovišta? Hvala."
B92: Hvala Vama na pitanju.
Polt: Mislim da je poziv kosovskim Srbima da ne učestvuju u institucijama u Prištini velika greška. Ne verujem u politiku odsustva. Ne možete zaštititi legitimna prava bilo koga, osim ako ne učestvujete u procesu, bez obzira koliko taj proces imao mana, a koji treba da pomogne ljudima da žive zajedno. Uvek sam iznosio argument da je veoma važno za sve Srbe koji žive na Kosovu da učestvuju aktivno i da se glasno žale u Prištini ukoliko su prava Srba kršena, i da insistiraju da oni koji su odgovorni na Kosovu, bili to kosovski Albanci ili međunarodna zajednica, da se postaraju da se prava Srba ili bilo koje druge zajednice u potpunosti poštuju.
B92: Imamo još minut-dva do kraja emisije. Gospodine Polt, da Vas pitam na samom kraju emisije – da li bi se u pogledu Partnerstva za mir i Srbije bilo šta promenilo da je Skupština Srbije u međuvremenu izglasala da naši stručnjaci, odnosno naši lekari i oficiri budu u mirovnim misijama u svetu?
Polt: Ta konkretna odluka je samo mali deo naših razgovora sa vašom vladom o zajedničkom učešću u bezbednosnim strukturama, uključujući i NATO. To nije ključni faktor u celoj diskusiji o Partnerstvu za mir i da li će Srbiji biti ponuđeno članstvo u tom programu sada ili u kojoj formi. Ono što se često zaboravlja i o čemu se često jedva govori u medijima jeste da već imamo jake odnose između Amerike i Srbije, i između NATO-a i Srbije. Postoji veliki broj aktivnosti koji je već u toku sada kako bi se ta veza ojačala, imamo veliki posao koji nas čeka. Nastavićemo da radimo u pravcu da spojimo Srbiju i NATO, mislim da ćemo biti uspešni. Mislim da će Srbija biti u Partnerstvu za mir, i verujem da će jednog dana, potpuno sam uveren, ukoliko Srbija to želi, da će sigurno biti i članica NATO-a.
B92: I poslednje pitanje. Verujem da ste videli istraživanje javnog mnjenja dve agencije, među njima je i „Galup", čiji rezultat su objavili svetski i srpski mediji, da u 63 zemlje sveta manje od jedne trećine anketiranih veruje da SAD doprinose svetskom miru, a ostale dve trećine misle suprotno. Na primer, više od 76 posto Švajcaraca veruje da SAD imaju negativnu ulogu u pogledu svetskog mira. Pitam Vas kao Amerikanca – da li to razumete kao neuspeh američkih uveravanja da doprinose svetskom miru svojim akcijama u svetu ili to sve smeštate u neki potpuno drugi kontekst?
Polt: Ne, to nije neuspeh. Mislim da je moja zemlja veoma aktivna i veoma uspešno angažovana u celom svetu da pokuša da izađe u susret izazovima sa kojima se suočavamo širom sveta. Kada preduzmete neku akciju umesto da sedite i ne radite ništa, ili kada imate mišljenje, a ne zadržavate ga za sebe, ponekada preuzimate rizik, ponekada uspete, ponekada uspete ne onoliko koliko biste želeli, a ponekada i ne uspete. Ali, činjenica je jedna stvar kojoj je moja zemlja posvećena, to je da nikada nećemo stajati skrštenih ruku kada su u pitanju prava naših građana, ali i prava drugih građana koji žele slobodu, i koji žele da se zaštite od međunarodnog terorizma i bilo kojih drugih pretnji. To podjednako znači i da ćemo ponekad biti izloženi kritikama, ali možemo da ih podnesemo, možemo da ih izdržimo.
B92: Da li je Irak, po Vašem sudu, uspeh ili neuspeh?
Polt: Irak je uspeh, to je uspeh zemlje, govorim o Iraku, ne o Americi. To je uspeh u smislu da je irački narod odbacio groznog diktatora, diktaturu koja je dovela do ubistava hiljada i hiljada iračkih građana, oni se i dalje suočavaju sa veoma teškim konfliktom u svojoj zemlji. SAD se trude da pomognu Iraku da pronađe mir koji zaslužuje, nismo dotle stigli ni mi ni oni, ni međunarodna zajednica, koja je aktivno uključena u Iraku danas.
B92: I još jedno pitanje. Po Vašem sudu, da li je presuda Sadamu Huseinu vešanjem primerena 21. veku?
Polt: Neću komentarisati zakone i pravila iračke vlade kada je u pitanju primena svojih zakonskih rešenja. Ukoliko irački zakon podrazumeva sprovođenje smrtne kazne, onda to treba da se desi. Mislim da je legitimno primeniti pravičnu odluku suda, i to treba da primeni irački narod i iračka vlada.
B92: Hvala Vam što ste bili gost „Kažiprsta" Radija B92.
